Помоћне археолошке науке

Стеван Л. Јевтић,
Нови Сад

Отисци зрна житарица на грнчарији од 4. до 9. века у Банату и Бачкој

Објављено у: Гласник Српског археолошког друштва, бр. 15-16, Београд, 1999-2000, стр. 327-329.

На археолошким локалитетима: Баранда - "Циглана" (4. век н. е.), Падеј -"Циглана" (4. век н. е.), Хоргош - "Стуб 76" (5. век н. е.), Колут - "Баћан" (крај 5. и почетак 6. века н. е.) и "Ритска долина" (6. век н. е.), Падеј - "Вишњевача" (крај 6. и почетак 7. века н. е.) и Добрица - "Велике њиве" (9. век н е ) прегледано Ј-е близу 1000 узорака грнчарије и остатака грађевина (зидови, таванице и сл.), од чега је на преко 300 узорака било трагова-остатака семена ратарских култура које су коришћене за исхрану људи и домаћих животиња. Нађени су и поједини остаци угљенисаног семена.

Циљ истраживања био је да се на основу утиснутих отисака у свежу глину пре отврдњавања (сушењем или печењем) у грнчарију и друге објекте утврди које су биљке у наведеним вековима служиле становницима, у наведеним и ширим регионима, за исхрану.

Питање је како су створени и сачувани отисци семена неких пољопривредних - ратарских култура на керамици и грађевинама куће тога времена. Познато нам је да и у најсавременијим условима жетве и вршидбе известан проценат плодова семена одлази у отпад (плеву и сламу - 1 до 3 па чак и до 5%). У условима тадашње технологије жетве и вршидбе (жетва српом, млаћење ручно, гажење на гувну стоком и вејањем на ветру) отпад је био знатно већи (можда чак 20% и више). Тај отпадак при вршидби и вејању служио је првенствено за исхрану стоке, затим за простирку под људе и стоку. Коришћен је и као грађевински материјал - мешан је са блатом ради повезивања и добијања веће чврстине при облепљивању зидова и таваница кућа. Плева и семе су додавани ради лакшег формирања облика при справљању грнчарије гњетањем (а да се не лепи на руке мајстора), без употребе витла или са спорим витлом. Свакако да су мајстори користили и бирали "финији" материјал за грнчарију, а грубљи (чак и са прућем) за грађевине. При печењу грнчарије и њеној употреби за кување, органска материја (слама, плева и семена) је изгорела а остала су удубљења - отисци.

Отисци семена зрна тадашњих култура упоређивани су са морфологијом зрна савремених култура. Из личног увида и уџбеничке документације, види се да се морфологија нађених отиснутих семена није суштински променила, осим у понеким примерцима ситнијих зрна, а што је нормално узевши у обзир тадашњу агротехнику, као и да су та семена отпад (ситније семе).

На ретко којем узорку су нађени отисци зрна само једне културе, већ две, три и више различитих култура, и то најчешће жита правих и просоликих. Као пратиоци семена наведених жита су семена класастих трава, разних родова и врста, које су могле бити као уродица у житима или триње из сена. Процентуално присуство семена по епохама и локалитетима приказано је у табели:

На основу наведених налаза може се закључити следеће: 1. На свим локалитетима од 4. до 9. века н. е. видимо да су главне културе за исхрану људи просо, пшеница, затим овас, јечам, раж и хељда; с том разликом што је у I епохи (4. век), главна прехрамбена култура просо, употребљаван за справљање каше, а додатне и пратеће културе су мухар, пшеница, јечам и овас. У II епохи (5-6. век) постоје разлике по локалитетима; на локалитетима "Баћан" и "Ритска долина" код Колута главна култура било је просо, а затим мухар и пшеница, односно пшеница и мухар, а на локалитетима Хоргош "Стуб 76" и Падеј "Вишњевача" главна култура била је пшеница, а иза ње просо, мухар, раж, хељда и јечам. Иако је проналазак, или чак откриће, печења хлеба датиран још у Стари Египат, у Европу је продро знатно касније, где дуго преовлађује употреба пшенице у виду куваног зрна или куване каше. Просо је било и остало као култура за брзо припремање хране у тежим животним условима, чак до дана данашњег, мада су пшеницу људи знатно рано запазили као хранљивију и комплетнију храну, мада теже сварљиву у односу на просо. Просу је по хранљивости и сварљивости приближна хељда, али је ризичнија за гајење. Пшеница је знатно конкретнија по хранљивости не само просу и хељди већ и ражи, овсу и јечму, нарочито јечму због плевичавости плодова, док се овас лакше издваја из плевица.

Са развојем секундарне технологије пшеница постепено преузима прво место, што је видљиво у III епохи (9. век), када заједно са другим правим житом (јечмом) знатно превазилази просо и сирак, који и даље имају важно место у исхрани људи.

Свим овим разликама су поред природне еволуције духа и технологије код староседелачког становништва на наведеним локалитетима вероватно допринели и разни утицаји са стране (номади, трговци, путници, мисионари, освајачи на краће или дуже време). Али је сигурно једно, да су становници наведених локалитета били стално и стабилно насељени као пољопривредници (ратари и сточари), јер је сигурно и то да само људи у сталним насељима имају разлога и времена да граде куће и израђују посуђе, као и да врше размену са пролазним случајним, привременим "гостима".

Стално насељени ратари и сточари који су на овим пространствима, у наведеним епохама гајили пшеницу, овас, јечам, раж, просо, сирак, били су Словени, на што указују данашњи словенски називи ових култура.

Литература:

• Група аутора 1991 Посебно ратарство, Нови Сад.
• Јевтић, С. Л.
  - 1992. Посебно ратарство, Нови Сад.
  - 1993. Основи историје пољопривреде од праисторије до данас, Нови Сад.
  - 1996. Пшеница. Нови Сад.

УДК: 5619497.1130'03/08"

IMPRINTS OF CEREAL GRAINS ON THE 4TH TO 9TH CENTURY POTTERY IN BANAT AND BACKA

On a few archaeological sites in the northern Serbia (Backa and Banat) on the pottery sherds and architectural remains the imprints and carbonized remains of seeds of millet, broomcorn, foxtail millet, barley, wheat, rye, oats, buckwheat as well as grain grass were discovered. In the earlier period the seeds of millet, broomcorn and foxtail millet have predominated, but later, with the development of secondary technology of food preparation the seeds of rye, barley, oats and finally wheat prevailed. This indicates that inhabitants of the mentioned areas were farmers and stockbreeders who were living in the permanent settlements closely connected to the soil and habitation while the others were transient and short staying guests. These permanently settled farmers and stockbreeders who in this area in the mentioned period cultivated above cited cereals were surely Slavs. This opinion is confirmed by the names of these cereals among the Slavs.

Translated by Mirjana Vukmanovic

Figures

Сл. 1 - Баранда, отисци зрна Проса на дну лонца Fig. 1 - Baranda, imprints of millet grain on the bottom of the pot Сл. 2 - Падеј "Циглана", отисци зрна мухара на зидном лепу Fig. 2 - Padej "Ciglana", imprints of foxtail millet grain in mortar Сл. 3 - Падеј "Циглана", отисак зрна пшенице на делу посуде Fig. 3 - Padej "Ciglana", imprint of the wheet grain on the pottery sherd Сл. 4 - Падеј "Циглана", отиcaк и зрна овса на делу посуде Fig. 4 - Padej "Ciglana ", imprint of the oat grain on the pottery sherd Сл. 5 - Колут "Баћан", отисак зрна проса на зиду посуде Fig. 5 - Kolut "Bacan", imprint of millet grain on the part of the vessel Сл. б - Падеј "Вишњевача" отисак зрна пшенице на делу посуде Fig. 6 - Padej "Visnjevaca", imprint of the wheel grain on the pottery sherd Сл. 7 - Падеј ''Вишњевача'', отисак зрна овса на делу посуде Fig. 7 - Padej "Visnjevaca", imprint of the oat grain on the pottery sherd Сл. 8 - Хоргош "Стуб 76", отисак зрна ражи на делу посуде Fig. 8 - Horgos "Stub 76", imprint of the rye grain on the pottery sherd Сл. 9 - Хоргош "Стуб 76", отисак зрна хељде на делу посуде Fig. 9 - Horgos "Stub 76", imprint of the buckwheet grain on the pottery sherd Сл. 10 - Хоргош "Стуб 76"", отисак сламе на делу посуде Fig. 10 - Horgos "Stub 76", imprint of the strew on the pottery sherd Сл. 11 - Добрица "Велике њиве ", отисак зрна пшенице на зидном лепу Fig. 11 - Dobrica "Velike njive", imprint of the wheet grain in mortar