Интервју: Драгана Спасић Ђурић, кустос пожаревачког музеја

Историја се развлачи

Извор: "Реч народа", Пожаревац, 11. септембар 2001.

Питање археолошке мафије и развлачења археолошког блага непроцењиве вредности, пре свега са римског налазишта Виминацијум (Viminacium), недалеко од Костолца све више заокупља домаћу али и инострану јавност, Посебно интересовање јавности порасло је после недавне конференције за новинаре коју је организовао пожаревачки "Отпор" у оквиру акције "Отпор криминалу, Отпор корупцији".

- Већ пуну деценију сведоци смо експанзије недозвољене трговине и кријумчарења културних добара и археолошких подручја са налазишта у Браничевском округу, посебно са налазишта Виминацијум. Налазиште Виминацијум је категорисано као споменик културе од изузетног значаја и уврштено у списак најзначајнијих непокретних споменика у Србији. Добро организоване екипе дивљих трагача опремљене најсавременијом техником, детекторима за метал и тракторима за дубоко преоравање даноноћно врше прекопавање локалитета у потрази за вредним предметима, који илегалним трговачким каналима на страним тржиштима достижу вртоглаве цифре. Последња информација, која је преко сарадника музеја стигла у нашу установу, је да су трагачи из села Дрмно код Костолца ископали археолошки предмет чија се вредност процењује на пола милиона марака. Сви напори Народног музеја да алармира институције заштите, истраге и судства дају само привремене резултате у виду кратког затишја на терену. Иако је по Кривичном закону предвиђена казна до три године затвора, није нам познато да је неко осуђен, ако занемаримо условне казне. Тај податак и чињеница да се археолошке ископине продају за баснослован новац, наводи нас на сумњу да се ради о добро организованом криминалу у који су укључене и надлежне институције. Наш апел државним органима, стручним службама и широј јавности представља у овом тренутку једини начин да се наше културно благо, које поред националног има и универзални значај за проучавање европске и светске цивилизације, заштити и да се стане на пут криминалу и енормном богаћењу појединаца који трагају за овим ископинама - наглашава Драгана Спасић Ђурић, кустос Народног музеја у Пожаревцу.

Она је изнела став да је потребно да све институције стану у заштиту ових добара, почев од мештана околних насеља, преко Министарстава културе и унутрашњих послова, Републичког завода за заштиту споменика културе, тужилаштава и судова.

Према подацима којима располаже Народни музеј органи безбедности су на делу 15. децембра прошле године затекли групу археолога почетника који су преоравали терен у потрази за богатим римским наслеђем. Они су у потрагу за археолошким благом стигли аутомобилима "опел астра", "голф Гл" и "мерцедес 190 Е". Судски процес по овом предмету је у току. Током 1997. године нестало је археолошко благо чија се вредност процењује на 1.200.000 немачких марака. И овај процес није доведен до краја.

Музеј нема снаге да сам штити налазиште чији се централни део простире на 72 хектара, а цело налазиште заузима површину од око 400 хектара.

Последњи инспекцијски надзор од стране Министарства културе, пожаревачког Народног музеја и Министарства унутрашњих послова рађен је 1996. године. Приликом овог надзора су на лицу места пронађени дивљи трагачи код којих је пронађено 40 новчића и део накита из римског периода. Поменути трагачи су тада дали изјаву да ископине препродају на Бувљој пијаци у Пожаревцу.

- Постоје разрађени канали којима археолошко благо непроцењиве вредности стиже до иностраних колекционара. Ако би неко и желео да нам прода пронађени предмет, што је иначе, законска обавеза, остали бисмо кратких рукава јер музеј нема пара за откуп - додаје Драгана Спасић Ђурић.

Миле Вељковић

Јасмина Нишевић, инспектор у Одељењу општег криминалитета у СУП Пожаревац

Пљачкају - али и уништавају благо

Извор: "Реч народа", Пожаревац, 11. септембар 2001.

Пожаревачка полиција има пуне руке посла на заштити културних добара и археолошких налазишта у Браничевском округу. Најзначајније и најатрактивније налазиште за дивље копаче старина свакако је седиште римске провинције Горње Мезије, Виминацијум који се простире све до римског налазишта Маргум у околини села Дубравица, па га је немогуће физички оградити и на тај начин заштитити.

- Имали смо доста успеха на хватању дивљих трагача, који често раде под окриљем ноћи и углавном у зимском периоду када нема народа на њивама. Но, доста проблема нам представља чињеница да ми после подношења кривичних пријава против актера оваквих кривичних дела немамо повратне информације од правосудних органа. Запамћена је наша акција из 1998. године када смо у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Србије чију је екипу предводио садашњи високи функционер полиције Драган Карлеуша, на делу ухватили неколико дивљих копача и пронашли огромно археолошко благо. Тада је пронађено преко 3000 вредних археолошких предмета. Четворица дивљих копачa су осуђена условно, док је, према нашим сазнањима против тројице поступак још у току наглашава Јасмина Нишевић, инспектор у Одељењу општег криминалитета Секретаријата унутрашњих послова из Пожаревца.

Александар Васић (39) из Дрмна тада је осуђен на 5 година затвора условно. Његов суграђанин Јовица Јовановић (52) је такође осуђен условно и одузети су му пронађени предмети. Мештанин Дрмна Владимир Николић (29) добио је четворомесечну условну казну, а Новица Димитријевић (36) два месеца условног затвора, док је поступак против Саше Јовановића (33) у току. У току је и поступак против Пожаревљанина Реље Димитријевића(51) који је оптужен зато што је откупљивао и даље дистрибуирао археолошко благо из овог краја.

- Ми имамо лепу сарадњу са музејом и желимо да што више пажње поклонимо заштити добара, али су друштвене околности такве да мало шта може да се учини. Велики број тих дивљих копача се нагло обогатио. Подигли су велелепне куће, пословне центре. Опремљени су тешким тракторима, раоницима за дубоко орање и дугачким металним шиљцима. Јуре металне предмете, а уништавају скупоцену и вредну керамику која се налази под земљом. Дивљи археолози су доста добро упознати са материјалом који је под земљом. Имају богате каталоге из свих крајева света где су описане вредности и за најмањи римски новчић. Имају у кућама мини лабораторије, располажу металним детекторима. Протеклих година због санкција нисмо имали сарадњу са Интерполом, што нам је отежало потрагу, јер су бројне вредности илегалним каналима одлазиле. из земље - додаје Јасмина Нишевић.

Ради се о вредним предметима. Цифре су вртоглаве, од 100.000 до пола милиона марака па и више само за један предмет. У музеју се налази фигурица мале Венере од сребра, бројни предмети, сребрни пехар, вредан пола милиона марака. Све то још није разврстано и стручно обрађено, због беспарице и недостатка смештајног простора.

Званични археолози су на локацији Виминацијум пронашли само гробнице, али се још увек не зна где се налази сам град. Гробови су подигнути у два нивоа, али дубоки раоници и шиљци продиру у гробове и уништавају све оно што су векови и миленијуми сачували. Многе њиве су у приватном власништву. Сељак може да оре земљу, али не сме да иде испод прописане дубине. Такође је дужан да пронађени предмет преда музеју.

Хаотична је ситуација и око Рамске тврђаве, где је, према мишљењу стручњака, требало забранити градњу дивљег насеља, јер је локалитет већ веома угрожен.

Треба појачати и граничну контролу и граничну контролу, јер археолошки предмети не могу из земље ако немају сертификат музеја.

- Последњих година се као дивљи копачи појављују исти људи. Међу њима има и опасних, наоружаних, спремних да заштите плен, што усложњава акције полиције. Цело друштво мора да се замисли над овим проблемом, иначе Ћемо поред материјалног осиромашити и духовно, закључује Јасмина Нишевић.

Ухваћени на делу

Крајем прошле и почетком ове године ухваћено је на делу неколико група дивљих археолога. У руке полиције пали су између осталих Саша Јовановић (26) из Бискупља и његове комшије Горан Богдановић (36) и Саша Петровић (29). Код њих су пронађени метални римски новчићи и детектор за метал. Код Александра Ђурића (44) и Радише Ристића (54) из Трањана пронађено је 37 новчића и детектор за метал. Ове године откривени су и Горан Ераковић (41) из Костолца, Љубисав Стевић (39) из Дрмна, Дарко Обрадовић (24) из Шетоња, Слободан Милошевић (30) из Ћовдина и Дејан Јовановић (33) из Бистрице.

Како заштитити благо?

У јавности се стално по ставља питање кривично правне заштите културна и археолошког блага. Др Љубомир Прелић у свом раду наводи да је једна од најактуелнијих тема из културе савременог света спречавање недозвољене трговине и кријумчарења културних добара, археолошких предмета и уметничких творевина.

Бурна делинквентна активност у области археологије указала је на неодложну потребу обезбеђивања културних и историјских вредности. Археолошка налазишта под отвореним небом постају све чешће плен бескрупулозних трагача и копача, опремљених детекторима метала, мапама и адресама иностраних колекционара и трговаца, који су неретко и наручиоци нечистог посла.

По слову Кривичног закона Републике Србије за неовлашћено извођење археолошког ископавања и истраживања археолошког налазишта, за починиоце је запрећена казна до три године затвора.

Лондонска асоцијација "Treasure" штити благо

За случај Виминацијум заинтересовала се и Асоцијација "Treasure" (Благо) настала у Лондону 1999. године, на основу иницијативе наших грађана који живе у Великој Британији. Догодило се то када је на једној аукцији у Бонд Стриту продата колекција од 50 српских новчића из 13. и 14. века. Ниједан од драгоцених новчића искованих у ковницама српских краљева није се налазио у регистрима несталих уметничких предмета.

Асоцијација "Благо" је као невладина, неполитичка и непрофитна организација основана са циљем заштите националног културног блага Југославије. Има за циљ формирање најширег националног регистра објеката културе од посебног значаја, помоћи појединцима и установама при утврђивању власништва објекта и имовине који спадају у културно наслеђе, сарадњу са националним и међународним институцијама у вези са повраћајем несталих уметничких предмета и историјски вредних објеката, њиховим законитим власницима, ширење стручних знања о заштити културних добара, подизање опште свести о значају наше културне баштине и у земљи и у иностранству, помоћ обнови југословенског културног блага...

Оснивање асоцијације "Благо" добило је подршку принца Александра Карађорђевића, Митрополита Амфилохија, владике Артемија и других познатих личности.

Миле Вељковић