ГРАНИЧНА ПОДРУЧЈА НАУКЕ

Дарвину има ко да прети

24. 12. 2000.

Да ли научници прикривају доказе о стварној старости цивилизације и пореклу човека?

Недавно је "Ноу лимит букс" из Београда издао књигу "Крах еволуције" Дјуена Гиша, кога у свету сматрају најобавештенијим заступником теорије стварања (креационизам). Две године раније др Мајкл Кремо, стручњак за историју филозофије, написао је, с др Ричардом Томпсоном, штиво "Забрањена археологија", означено почетком последњег чина еволуционистичке теорије.

У протеклих 150 година, тврде аутори, археолози и антрополози су објављивали само открића која су се уклапала у Дарвиново виђење науке о еволуцији. Налази који би ту теорију доводили у питање, завршавали су у депоима музеја. Лако је закључити, наиме, да савремени човек није настао од човеколиких мајмуна пре око сто милиона година, већ је на овој планети живео давно пре тога.

У прошлом веку професор Џон Витни, геолог с Калифорнијског универзитета, нашао је у нетакнутим стеновитим слојевима веома очуване људске кости и разноврсна камена оруђа. Старост стена процењена је на девет до 50 милиона година! То је, наравно, у супротности с важећим теоријама, по којима су се у том раздобљу појавили тек први мајмуни.

Упоредо с мајмунима

Коначно, кажу аутори, зар није сумњива сама чињеница да данас, и већ дуго, живимо упоредо са горилама, шимпанзама и другим врстама мајмуна. Званична наука истиче да је човек настао из једне од еволутивних грана мајмуна. Друга је донела мајмуне које данас знамо.

"То је једноставно смешно, а по Дарвиновом закону природне селекције развој бољих врста увек се одвија на штету оних који нису у стању да издрже изазове, све до одумирања. На овој планети постоје врсте за које би се лако могло рећи да су мајмуни слични људима, али и огранци људске врсте који су још на ступњу сличном мајмунима. Мислим на јетија, сасквоча, ,велико стопало’, алмија и друга слична бића. Наука их с подсмехом одбацује", пишу др Мајкл Кремо и др Ричард Томпсон.

Књига Дјуена Гиша је богатија, а представља архиву покушаја да се докаже да су еволуционисти остали без иједног ваљаног доказа за своје тврдње.

Еволуционисти истичу да се свет развио из једне тачке, од молекула до човека. Као кључну потврду наводе фосилне остатке различитих животних облика који у низу остављају утисак да су настајали једни из других - од бескичмењака су постале рибе, од риба водоземци, даље гмизавци и, коначно, сисари. Други доказ је у хронолошком низу распоређен геолошки материјал.

За креационисте савршено сложен ред потеза мајке природе постоји само у главама научника, а у стварности дуби на глави. Сви фосилни налази само поткрепљују да еволуције никада није било. Свет је настао чином стварања, руком свемоћне космичке интелигенције, а под стварањем они подразумевају увођење у живот биљака и животиња, слично како је описано у Мојсијевим књигама.

Условно би прихватили могућност да се тако нешто изненада догодило пре 4004. године, као што стоји у "Библији", али се не може сазнати шта је Творац користио. То се догодило у седам библијских дана, када је почело и "завршено стварање".

У музејима света, каже Дјуен Гиш, чува се више од 250.000 остатака различитих животних облика. Откривене су на милијарде остатака, али ниједан прелазни.

Стварање из два пута

Такозвана "теорија јаза" објашњава да се стварање одиграло из два пута. Бог је створио свет, увидео да није несавршен и уништио га, можда у време "посрнулих анђела" Луцифера или Сотоне. "И свет је постао без облика и празан" (Прва књига Мојсијева, 1.2). После дугог празног периода, Творац се поново латио посла и за шест дана створио нова жива бића, каква и данас јесу, са извесним изменама.

Вероватно најмање изгледа за опстанак има катастрофизам, трећа еволуционистичка врста, која призива библијске записе, од Нојевог потопа до глобалних катастрофа, као што је била она пре 65 милиона година што је покосила диносаурусе (и 75 одсто свих живих врста на планети). Катастрофичари нуде неколико доказа.

Тибетански плато, с два милиона квадратних километара наслага, дебелих више хиљада метара, уместо негде на дну, налази се на висини од 5.000 метара. Откуда у слојевима Кару (Африка) фосили више од 800 милијарди кичмењака (процена Роберта Брума)? У миоценским стенама Калифорније су милијарде фосила харинги, угинулих на подручју од десетак квадратних километара, а у Кумберленд пећини у Мериленду десетина врста сисара који данас могу да се нађу једино на Арктику или у тропским зонама.

Александар Милинковић