Министарство културе Републике Србије
2001

Нацрт Закона о културним добрима Републике Србије

• I глава: ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
• II глава: ВРСТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА, ЕВИДЕНТИРАНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ И ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ
• III глава: ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СОПСТВЕНИКА И КОРИСНИКА
• IV глава: КУЛТУРНА ДОБРА НА ОСНОВУ ОВОГ ЗАКОНА
• V глава: УТВРЂИВАЊЕ И КАТЕГОРИСАЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
• VI глава: РЕГИСТРИ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
• VII глава: ДОБРА КОЈА ПРИПАДАЈУ СВЕТСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ
• VIII глава: УСТАНОВЕ ЗАШТИТЕ И ДРУГА ПРАВНА И ФИЗИЧКА ЛИЦА КОЈИ ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ НА ЗАШТИТИ, ИСТРАЖИВАЊУ И КОРИШЋЕЊУ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
• IX глава: ДЕЛАТНОСТ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
• X глава: ПРИКУПЉАЊЕ, ЧУВАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
• XI глава: ИЗРАДА, ПРИКУПЉАЊЕ И ВОЂЕЊЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
• XII глава: МЕРЕ ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ
• XIII глава: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА НА ЗАШТИТИ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
• XIV глава: КУЛТУРНА ДОБРА У ОБЛАСТИ ПЛАНИРАЊА И ГРАЂЕВИНАРСТВА
• XV глава: АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА И ИСТРАЖИВАЊА
• XVII глава: ПРОМЕТ И ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА КУЛТУРНИХ ДОБАРА
• XVIII глава: ГАРАНЦИЈЕ ЗА ИНОСТРАНЕ ИЗЛОЖБЕ
• XIX глава: УПРАВНИ НАДЗОР
• XX глава: КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
• XXI глава: ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

I глава
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се заштита, истраживање и коришћење културних добара и услови за обављање делатности заштите културних добара.

Члан 2.

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе, њихове групе, делови или остаци од историјског, уметничког, научног или техничког значаја који се чувају или су утврђени на начин уређен овим законом.

Културним добром у смислу овог закона сматрају се и природњачки предмети, њихове групе, делови или остаци од историјског или научног значаја који се чувају или су утврђени на начин уређен овим законом.

Ако је за културно добро утврђен део какве ствари или творевине, одредбе овог закона односе се и на оне делове те ствари или творевине који су нужни за његову заштиту, истраживање и коришћење у складу с одредбама овог закона.

Културним добром се сматрају и добра која немају његова својства и значај ако с њим чине јединствену целину и ако су нужна за његову заштиту, истраживање и коришћење у складу с одредбама овог закона.

Члан 3.

Културна добра по њиховим врстама јесу непокретна и покретна.

Непокретна културна добра јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места.

Покретна културна добра јесу: музејска грађа, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига.

Члан 4.

Заштићену околину непокретног културног добра чине простор око њега и објекти у том простору који имају утицаја на његов изглед, заштиту, истраживање и коришћење утврђени на начин уређен овим законом.

Заштићена околина непокретног културног добра ужива заштиту као и културно добро, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 5.

Документација о културном добру штити се као културно добро.

Културна добра и документација о њима доступни су јавности у складу с овим законом.

Члан 6.

Установа заштите евидентира, на начин уређен овим законом, непокретност за коју установи да има својства од историјског, уметничког, научног или техничког значаја (у даљем тексту: евидентирана непокретност) и њену заштићену околину.

Евидентиране непокретности и њихова заштићена околина на одређени рок утврђен овим законом уживају заштиту као и културна добра и њихова заштићена околина (у даљем тексту: привремена заштита).

Члан 7.

Покретне и непокретне ствари и творевине материјалне и духовне културе утврђене овим законом заштићене су по сили закона у складу с одредбама овог закона (у даљем тексту: добра која уживају претходну заштиту).

Установе заштите непокретних културних добара дужне су да одмах по сазнању за непокретно добро које ужива претходну заштиту, а најкасније у року од 15 дана о томе обавесте општину на којој се то добро налази као и да јој, на њен захтев, у року од 15 дана доставе списак њима познатих непокретних добара која уживају претходну заштиту која се налазе на њеној територији.

Члан 8.

Непокретности које су предложене за упис или су уписане у "Списак светске баштине" у складу с одговарајућом ратификованом међународном конвенцијом уживају посебну заштиту у складу с одредбама овог закона.

Члан 9.

Уколико имају својства од посебног историјског, уметничког, научног или техничког значаја, утврђена културна добра категоришу се проглашавањем за културно добро од великог значаја за Републику Србију (у даљем тексту: културно добро од великог значаја) или културно добро од изузетног значаја за Републику Србију (у даљем тексту: културно добро од великог значаја).

Члан 10.

За културно добро од изузетног значаја проглашава се утврђено културно добро које:

1) сведочи о пресудним историјским догађајима и/или личностима;

2) има изузетан значај за научни или технички развој;

3) представља јединствене или изузетно ретке примерке стваралаштва свог времена или природних процеса;

4) има изузетну уметничку или естетску вредност.

За културно добро од великог значаја проглашава се утврђено културно добро које:

1) сведочи о веома значајним историјским догађајима и/или личностима;

2) има велики значај за научни или технички развој;

3) има велики значај за одређено подручје или раздобље;

4) има велику уметничку или естетску вредност.

Члан 11.

Делатност заштите, истраживања и коришћења културних добара обављају за то основане установе (у даљем тексту: установе заштите) у складу с одредбама овог закона.

Одређене послове на заштити, истраживању и коришћењу културних добара могу обављати и друга правна и физичка лица, у складу с овим законом.

Делатност заштите, истраживања и коришћења културних добара од изузетног и од великог значаја од општег је интереса.

Члан 12.

Културна добра уписују се у регистре културних добара.

Регистри културних добара јавне су књиге које воде установе заштите у складу с одредбама овог закона.

Члан 13.

Поред мера из овог закона и мера донетих на основу њега, заштита, истраживање и уређивање коришћења непокретних културних добара, евидентираних непокретности и њихове заштићене околине и непокретних добара која уживају претходну заштиту обезбеђују се и на основу прописа о планирању и уређењу простора, изградњи објеката и заштити животне средине.

Заштита и коришћење регистратурског материјала обезбеђују се и на основу прописа о канцеларијском пословању и категоријама регистратурског материјала с роковима чувања.

Заштита и коришћење старе и ретке књиге обезбеђују се и на основу прописа о библиотечкој делатности.

Члан 14.

Одредбе овог закона о обавезама сопственика културног добра односе се и на друга лица која по било којем основу држе или користе културно добро (у даљем тексту: корисник), ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 15.

Културно добро и евидентирана непокретност и њихова заштићена околина као и добро које ужива претходну заштиту не смеју се оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, могу мењати њихово место налажења, изглед, својство или намена.

Члан 16.

Културно добро и добро које ужива претходну заштиту не смеју се извозити у иностранство, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 17.

Археолошка ископавања и истраживања нису допуштена, осим на начин уређен овим законом.

Члан 18.

Добро које ужива претходну заштиту а налази се у земљи или води, или је извађено из земље или воде, у државном је власништву.

Члан 19.

Покретно културно добро које чува установа заштите у државном је власништву.

На културном добру у државном власништву не може се одржајем стећи право својине.

Члан 20.

Непокретно културно добро може се експроприсати или се својина на њему може ограничити ако је то у општем интересу у складу са законом.

Члан 21.

Ради спровођења одредаба овог закона, овлашћена лица установа заштите имају право приступа у непокретна културна добра, евидентиране непокретности и непокретна добра која уживају претходну заштиту.

Члан 22.

Средства за заштиту, истраживање, коришћење и уређивање коришћења културних добара обезбеђују се у буџету оснивача установе заштите и у републичком буџету, односно у буџету Аутономне покрајине Војводине, у складу са њиховим годишњим финансијским планом.

За послове из става 1. овог члана који се обављају на територији општина које нису у надлежности оснивача установе заштите средства се сразмерно обезбеђују и из буџета тих општина.

Средства за обављање послова из става 1. овог члана установа заштите може стицати и путем донација, спонзорства, легата, продајом производа и услуга и из других извора у складу са законом.

Члан 23.

У сврхе одређене овим законом могу бити основани фондови за заштиту културних добара у складу са законом.

Члан 24.

На поднеске, решења и жалбе, за изводе из земљишних књига и катастарског плана као и за издавање других аката код надлежних државних органа, у поступку остваривања делатности заштите културних добара, евидентираних непокретности и добара која уживају претходну заштиту, установе заштите не плаћају административне и судске таксе установљене законом, односно другим републичким прописима.

Члан 25.

На решења која на основу одредаба овог закона доносе месно надлежне установе заштите жалба се изјављује одговарајућој установи заштите од националног значаја, ако овим законом није друкчије одређено.

На решења која на основу одредаба овог закона доносе установе заштите од националног значаја жалба се изјављује министарству надлежном за послове културе.

Решења која на основу овог закона доносе установе заштите доносе се у скраћеном управном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

Жалба на решење које на основу овог закона доноси установа заштите не задржава његово извршење, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 26.

У поступку утврђивања услова за предузимање мера техничке заштите и других радова на културним добрима и да ли се добро које ужива претходну заштиту може извести у иностранство, установе заштите имају право дискреционе оцене.

II глава
ВРСТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА, ЕВИДЕНТИРАНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ И ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ

1. Непокретна културна добра

1.1 Споменик културе

Члан 27.

Споменик културе јесте грађевинско-архитектонски објекат, његов део или група таквих објеката од историјског, уметничког, научног или техничког значаја, дело монументалног или декоративног сликарства, као и дело ликовних или примењених уметности или техничке културе и друге покретне ствари у њему које с њим чине историјску, уметничку, визуелну или функционалну целину утврђен на начин уређен овим законом.

1.2 Просторна културно-историјска целина

Члан 28.

Просторна културно-историјска целина јесте урбано или рурално насеље или део таквог насеља, од историјског, уметничког, научног или техничког значаја утврђена на начин уређен овим законом.

Просторна културно-историјска целина јесте и простор с више објеката који представљају амбијенталну целину од историјског, уметничког, научног или техничког значаја или простор у којем се налази више појединачно утврђених непокретних културних добара утврђена на начин уређен овим законом.

1.3 Археолошко налазиште

Члан 29.

Археолошко налазиште јесте део земљишта или површине под водом или пећина, склониште и друго слично место који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката или покретна добра од историјског, уметничког, научног или техничког значаја, односно геолошке или палеонтолошке налазе од историјског или научног значаја утврђено на начин уређен овим законом.

1.4 Знаменито место

Члан 30.

Знаменито место јесте простор на којем се одиграо догађај од значаја за историју или простор везан за значајне историјске личности утврђено на начин уређен овим законом.

Знаменито место јесте и простор на којем се налазе грађевинско-архитектонски објекти, споменици или спомен-обележја подигнути ради очувања успомене на догађај од значаја за историју или на значајне историјске личности (меморијали) или гробље утврђено на начин уређен овим законом.

2. Покретна културна добра

2.1 Музејска грађа

Члан 31.

Музејска грађа јесте дело ликовне или примењене уметности, археолошки, етнографски или предмет техничке културе, предмет везан за историјски догађај или предмет који је припадао одређеној историјској личности, односно група таквих предмета, који самостално или заједнички имају историјски, научни, технички или уметнички значај као и документарни материјал уз те предмете, која се чува или је утврђена на начин уређен овим законом.

Музејском грађом у смислу овог закона сматра се и природњачки предмет који има историјски или научни значај као и документарни материјал уз тај предмет, који се чува или је утврђен на начин уређен овим законом.

2.2 Архивска грађа

Члан 32.

Архивску грађу чине: изворни, а у недостатку изворног и репродуковани писани, цртани, штампани, дигитализовани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал од историјског, уметничког, научног или техничког значаја који је настао у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација, установа, предузећа, и других правних лица, верских заједница, као и појединаца, која се одабира и/или чува под условима и на начин уређен овим законом и прописима донетим на основу њега.

2.3 Филмска грађа

Члан 33.

Филмску грађу чине: изворни филмски материјали (оригинални негатив слике и тонски негатив) и копије играног и анимираног краткометражног и дугометражног филма, оригинал или копија аналогног, односно дигиталног видео записа и други носачи записа регистроване слике у покрету од уметничког, научног или техничког значаја, као и пратећи филмски материјал (сценарио, књига снимања, дијалог листа, филмски плакат, филмске фотографије, скице декора и костима, нотни записи филмске музике, рекламне публикације и други документи настали пре, за време и после снимања филма), која се чува или је утврђена на начин уређен овим законом.

2.4 Стара и ретка књига

Члан 34.

Стару и ретку књигу на чине: рукописи, рукописне и штампане књиге, периодика и друге публикације настали до краја 1867. године, или – за публикације на страним језицима – настали до године утврђене прописима земље у којој су издати, односно прописима матичне земље за публикације на језику националних мањина, ретке књиге, ретки примерци периодичних издања и других ретких публикација настале и после ове године, као и документација о њој.

Старом и ретком књигом у смислу овог закона сматрају се и библиотеке историјски значајних личности и библиотечке целине од историјског, уметничког, научног или техничког значаја (у даљем тексту: посебне библиотечке целине) које се чувају или су утврђене на начин уређен овим законом.

3. Евидентиране непокретности

Члан 35.

Месно надлежни завод за заштиту споменика културе евидентира непокретност из члана 6. став 1. овог закона и њену заштићену околину уписом у евиденциони лист.

Завод за заштиту споменика културе који је евидентирао непокретност дужан је да у року од 30 дана од дана евидентирања о томе објави јавни оглас у "Службеном гласнику Републике Србије".

Завод за заштиту споменика културе који је евидентирао непокретност у року од 30 дана од дана евидентирања доставља копију евиденционог листа Републичком заводу за заштиту споменика културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Нови Сад.

Члан 36.

Завод за заштиту споменика културе који је евидентирао непокретност дужан је да ту непокретност предложи за утврђивање за културно добро у складу с одредбама члана 68. став 1. овог закона у року од 5 година од дана евидентирања.

Непокретност која није предложена за утврђивање за културно добро у року из става 1. овог члана брише се из евиденције без могућности поновног евидентирања.

Члан 37.

На евидентирану непокретност и њену заштићену околину примењују се мере заштите утврђеног непокретног културног добра, односно његове заштићене околине, осим одредаба које се односе на упис у регистар и категоризацију културних добара, у року од 5 година од дана уписа у евиденциони лист (привремена заштита).

Члан 38.

Министар културе ближе уређује начин евидентирања непокретности по њиховим врстама.

4. Добра која уживају претходну заштиту

4.1 Врсте добара која уживају претходну заштиту

Члан 39.

Непокретна добра која уживају претходну заштиту у смислу члана 7. став 1. овог закона јесу, ако се у складу с одредбама овог закона друкчије не утврди:

1) грађевинско-архитектонски објекти или њихови делови старији од 50 година;

2) дела монументалног или декоративног сликарства;

3) делови земљишта или површине под водом, односно пећине или склоништа који садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, покретна добра из ранијих историјских доба или геолошке, односно палеонтолошке налазе (локалитети с археолошким садржајем);

4) стара гробља и грађевинско-архитектонски објекти, споменици или спомен-обележја подигнути ради очувања успомене на догађај од значаја за историју или на значајне историјске личности.

Покретна добра која уживају претходну заштиту у смислу члана 7. став 1. овог закона јесу:

1) предмети ликовних уметности, археолошки и етнографски предмети; уникатни, ретки или историјски значајни: предмети примењених уметности и техничке културе, музички инструменти, новац, поштанске марке и одликовања; репрезентативни или ретки природњачки предмети;

2) писани, цртани, штампани, дигитализовани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал који је примљен или је настао у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација, установа, предузећа и других правних лица и верских заједница, књиге и картотеке о евиденцији тог материјала као и микрофилмови о том материјалу и његовој евиденцији док су од значаја за њихов текући рад или док из тог материјала није извршено одабирање архивске грађе у складу с одредбама овог закона (даље: регистратурски материјал);

3) документи, писма, рукописи, аналогни и дигитални видео снимци и други писани, цртани, штампани, дигитализовани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени материјал који се односи на историјске догађаје, као и на рад истакнутих и заслужних личности;

4) филмски записи, аналогни и дигитални видео записи и слике у покрету с уметничким или научним садржајем; текстови и снимци телевизијских програма; текстови и снимци радио програма.

4.2 Обавеза обавештавања пре предузимања радова на одређеној непокретности која ужива претходну заштиту

Члан 40.

Инвеститор је дужан, у случају да планира пројектовање, односно извођење радова из члана 50. став 1. тачка 4) овог закона на непокретности која ужива претходну заштиту из члана 39. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона да о томе, с детаљним описом планираних радова, претходно обавести месно надлежни завод за заштиту споменика културе.

Месно надлежни завод ће у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана евидентирати непокретност која ужива претходну заштиту и по службеној дужности, сходном применом члана 178. овог закона, у истом року донети решење о условима за предузимање мера техничке заштите и других радова на њој или ће инвеститора у року од 15 дана писмено обавестити да се не ради о непокретности која ужива претходну заштиту.

Уколико месно надлежни завод не евидентира непокретност и не донесе решење о условима, односно писмено обавештење у прописаном року, сматраће се да се не ради о непокретности која ужива претходну заштиту.

4.3 Обустава радова на непокретности која ужива претходну заштиту

Члан 41.

Месно надлежни завод за заштиту споменика културе решењем ће обуставити извођење радова на непокретности која ужива претходну заштиту из члана 39. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона ако се они изводе противно одредби члана 40. став 1. овог закона, до поступања према одредби члана 40. став 2. овог закона.

Ако месно надлежни завод за заштиту споменика културе евидентира непокретност из става 1. овог члана и донесе решење на начин уређен чланом 40. став 2. овог закона, примењују се одредбе члана 189., односно 190. овог закона.

Ако су радови на непокретности која ужива претходну заштиту из члана 39. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона изведени противно одредби члана 40. став 1. овог закона, а месно надлежни завод ту непокретност евидентира у року од 30 дана од дана сазнања да су радови изведени, сходно се примењују одредбе члана 191. овог закона.

4.4 Права и обавезе налазача добра које ужива претходну заштиту

Члан 42.

Ко случајно ископа из земље, односно извади из воде или на други начин случајно пронађе добро које ужива претходну заштиту као и онај коме је такво добро поверено на чување, дужан је да о томе одмах, а најкасније у року од 24 сата, обавести надлежну установу заштите или подручно одељење министарства надлежног за унутрашње послове.

Налазач дужан је да надлежној установи заштите или подручном одељењу министарства надлежног за унутрашње послове у року од 8 дана преда пронађено добро.

Налазачу припада новчана награда ако у откривању ствари нису коришћена средства буџета и ако предмет није пронађен недозвољеним археолошким ископавањем и истраживањем. Награда се мора утврдити и исплатити у року од 60 дана од дана предаје добра установи заштите којој се на основу овог закона предмет даје на чување. Налазач и сопственик земљишта, ако је добро пронађено на приватном земљишту, деле награду у једнаким деловима.

Висину награде из става 3. овог члана решењем утврђује установа заштите којој се на основу овог закона предмет даје на чување, и то у висини од 10% од процењене тржишне вредности предмета коју утврђује одговарајућа установа заштите од националног значаја.

Налазач добра из става 1. овог члана има право на накнаду трошкова превоза тог добра до надлежне установе заштите или подручног одељења министарства надлежног за унутрашње послове.

Награда и трошкови превоза исплаћују се из буџета оснивача установе заштите којој се добро поверава на чување.

III глава
ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СОПСТВЕНИКА И КОРИСНИКА

1. Права сопственика и корисника културног добра

Члан 43.

Сопственик, односно корисник, има право да користи културно добро на начин који је у складу с одредбама овог закона и мерама утврђеним на основу њега.

Сопственик има право:

1) на правичну накнаду у случају забране коришћења или ограничења коришћења културног добра;

2) да захтева бесплатан преглед културног добра и стручно-саветодавну помоћ надлежне установе заштите приликом извођења мера конзервације, рестаурације, санације, реконструкције, ревитализације и презентације културног добра;

3) на накнаду штете коју трпи услед мере којом је обезбеђена доступност културног добра јавности;

4) на учешће у износу од 20% од нето добити остварене од продаје фотографија, репродукција, реплика, налепница, улазница, каталога и других видова пропаганде остварних излагањем културног добра у његовом власништву, сразмерно заступљености тог добра у броју укупно изложених предмета.

Висина штете из става 2. тачка 3) овог члана утврђује се споразумно, а у случају спора висину штете утврђује надлежни суд у ванпарничном поступку.

Сопственик нема право на накнаду штете коју трпи у виду пропуштене добити због мере очувања изворне намене културног добра.

Сопственик нема право на накнаду штете коју трпи услед стручног или научног истраживања, током извођења мера превентивно-техничких и мера техничке заштите културног добра које изводи надлежна установа заштите или научна установа, осим у случају када је штета настала као резултат њиховог нестручног рада или грубе непажње.

За насталу штету из става 5. овог члана солидарно одговарају установа заштите, научна установа и извођач којем су радови уступљени.

2. Обавезе сопственика и корисника културног добра

Члан 44.

Сопственик односно корисник дужан је да:

1) чува и одржава културно добро и његову заштићену околину и благовремено спроводи мере његове заштите и заштите његове заштићене околине утврђене овим законом и прописима донетим на основу њега, односно актом о утврђивању и решењем надлежне установе заштите;

2) неодложно обавештава надлежну установу заштите о свим правним и физичким променама насталим у вези с културним добром и његовом заштићеном околином, а најкасније у року од 30 дана од дана када је промена наступила;

3) дозволи научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања, као и извођење превентивно-техничких и мера техничке заштите на културном добру и његовој заштићеној околини и да у ту сврху по потреби уступи покретно културно добро надлежној установи заштите најдуже до 60 дана;

4) обезбеди доступност културног добра јавности у складу с актом о утврђивању или решењем које доноси надлежна установа заштите;

5) прибави сагласност надлежне установе заштите за премештање покретног културног добра с његове уобичајене или званично регистроване локације.

Сопственик дужан је да сноси трошкове за извршавање обавеза из става 1. тачка 1) овог члана.

Члан 45.

У случају непосредне опасности од оштећења или уништења културног добра, његов сопственик дужан је да у одређеном року изведе радове на његовој превентивно-техничкој и/или техничкој заштити, у складу с решењем надлежне установе заштите.

У случају да сопственик не поступи по решењу из става 1. овог члана, установа заштите која је донела решење може извести радове из става 1. овог члана о његовом трошку.

Члан 46.

У случају природне непогоде већег обима, проглашеног ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања сопственик је дужан да:

1) премести или допусти премештање покретних културних добара на сигурно место које одреди надлежна установа заштите;

2) без одлагања спроведе посебне мере заштите које за тај случај пропише надлежна установа заштите.

О утврђивању обавеза из става 1. овог члана надлежна установа заштите доноси решење на које није дозвољена жалба.

Министар културе доноси пропис о мерама заштите културних добара у случају природне непогоде већег обима, проглашеног ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања.

Члан 47.

Сопственик дужан је да уступи културно добро ради излагања на изложбама организованим на основу уговора о међународној културној сарадњи, односно на другим значајним повременим изложбама у земљи, у складу с решењем надлежне установе заштите.

Уколико установа заштите одбије да уступи културно добро из свог фонда у сврхе из става 1. овог члана, о уступању ће одлучити министарство надлежно за послове културе.

Културно добро уступљено на основу става 1. или 2. овог члана мора се вратити сопственику, односно установи заштите, најкасније у року од 30 дана од дана завршетка изложбе, ако друкчије није уговорено.

Кад сопственик културног добра одбије да преда културно добро ради излагања, у складу с одредбом става 1. овог члана, организатор изложбе може у ванпарничном поступку остварити уступање културног добра у те сврхе.

Члан 48.

Сопственик односно корисник не сме:

1) користити културно добро у сврхе које нису у складу с његовом природом, наменом и значајем или на начин који може довести до оштећења или уништења културног добра;

2) оштетити, уништити или без услова и сагласности прописаних овим законом мењати место налажења, изглед, својство или намену културног добра нити

3) распарчавати збирке, колекције и фондове културних добара без услова и сагласности утврђених решењем надлежне установе заштите.

Члан 49.

У случају продаје културног добра у приватном власништву за чије су одржавање, поправку и друге мере техничке или превентивно-техничке заштите уложена средства буџета сопственик дужан је да држави надокнади износ за који се, услед улагања тих средстава, повећала вредност културног добра.

На непокретно културно добро из става 1. овог члана до извршења обавезе ставља се хипотека.

3. Обавезе сопственика и корисника добра које ужива претходну заштиту

Члан 50.

Поред обавеза из члана 15. овог закона сопственик односно корисник дужан је да:

1) пријави добро надлежној установи заштите и достави јој податке које тражи;

2) чува, одржава и користи добро у складу с његовом природом и наменом и на начин који не може довести до његовог оштећења или уништења;

3) допусти установи заштите преглед добра, узимање потребних података за документацију о њему и вршење конзерваторског надзора над извођењем радова на њему;

4) прибави услове за предузимање мера техничке заштите и других радова од надлежне установе заштите за предузимање мера и радова на добру којима се могу проузроковати промене његовог изгледа или намене или повредити његова својства.

4. Постављање стараоца

Члан 51.

Ако сопственик није познат или када сопственик не изврши прописане или утврђене мере заштите, или их не извршава с пажњом доброг домаћина, односно кад привремено или трајно напусти културно добро тако да постоји опасност да оно буде оштећено или уништено, министарство надлежно за послове културе може решењем одредити да се културно добро преда физичком или правном лицу као стараоцу за спровођење мера заштите културног добра, уз његову сагласност.

Решењем из става 1. овог члана одређују се права и обавезе стараоца.

Стараоцу за спровођење мера заштите културног добра, ако то захтева, припада накнада за рад и трошкове спровођења утврђених мера заштите на културном добру, у складу с уговором.

До постављања стараоца или проналажења сопственика, о културном добру се стара месно надлежна установа заштите, са свим правима и обавезама стараоца.

5. Обавезе органа и организација, установа, предузећа и других правних лица у току чијег рада настаје регистратурски материјал и архивска грађа

Члан 52.

Државни органи и организације, органи јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичке организације, установе, предузећа и друга правна лица у току чијег рада настаје регистратурски материјал дужни су да у складу с прописима и упутством надлежног архива:

1) означавају и датирају регистратурски материјал и воде архивску књигу;

2) чувају регистратурски материјал у сређеном и безбедном стању, на основу мера које прописује надлежни архив;

3) класификују и архивирају регистратурски материјал;

4) одабирају архивску грађу и излучују безвредни регистратурски материјал у року од године дана од дана истека утврђеног рока чувања.

Излучени безвредни регистратурски материјал може се уништити само на основу писменог одобрења надлежног архива.

Органи и организације, установе, предузећа и друга правна лица из става 1. овог члана дужни су да:

1) обавесте надлежни архив о свакој промени стања регистратурског материјала;

2) поступају у складу с роковима и налазима које надлежни архив наложи записником и решењем.

Члан 53.

Државни органи и организације, органи јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичке организације, установе, предузећа и друга правна лица у току чијег рада настаје регистратурски материјал, у складу с прописима и упутством надлежног архива утврђују:

1) начин евидентирања регистратурског материјала, његовог чувања, класификације и архивирања, ако за поједине органе и организације, установе, предузећа и друга правна лица законом или другим прописом није друкчије одређено;

2) листе категорија регистратурског материјала с роковима чувања, у року од 30 дана од дана пријема упутства надлежног архива и

3) начин заштите и коришћења података и докумената насталих у процесу аутоматске обраде података.

Листе категорија регистратурског материјала с роковима чувања утврђују се уз претходну сагласност надлежног архива.

Министар културе ближе уређује начин вођења евиденције регистратурског материјала.

Члан 54.

Сређена и пописана архивска грађа предаје се на чување надлежном архиву после 30 година рачунајући од дана настанка грађе.

Надлежни архив може решењем одлучити да се у појединим случајевима архивска грађа из става 1. овог члана предаје сваке пете године.

Изузетно, рок из става 1. овог члана може се скратити или продужити споразумом између надлежног архива и органа и организације, установе, предузећа и другог правног лица из члана 52. став 1. овог закона.

Архивска грађа предаје се на месту и на начин које одреди надлежни архив.

Орган и организација, установа, предузеће и друго правно лице из члана 52. став 1. овог закона приликом предаје архивске грађе надлежном архиву даје писмено мишљење о условима њеног коришћења.

Члан 55.

Орган управе надлежан за унутрашње послове стара се о чувању архивске грађе настале у његовом раду у за то посебно образованом архивском одељењу, а може је под условима које сам одреди предати у целини надлежном архиву сходно одредбама члана 54. овог закона.

Члан 56.

Одабрана, сређена и пописана архивска грађа као и регистратурски материјал настали у раду органа и организација, установа, предузећа и других правних лица који су укинути или су престали с радом сматрају се доспелим за преузимање од стране надлежног архива ако нико није преузео њихова права и обавезе.

Правни следбеник органа и организације, установе, предузећа и другог правног лица из става 1. овог члана дужан је да преузме и чува у складу с одредбама овог закона архивску грађу и регистратурски материјал који су настали у њиховом раду.

Правни следбеник, односно стечајни управник, дужан је да изврши предају одабране, сређене и пописане архивске грађе из става 2. овог члана, у складу с договором с надлежним архивом, а најкасније у року од једне године од дана укидања односно престанка с радом органа и организације, установе, предузећа и другог правног лица из става 1. овог члана.

6. Филмска грађа

6.1 Обавеза достављања филмова

Члан 57.

Произвођачи филмова намењених за јавно приказивање, играних, анимираних и документарних, дугометражних и краткометражних, без обзира на то на којој су врсти носача слике снимљени, дужни су да Југословенској кинотеци у првој години приказивања филма предају по једну некоришћену копију сваког произведеног филма, с одговарајућом документацијом. Трошкови израде копије која се предаје Југословенској кинотеци урачунавају се у производну цену филма.

Обавезу из става 1. овог члана има и произвођач који снима филм у сарадњи с произвођачем чије седиште, односно пребивалиште, није на територији Републике Србије.

Предузећа, односно друга правна лица која увозе филмове дужна су да у року од 30 дана по истеку лиценце филма предају Југословенској кинотеци најбољу копију сваког увезеног филма за јавно приказивање.

Ако предузеће, односно друго правно лице које увози филмове одбије да преда копију филма у складу с одредбом става 3. овог члана, Југословенска кинотека може у ванпарничном поступку остварити уступање копије тог филма.

Копије филмова који су предати Југословенској кинотеци на основу ст. 1 – 3. овог члана могу се користити само на начин утврђен овим законом.

Члан 58.

Произвођачи филмова дужни су да најкасније по истеку једне године од производње филма предају Југословенској кинотеци оригинални негатив и тон-негатив на чување, уколико не испуњавају техничке услове за чување филмске грађе у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега.

Ако произвођач филма који не испуњава техничке услове за чување филмске грађе одбије да преда филм у складу с одредбом става 1. овог члана, Југословенска кинотека може у ванпарничном поступку остварити уступање филма на чување.

Члан 59.

По истеку рока од 10 година од дана производње, сав филмски, видео и телевизијски изворни материјал произведен у Републици Србији предаје се на чување Југословенској кинотеци.

Уз писмену сагласност Југословенске кинотеке, део видео материјала односно телевизијског материјала произведеног у видео техници може се чувати код произвођача, односно сопственика и по истеку рока из става 1. овог члана.

6.2 Регистар произведених филмова

Члан 60.

Југословенска кинотека води регистар филмова произведених у Републици Србији, у складу с прописом који доноси министар културе.

Произвођач филмова дужан је да у року од 30 дана од дана довршења производње филма достави Југословенској кинотеци извештај с комплетним подацима о производњи и ауторима, ради уписа у регистар произведених филмова.

Филм произведен у Републици Србији не може се јавно приказивати ако није претходно уписан у регистар произведених филмова у складу с одредбама овог закона.

6.3 Филмска грађа настала пре 9. маја 1945. године и заплењена филмска грађа

Члан 61.

Филмска грађа настала на територији бивше Југославије пре 9. маја 1945. године и филмска грађа заплењена у Другом светском рату, ако се налази у фонду Југословенске кинотеке, власништво је Републике Србије.

6.4 Филмска грађа бивших произвођача филмова без правног сукцесора

Члан 62.

У случају када произвођач филма који је престао да постоји остане без правног сукцесора, сва филмска грађа у његовом поседу постаје власништво Републике Србије и предаје се на чување Југословенској кинотеци.

6.5 Услови и начин чувања филмске грађе

Члан 63.

Изворни материјал (негатив) филма мора се чувати одвојено од копија тог филма.

Министар културе ближе уређује услове и начин чувања филмске грађе.

IV глава
КУЛТУРНА ДОБРА НА ОСНОВУ ОВОГ ЗАКОНА

1. Зграде у којима се чувају или излажу покретна културна добра

Члан 64.

Зграде чија је главна и ефективна намена да чувају или да излажу покретна културна добра културна су добра на основу овог закона.

2. Фондови надлежних установа заштите

Члан 65.

Предмет који има својства музејске грађе, архивске грађе или филмске грађе из чл. 31 – 34. овог закона, односно посебна библиотечка целина, који је установа заштите надлежна за заштиту те врсте покретних културних добара прибавила ради чувања или чува у свом фонду културно је добро на основу овог закона од дана његовог уписа у регистар културних добара.

3. Архивска и филмска грађа која се чува у складу с овим законом

Члан 66.

Архивска и филмска грађа настала у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, установа, предузећа, других правних лица и појединаца, коју они чувају у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега, културна су добра на основу овог закона.

4. Стара и ретка књига

Члан 67.

Стара и ретка књига културно је добро на основу овог закона.

V глава
УТВРЂИВАЊЕ И КАТЕГОРИСАЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

1. Утврђивање непокретних културних добара

1.1 Предлагање утврђивања непокретних културних добара

Члан 68.

Прикупљање и припрему потребне документације за утврђивање непокретног културног добра врши месно надлежни завод за заштиту споменика културе коју уз текст преднацрта акта о утврђивању с образложењем доставља Републичком заводу за заштиту споменика културе. Преднацрт акта о утврђивању споменика културе садржи и списак дела ликовних и примењених уметности и техничке културе и других покретних ствари у њему које с њим чине историјску, уметничку, визуелну или функционалну целину.

Да би непокретност била предложена за културно добро, није неопходно да претходно буде евидентирана у складу с чланом 35. овог закона.

Републички завод за заштиту споменика културе у року од једне године од дана пријема преднацрта из става 1. овог члана подноси образложен нацрт акта о утврђивању непокретности за културно добро министарству надлежном за послове културе или с образложењем одбија приспели преднацрт, о чему писмено обавештава подносиоца преднацрта и министарство надлежно за послове културе.

Нацрт акта о утврђивању садржи: назив, врсту културног добра, место где се добро налази, опис, време настанка, историјске податке, валоризацију, катастарске податке, границе заштићене околине, мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење културног добра и његове заштићене околине и превентивно-техничке мере. Нацрт акта о утврђивању споменика културе садржи и списак дела ликовних и примењених уметности и техничке културе и других покретних ствари у њему које с њим чине историјску, уметничку, визуелну или функционалну целину.

Републички завод за заштиту споменика културе уз нацрт акта о утврђивању непокретног културног добра прилаже:

1) број досијеа у којем се чувају елаборат о валоризацији предложене непокретности и правна и техничка документација о њој који су послужили као основ за њено предлагање;

2) доказ да је извршено јавно оглашавање у "Службеном гласнику Републике Србије" ради прибављања мишљења сопственика предложене непокретности о предлогу и доказ да је протекао рок од 30 дана од дана извршеног јавног оглашавања и

3) приспела мишљења сопственика.

Уколико предложена непокретност или њена заштићена околина обухватају простор с израженим природним одликама и вредностима или простор који је заштићен по одредбама прописа који се односе на заштиту природе и животне средине, Републички завод за заштиту споменика културе прилаже мишљење републичке установе која врши делатност заштите природе о предложеним мерама заштите и о границама заштићене околине.

1.2 Утврђивање непокретних културних добара

Члан 69.

Влада Републике Србије утврђује непокретна културна добра.

Акт о утврђивању непокретног културног добра садржи: назив, врсту културног добра, место где се добро налази, опис, време настанка, историјске податке, валоризацију, катастарске податке, границе заштићене околине, мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење културног добра и његове заштићене околине и превентивно-техничке мере а код акта о утврђивању споменика културе и податак о томе где се чува списак дела ликовних и примењених уметности и техничке културе и других покретних ствари у њему које с њим чине историјску, уметничку, визуелну или функционалну целину.

Акт Владе Републике Србије из става 1. овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

1.3 Заштита непокретности предложене за утврђивање

Члан 70.

На непокретност и њену заштићену околину које су предложене за утврђивање за културно добро, осим одредаба које се односе на упис у регистар и категоризацију културних добара до доношења одлуке о њеном утврђивању или о одбијању предлога за утврђивање, примењују се одредбе овог закона предвиђене за заштиту утврђеног непокретног културног добра.

Поступак предлагања за утврђивање непокретног културног добра сматра се покренутим даном достављања Републичком заводу за заштиту споменика културе нацрта предлога акта о његовом утврђивању.

2. Утврђивање покретних културних добара

2.1 Покретна културна добра која утврђују музеј, архив, кинотека и библиотека

Члан 71.

Покретна културна добра која се не чувају у фонду установе заштите надлежне за ту врсту покретних културних добара утврђују се решењем установе заштите месно надлежне за заштиту те врсте покретних културних добара, односно музејске грађе, ако овим законом није друкчије одређено.

Филмовану и фонографисану архивску грађу из става 1. овог члана утврђује решењем Југословенска кинотека.

Посебне библиотечке целине утврђује решењем Народна библиотека Србије.

По један примерак решења о утврђивању уручује се сопственику покретног културног добра, установи заштите односно установи из члана 97. став 1. овог закона, музеју у саставу, галерији у саставу и збирци у саставу, архивском одељењу или галерији уметничко-историјских дела у чијем се фонду добро налази, матичној установи заштите и одговарајућој установи заштите од националног значаја.

Члан 72.

У поступку утврђивања покретних културних добара примењују се одредбе Закона о општем управном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

Решење о утврђивању покретног културног добра садржи: назив, врсту културног добра, место где се добро налази, опис, време настанка, историјске податке, податке о аутору, мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење културног добра, име и адресу сопственика, као и правни основ на основу кога држи културно добро.

По жалбама против решења донетих у поступку утврђивања покретних културних добара, у другом степену решава министарство надлежно за послове културе.

2.2 Ревизија покретних културних добара у установама заштите

Члан 73.

Установе заштите дужне су да врше комисијску ревизију стања покретних културних добара из своје надлежности најмање једанпут у десет година у складу с прописом који доноси министар културе, о чему достављају извештај министарству надлежном за послове културе.

3. Акт о престанку својства културног добра

Члан 74.

Када је културно добро уништено, односно када је изгубило својства културног добра, као и када је покретно културно добро трајно извезено у иностранство доноси се акт о престанку својства културног добра.

Акт из става 1. овог члана доноси се на начин и у поступку на који се доноси акт о утврђивању одговарајуће врсте културног добра, ако овим законом није друкчије одређено.

4. Обавезна копија филма, односно обавезан примерак публикације

Члан 75.

Обавезна копија филма из члана 57. овог закона, односно обавезан примерак публикације предвиђен законом који у својим фондовима чува надлежна установа заштите ужива заштиту као културно добро, ако овим законом није друкчије одређено.

5. Мере заштите културних добара и превентивно-техничке мере

Члан 76.

Мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење културног добра јесу нарочито:

1) ближи услови чувања, одржавања и коришћења културног добра;

2) ограничења, односно забране извођења одређених грађевинских и других радова или промене облика терена;

3) начин обезбеђивања доступности културног добра јавности;

4) утврђивање намене културног добра;

5) мере заштите простора с израженим природним одликама и вредностима.

Решењем установе заштите могу се накнадно утврдити и друге мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење културног добра, које не могу бити у супротности с мерама заштите из акта о утврђивању културног добра.

Мерама заштите може се ограничити или забранити одређена економска или друга активност у непокретном културном добру.

Превентивно-техничке мере јесу мере обезбеђивања културног добра од оштећења и уништења дејством природних сила, физичких, хемијских и биолошких узрочника, пожара и експлозије, кварова инсталација, транспорта, масовних скупова и групних посета, вандализма и обезбеђења од крађе.

Министар културе доноси пропис о ближим условима чувања, одржавања и коришћења културних добара и превентивно-техничким мерама по врстама културних добара.

6. Мере заштите заштићене околине непокретних културних добара

Члан 77.

Мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење заштићене околине непокретног културног добра јесу нарочито:

1) уклањање, модификација или промена намене грађевинског или другог објекта чије постојање или коришћење угрожава заштиту, истраживање или коришћење културног добра;

2) ограничење, односно забрана извођења одређених грађевинских и других радова или промене облика терена;

3) утврђивање начина коришћења простора, земљишта и објеката у оквиру заштићене околине културног добра;

4) мере заштите простора с израженим природним одликама и вредностима.

Решењем установе заштите могу се накнадно утврдити и друге мере везане за чување, одржавање и коришћење заштићене околине културног добра, које не могу бити у супротности с мерама заштите заштићене околине из акта о утврђивању културног добра.

Мерама заштите заштићене околине може се ограничити или забранити одређена економска или друга активност у заштићеној околини непокретног културног добра.

7. Категорисање културних добара

7.1 Проглашавање културних добара од изузетног значаја

Члан 78.

Културна добра од изузетног значаја проглашава Народна скупштина Републике Србије.

7.2 Проглашавање културних добара од великог значаја

Члан 79.

Непокретна културна добра од великог значаја проглашава Влада Републике Србије.

Покретна културна добра од великог значаја проглашавају установе заштите од националног значаја.

Члан 80.

Акт о проглашавању културног добра од изузетног значаја, односно акт о проглашавању културног добра од великог значаја, објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Члан 81.

Акт о проглашавању културног добра од изузетног значаја, односно акт о проглашавању културног добра од великог значаја, може се ставити изван снаге, односно изменити на начин и у поступку на који је донесен.

7.3 Предлагање за проглашавање

Члан 82.

Месно надлежни заводи за заштиту споменика културе, односно матичне установе заштите покретних културних добара, своје предлоге за проглашавање културних добара од изузетног значаја с образложењем достављају одговарајућим установама заштите од националног значаја.

Обједињене предлоге за проглашавање културних добара од изузетног значаја који испуњавају критеријуме из овог закона и прописа донетих на основу њега с образложењем установе заштите од националног значаја достављају министарству надлежном за послове културе ради упућивања Влади Републике Србије.

Заводи за заштиту споменика културе своје предлоге за проглашавање непокретних културних добара од великог значаја с образложењем достављају Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Обједињене предлоге за проглашавање непокретних културних добара од великог значаја који испуњавају критеријуме из овог закона и прописа донетих на основу њега с образложењем Републички завод за заштиту споменика културе доставља министарству надлежном за послове културе, ради упућивања Влади Републике Србије.

Уз предлог акта о проглашавању непокретног културног добра од изузетног, односно од великог значаја прилажу се доказ да је извршено јавно оглашавање у "Службеном гласнику Републике Србије" ради прибављања мишљења сопственика предложене непокретности о том предлога, доказ да је протекао рок од 30 дана од дана извршеног јавног оглашавања и приспела мишљења сопственика.

8. Посебне мере заштите културног добра од изузетног и од великог значаја

Члан 83.

Јавне манифестације у непокретном културном добру од изузетног значаја које због своје масовности или из других разлога могу угрозити његову безбедност морају бити пријављене Републичком заводу за заштиту споменика културе најкасније 8 дана пре њиховог одржавања.

Јавне манифестације из става 1. овог члана могу се одржати само у складу с условима које утврди Републички завод за заштиту споменика културе.

Члан 84.

Установа заштите, установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела и архивско одељење дужни су да без одлагања обавесте министарство надлежно за послове културе о сваком знатнијем угрожавању, односно оштећењу или губитку културног добра од изузетног, односно од великог значаја.

VI глава
РЕГИСТРИ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

1. Упис у регистар

Члан 85.

Утврђено покретно културно добро уписује се у регистар културних добара у року од 30 дана од дана правоснажности решења о утврђивању, а непокретно културно добро у року од 30 дана од дана објављивања акта о утврђивању у "Службеном гласнику Републике Србије".

Покретно добро из члана 65. овог закона уписује се у регистар културних добара у року од 30 дана од дана његовог прибављања.

Поред акта на основу којег је извршен упис у регистар културних добара, уз регистар се чува и прописана документација о културном добру.

Члан 86.

Регистри и прописана документација уз регистре се микрофилмују у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега.

Министар културе ближе уређује начин микрофилмовања из става 1. овог члана.

2. Врсте регистара и означавање културних добара

Члан 87.

Регистар културних добара воде надлежне установе заштите по врстама културних добара.

Члан 88.

На непокретна културна добра месно надлежни завод за заштиту споменика културе ставља ознаку да су под посебном заштитом у року од године дана од дана њиховог уписа у регистар.

Министар културе ближе уређује изглед, садржину и начин стављања ознака из става 1. овог члана.

Члан 89.

За сваку врсту културних добара води се централни регистар.

Централне регистре културних добара воде одговарајуће установе заштите од националног значаја.

Ради уписа у централни регистар, установе заштите дужне су да прописане податке о културном добру доставе одговарајућој установи заштите од националног значаја у року од 30 дана од дана уписа тог добра у регистар.

Установа заштите од националног значаја врши упис културног добра у централни регистар у року од 30 дана од дана пријема прописаних података од установе заштите која је извршила упис у регистар.

3. Вођење регистара и документације уз регистре

Члан 90.

Министар културе ближе уређује начин вођења регистра и централног регистра културних добара као и документацију о културном добру која се образује и чува уз регистар и централни регистар.

4. Брисање из регистра

Члан 91.

Културно добро које је уништено, односно које је изгубило својство културног добра, и његова заштићена околина бришу се из регистра културних добара на основу акта о престанку својства културног добра, односно на основу правоснажног решења којим се одобрава његов трајни извоз у иностранство.

Покретно културно добро које је уписано у регистар у складу с одредбама члана 85. став 2. овог закона брише се из регистра на основу записника установе заштите код које је уписано у регистар а којим се констатује да је добро уништено, или да је изгубило својство културног добра, односно на основу правоснажног решења којим се одобрава његов трајни извоз у иностранство.

Документација о културном добру које је избрисано из регистра чува се трајно.

5. Забележба уписа

Члан 92.

У јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, на захтев месно надлежног завода за заштиту споменика културе, извршиће се забележба уписа у регистар, односно брисања из регистра непокретног културног добра и његове заштићене околине.

Месно надлежни завод подноси захтев за забележбу у року од 30 дана од дана извршеног уписа, односно брисања из регистра.

6. Каталози културних добара

Члан 93.

Установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела, податке о добрима из свог фонда која су уписана у регистар културних добара даје на увид јавности у виду штампаног или електронског каталога културних добара, који се допуњава једном годишње уколико за тиме постоји потреба. У каталогу се не објављују подаци о власништву над културним добром.

Стручна упутства за израду каталога културних добара по њиховим врстама доносе одговарајуће установе заштите од националног значаја.

Обавезу из ст. 1. и 2. овог члана библиотеке које обављају послове заштите старе и ретке књиге извршавају у складу с одредбама прописа о библиотечкој делатности.

VII глава
ДОБРА КОЈА ПРИПАДАЈУ СВЕТСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ

Члан 94.

За послове предлагања уписа и старања о заштити, истраживању и коришћењу непокретних културних добара уписаних у "Списак светске баштине" образује се Одбор за светску баштину (у даљем тексту: Одбор) који именује Влада Републике Србије.

Одбор има седам чланова, који се именују из реда познатих стручних и научних радника из области културе, с мандатом од четири године.

Одбор израђује и доставља Комитету светске баштине инвентар добара културне баштине са територије Републике Србије која се могу укључити у списак и одлучује о молбама за упис непокретних културних добара у "Списак светске баштине", односно "Списак светске баштине у опасности" већином гласова укупног броја чланова.

Одбор одлучује о потреби упућивања молбе за међународну помоћ Комитету светске баштине, уколико таква потреба наступи.

Члан 95.

Пре доношења решења о извођењу мера техничке заштите или других радова на непокретностима из члана 94. став 1. овог закона односно о издавању сагласности на пројекат и документацију за те радове, надлежни орган прибавља мишљење Одбора.

Одбор дужан је да надлежном органу достави мишљење из става 1. овог члана у року од 15 дана од дана пријема захтева за издавање тог мишљења. Уколико Одбор не достави своје мишљење у прописаном року, или у случају хитних превентивних интервенција из члана 198. овог закона, надлежни орган је овлашћен да донесе своје решење без њега.

Одбор прати извођење радова на непокретностима из става 1. овог члана и о њима даје своје мишљење.

Одбор прати све активности у вези с непокретностима из члана 94. став 1. овог закона и доставља Влади Републике Србије годишњи извештај о свом раду, с препорукама мера за њихову адекватну заштиту, истраживање и коришћење.

VIII глава
УСТАНОВЕ ЗАШТИТЕ И ДРУГА ПРАВНА И ФИЗИЧКА ЛИЦА КОЈИ ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ НА ЗАШТИТИ, ИСТРАЖИВАЊУ И КОРИШЋЕЊУ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

1. Установе заштите

Члан 96.

Установе заштите јесу: завод за заштиту споменика културе, музеј, архив и кинотека чији је оснивач Република, аутономна покрајина, град или једна или више општина.

Библиотека која обавља заштиту старе и ретке књиге чији је оснивач Република, аутономна покрајина, град или једна или више општина има положај установе заштите утврђене овим законом.

2. Музеј, архив, кинотека и библиотека чији је оснивач друго правно лице или физичко лице

Члан 97.

Музеј, архив, кинотеку и библиотеку која обавља заштиту старе и ретке књиге могу основати и друга правна лица осим правних лица из члана 96. став 1. овог закона. Музеј и библиотеку која обавља заштиту старе и ретке књиге може основати и физичко лице.

Музеј, архив, кинотека и библиотека која обавља заштиту старе и ретке књиге из става 1. овог члана могу обављати послове из члана 120. тач. 1), 2), 3), 12), 14), 15) и 16) овог закона, а послове из члана 120. тачка 13) овог закона могу обављати ако у свом саставу имају конзерваторско-рестаураторску радионицу која испуњава услове за рад предвиђене овим законом и прописима донетим на основу њега.

Музеј из става 1. овог члана може обављати и послове из члана 105. став 1. тач. 1) – 4) овог закона.

Архив из става 1. овог члана може обављати и послове из члана 104. став 1. тач. 4) – 8) овог закона.

Кинотека из става 1. овог члана може обављати и послове из члана 107. став 1. овог закона.

Библиотека из става 1. овог члана може обављати и послове из члана 108. овог закона.

3. Оснивање заједничке лабораторије или радионице

Члан 98.

Установа заштите од националног значаја може уз сагласност министарства надлежног за послове културе образовати лабораторију или радионицу заједничку за више установа заштите.

Рад лабораторије или радионице из става 1. овог члана финансира се из републичког буџета и из буџета Аутономне покрајине Војводине.

4. Услови за оснивање и рад установа заштите и музеја, архива, кинотеке и одређене библиотеке чији је оснивач друго правно лице или физичко лице

Члан 99.

Установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела, односно архивско одељење, може се основати, почети с радом и обављати делатност ако су испуњени и посебни услови у погледу просторија, техничке опреме и стручног кадра, односно у погледу почетног фонда културних добара када је у питању заштита, истраживање и коришћење покретних културних добара.

О потреби оснивања установе заштите, односно установе из члана 97. став 1. овог закона, прибавља се мишљење савета одговарајућих установа заштите.

Министар културе уређује ближе услове из става 1. овог члана.

Министарство надлежно за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, решењем утврђује испуњеност услова за почетак рада и обављање делатности установе заштите, односно установе из члана 97. став 1. овог закона и галерије уметничко-историјских дела.

Матична установа заштите решењем утврђује испуњеност услова за почетак рада и обављање делатности музеја у саставу, галерије у саставу и збирке у саставу, односно архивског одељења.

5. Оснивање музеја у саставу, галерије у саставу и збирке у саставу и галерије уметничко-историјских дела

Члан 100.

Музеј у саставу, галерију у саставу, збирку у саставу и галерију уметничко-историјских дела као своју посебну организациону јединицу могу основати правна лица под условима из члана 99. овог закона ако у свом власништву имају стални фонд музејске грађе.

Галерију уметничко-историјских дела, под условима из става 1. овог члана, могу основати и физичка лица.

6. Конзерваторско-рестаураторске радионице

Члан 101.

Послове из члана 120. тачка 13) овог закона, осим на културним добрима од изузетног значаја, могу обављати и друга правна лица специјализована за заштиту културних добара или појединци у виду занимања (у даљем тексту: конзерваторско-рестаураторске радионице) ако имају лиценцу за рад предвиђену овим законом.

Конзерваторско-рестаураторска радионица може се, под условима из става 1. овог члана, основати и у оквиру установе из члана 97. став 1. овог закона.

Лиценцу за рад конзерваторско-рестаураторске радионице издаје министарство надлежно за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, по претходно прибављеном мишљењу одговарајуће установе заштите од националног значаја.

Министар културе ближе уређује услове за добијање лиценце за рад конзерваторско-рестаураторске радионице.

7. Делатност установа заштите културних добара по њиховим врстама

Члан 102.

Завод за заштиту споменика културе врши делатност заштите, истраживања и уређивања коришћења споменика културе, просторних културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места.

Музеј врши делатност прикупљања, заштите, истраживања, чувања и коришћења музејске грађе.

Архив врши делатност прикупљања, заштите, истраживања, чувања и коришћења регистратурског материјала и архивске грађе, осим филмоване и фонографисане архивске грађе.

Кинотека врши делатност прикупљања, заштите, истраживања, чувања и коришћења филмске грађе и филмоване и фонографисане архивске грађе.

Библиотеке које имају фондове старе и ретке књиге врше делатност прикупљања, заштите, истраживања, чувања и коришћења старе и ретке књиге.

Послове заштите простора с израженим природним одликама и вредностима у оквиру непокретног културног добра и његове заштићене околине обавља установа која врши делатност заштите природе, у складу с мерама заштите утврђеним на основу овог закона и одредбама прописа који се односе на заштиту природе.

Члан 103.

Завод за заштиту споменика културе, поред послова из члана 120. овог закона обавља и следеће послове:

1) евидентира непокретности и њихову заштићену околину уписом у евиденциони лист;

2) израђује карте локалитета с археолошким садржајем и археолошких налазишта на територији своје надлежности;

3) израђује топографије непокретних културних добара на територији своје надлежности;

4) обавља археолошка ископавања и истраживања;

5) издаје на захтев правних и физичких лица копије одређене документације коју води, уз накнаду прописану ценовником;

6) решењем налаже мере ради заштите непокретних културних добара;

7) доставља мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење културних добара, евидентираних непокретности и њихове заштићене околине као и непокретних добара која уживају претходну заштиту у поступку израде просторних и урбанистичких планова, учествује у изради просторних и урбанистичких планова и даје мишљење на предлоге тих планова;

8) обавештава надлежне органе о просторним и урбанистичким плановима усвојеним противно одредбама овог закона;

9) израђује студије, елаборате и пројекте с прописаном документацијом ради заштите и одговарајућег коришћења непокретног културног добра, евидентиране непокретности или непокретног добра које ужива претходну заштиту;

10) изводи односно уступа извођење радова на непокретним културним добрима, евидентираним непокретностима и непокретним добрима која уживају претходну заштиту;

11) врши конзерваторски надзор током извођења мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима за које је издао сагласност на пројекат и документацију;

12) врши пријем радова за чије извођење је издао сагласност на пројекат и документацију;

13) објављује редован годишњи извештај о радовима које је извео на непокретним културним добрима, евидентираним непокретностима и непокретним добрима која уживају претходну заштиту;

14) врши редован годишњи обилазак ради остваривања увида у стање и у спровођење мера заштите и коришћења свих непокретних културних добара и евидентираних непокретности и њихове заштићене околине као и непокретних добара која уживају претходну заштиту из своје надлежности, о чему једном годишње извештава министарство надлежно за послове културе.

Члан 104.

Архив, поред послова из члана 120. овог закона обавља и следеће послове:

1) врши надзор над одабирањем, архивирањем, чувањем и одржавањем и архивске грађе, осим филмоване и фонографисане архивске грађе, као и надзор над излучивањем безвредног регистратурског материјала који се налази изван архива;

2) налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе, осим филмоване и фонографисане архивске грађе, и регистратурског материјала;

3) преузима архивску грађу, осим филмоване и фонографисане архивске грађе;

4) прибавља, чува и одржава архивску грађу, осим филмоване и фонографисане архивске грађе;

5) сређује и обрађује архивску грађу, осим филмоване и фонографисане архивске грађе;

6) објављује архивску грађу;

7) врши истраживања ради стварања целина архивске грађе (архивски фонд), осим филмоване и фонографисане архивске грађе;

8) врши редован годишњи увид у стање и у спровођење мера заштите и коришћења архивске грађе и регистратурског материјала из своје надлежности, о чему једном годишње извештава министарство надлежно за послове културе.

Архив може образовати одељења и у месту изван свог седишта.

Члан 105.

Музеј, поред послова из члана 120. овог закона обавља и следеће послове:

1) прикупља, сређује и обрађује одговарајућа покретна добра која уживају претходну заштиту и музејску грађу;

2) чува и одржава музејску грађу из својих фондова;

3) систематизује у збирке музејску грађу из својих фондова;

4) излаже музејску грађу и друга покретна културна добра путем сталних или повремених изложби и на други начин;

5) стара се о заштити, истраживању, чувању и одржавању покретних добара која уживају претходну заштиту и музејске грађе из области своје матичности на територији своје надлежности, која се налази изван његових фондова;

6) обавља археолошка ископавања и истраживања;

7) врши редован увид у стање и у спровођење мера заштите и коришћења музејске грађе из своје надлежности, о чему једном годишње извештава министарство надлежно за послове културе.

Члан 106.

Природњачки музеј у Београду обавља послове из члана 105. овог закона за природњачке предмете, врши конзерваторска испитивања и изводи мере техничке заштите на природњачким предметима.

Члан 107.

Кинотека, поред послова из члана 120. овог закона обавља и следеће послове:

1) прикупља, сређује и обрађује одговарајућа покретна добра која уживају претходну заштиту и филмску грађу;

2) чува и одржава филмску грађу из својих фондова;

3) обезбеђује коришћење филмске грађе из својих фондова у културне сврхе путем јавног приказивања у својим просторијама и на други начин;

4) врши редован годишњи увид у стање и у спровођење мера заштите и коришћења филмске грађе и филмоване и фонографисане архивске грађе, о чему једном годишње извештава министарство надлежно за послове културе.

Члан 108.

Библиотека која обавља заштиту старе и ретке књиге, поред послова из члана 120. овог закона обавља и следеће послове:

1) прикупља, сређује, обрађује, чува и одржава и под одређеним условима даје на коришћење стару и ретку књигу;

2) прикупља, обрађује, и пружа информације и податке о старој и реткој књизи;

3) води одређене каталоге и евиденције, регистре и документацију о старој и реткој књизи;

4) врши редован годишњи увид у стање и у спровођење мера заштите и коришћења старе и ретке књиге, о чему једном годишње извештава министарство надлежно за послове културе.

8. Установе заштите од националног значаја

Члан 109.

Установе заштите културних добара од националног значаја јесу: Републички завод за заштиту споменика културе, Архив Србије, Народни музеј у Београду, Народна библиотека Србије и Југословенска кинотека.

Установе заштите од националног значаја:

1) врше стручни надзор над радом одговарајућих матичних установа заштите покретних културних добара, односно месно надлежних завода за заштиту споменика културе;

2) дају мишљење о могућности за обављање делатности конзерваторско-рестаураторских радионица пре издавања лиценце за њихов рад;

3) воде централне лабораторије за физичка, хемијска и физичко-хемијска испитивања;

4) доносе обавезна стручна упутства из своје надлежности и старају се о њиховом спровођењу;

5) воде централне регистре културних добара по врстама с прописаном документацијом;

6) воде регистре добара од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије;

7) обављају послове из чл. 79. став 2, односно 82. ст. 2. и 4. овог закона;

8) старају се о јединственој примени ратификованих међународних конвенција и других међународних аката који се односе на културна добра на територији Републике Србије из области њихове надлежности;

9) образују централни информациони систем културних добара по врстама, воде прописане базе података, организују централно информатичко повезивање установа заштите, врше Интернет презентацију делатности заштите културних добара у Републици по врстама и друге послове у складу с одредбама овог закона.

Министар културе ближе уређује начин вођења и садржај регистра добара од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије

Члан 110.

Републички завод за заштиту споменика културе, поред послова из члана 109. овог закона:

1) обавља послове из члана 103. став 1. тач. 4) – 14) овог закона за непокретна културна добра од изузетног значаја;

2) врши конзерваторска и лабораторијска испитивања на непокретним културним добрима, евидентираним непокретностима и непокретним добрима која уживају претходну заштиту као и на делима монументалног или декоративног сликарства, примењених уметности и техничке културе и другим покретним стварима у њима које с њима чине историјску, уметничку, визуелну или функционалну целину;

3) изводи мере превентивно-техничке и техничке заштите на делима монументалног или декоративног сликарства, примењених уметности и техничке културе и другим покретним стварима које чине историјску, уметничку, визуелну или функционалну целину с непокретним културним добрима од изузетног значаја;

4) стара се о јединственој примени критеријума предлагања за утврђивање непокретности за културна добра и за проглашавање непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја;

5) истражује и води документацију о непокретностима од значаја за историју и културу Републике Србије које се налазе изван њене територије, стара се о њиховом очувању и спроводи превентивно-техничке и мере њихове техничке заштите, у складу с овим законом и међудржавним споразумима.

Члан 111.

Републички завод за заштиту споменика културе, може, у случају потребе, поједине послове на заштити непокретних културних добара од изузетног значаја, осим добара уписаних у "Списак светске баштине" привремено поверити месно надлежном заводу за заштиту споменика културе на основу писменог споразума, уз сагласност министарства надлежног за послове културе.

У случају из става 1. овог члана, ако је посреди извођење мера техничке заштите и других радова на културном добру, Републички завод за заштиту споменика културе врши обавезан повремени конзерваторски надзор над тим радовима.

Члан 112.

Републички завод за заштиту споменика културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, по службеној дужности или на захтев физичких или правних лица решењем утврђује да ли се одређене ствари, изузев публикација, које уживају претходну заштиту могу да се привремено или трајно извести у иностранство. Привремени извоз може трајати најдуже шест месеци.

Физичком или правном лицу може се решењем за привремени извоз ствари из става 1. овог члана одредити износ депозита, а највише до 25% од процењене тржишне вредности те ствари, који је обавезно да уплати Републичком заводу за заштиту споменика културе, односно Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Нови Сад, с тим да се тај износ трајно преноси у фонд за заштиту културних добара у случају да ствари нису враћене у земљу у року одређеном тим решењем.

Физичко или правно лице које је добило решење за привремени извоз ствари из става 1. овог члана дужно је да издаваоцу решења пријави враћање тих ствари у земљу у року од 8 дана од дана истека рока за њихово враћање. У року од 8 дана по утврђивању истинитости пријаве, физичком или правном лицу које је ствари благовремено вратило у земљу враћа се уплаћени депозит.

Члан 113.

Архив Србије обавља делатност заштите регистратурског материјала и архивске грађе, осим филмоване и фонографисане архивске грађе, послове из чл. 104. и 109. овог закона у погледу заштите и коришћења регистратурског материјала и архивске грађе, као и послове око истраживања и копирања архивске грађе од значаја за историју Републике Србије која се налази изван њене територије.

Члан 114.

Народни музеј у Београду обавља послове из чл. 105. и 109. овог закона за музејску грађу од значаја за археологију, ликовну уметност и нумизматику, врши лабораторијска испитивања на покретним културним добрима, истражује и води документацију о музејској грађи од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије и стара се о њиховом очувању.

Члан 115.

Народна библиотека Србије обавља делатност прикупљања, заштите, истраживања, обраде и коришћења старе и ретке књиге као и чувања и давања на коришћење старе и ретке књиге коју чува у својим фондовима, врши конзерваторска и лабораторијска испитивања на старој и реткој књизи, истражује и води документацију о књигама од значаја за историју и културу Републике Србије које се налази изван њене територије и стара се о њиховом очувању.

Народна библиотека Србије обавља и послове из члана 109. и 120. овог закона у погледу заштите и коришћења старе и ретке књиге.

Народна библиотека Србије објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" списак ретких књига објављених након 1867. године, ретких примерака периодичних издања и других ретких публикација који се по потреби допуњава једном годишње.

Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске у Новом Саду и Народна и универзитетска библиотека у Приштини, на захтев правних и физичких лица, решењем утврђују да ли се одређене публикације које уживају претходну заштиту могу привремено или трајно извести у иностранство.

Члан 116.

Југословенска кинотека обавља послове из чл. 107. и 109. овог закона у погледу филмске грађе.

Југословенска кинотека обавља и делатност прикупљања, заштите, истраживања, обраде, чувања и коришћења филмоване и фонографисане архивске грађе као и послове из чл. 107. и 109. овог закона у погледу заштите и коришћења те грађе.

Југословенска кинотека једном годишње обавештава Архив Србије о прикупљеној филмованој и фонографисаној архивској грађи.

Члан 117.

Министар културе утврђује који заводи за заштиту споменика културе, архиви, музеји и библиотеке и за коју територију обављају послове заштите непокретних, односно покретних културних добара.

9. Савети установа заштите

Члан 118.

При одговарајућој установи заштите од националног значаја, осим Југословенске кинотеке, образује се савет установа заштите културних добара као саветодавно тело ради унапређења делатности заштите, истраживања и коришћења културних добара по њиховим врстама.

Савети установа заштите разматрају стање делатности заштите културних добара из своје надлежности, предлажу мере за њено унапређивање, разматрају средњорочне и дугорочне планове, дају мишљење о спровођењу законских прописа из области своје надлежности и обављају друге послове у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега.

Сваки завод за заштиту споменика културе, односно свака матична установа заштите покретних културних добара заступљени су у савету установа заштите из области своје делатности са по једним чланом. Мандат чланова савета установе заштите траје четири године а делегирају их стручна већа установа заштите.

У раду савета завода за заштиту споменика културе учествује представник републичке установе за послове заштите природе а по потреби и представник републичког органа за послове урбанизма.

Народна библиотека Србије одређује које матичне библиотеке што чувају стару и ретку књигу делегирају своје представнике у Савет библиотека.

Савет установа заштите доноси свој пословник о раду на који сагласност даје министарство надлежно за послове културе.

Средства за рад савета установа заштите обезбеђују се из републичког буџета.

10. Информациони систем

Члан 119.

Информациони систем из члана 109. став 2. тачка 9) овог закона повезује се у јединствени информациони систем Републике Србије.

Подаци које садржи информациони систем су јавни ако не представљају војну, државну, службену или пословну тајну.

Месно надлежне установе заштите, матичне установе заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, архивско одељење и галерија уметничко-историјских дела дужни су да установама заштите од националног значаја у прописаним роковима достављају податке који се воде у информационом систему.

Савети установа заштите прате стање информационог система из члана 109. став 2. тачка 9) овог закона и предлажу министарству надлежном за послове културе мере за његово унапређивање.

Министар културе доноси пропис о начину вођења и садржају информационог система културних добара.

IX глава
ДЕЛАТНОСТ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

1. Делатност заштите

Члан 120.

Делатност заштите културних добара коју обављају установе заштите чине:

1) проналажење, истраживање и документарно евидентирање добара која уживају претходну заштиту;

2) прикупљање, израда, чување, сређивање, дупликација, обрада и објављивање стручне, техничке и правне документације о добрима која уживају претходну заштиту и о културним добрима као и документације од значаја за заштиту, истраживање и коришћење тих добара;

3) стручно и научно изучавање и валоризација добара која уживају претходну заштиту и културних добара;

4) предлагање за утврђивање односно утврђивање културних добара;

5) вођење регистара о културним добрима;

6) пружање стручне помоћи око чувања и одржавања културНих добара сопственицима и корисницима тих добара;

7) израда стручних упутстава;

8) праћење правних и физичких промена на културним добрима, евидентираним непокретностима и добрима која уживају претходну заштиту;

9) усавршавање метода стручног рада на заштити културних добара;

10) старање о коришћењу културних добара у сврхе одређене овим законом;

11) предлагање, налагање и праћење извођења мера заштите културних добара;

12) спровођење превентивно-техничких мера;

13) извођење мера техничке заштите културних добара и добара која уживају претходну заштиту;

14) издавање публикација о културним добрима и о резултатима рада на њиховој заштити;

15) организовање предавања и других пригодних облика културно-образовне делатности;

16) послови маркетинга и пропаганде културног наслеђа;

17) други послови у области заштите културних добара утврђени овим законом и прописима донетим на основу њега.

2. Матична делатност

Члан 121.

Матична делатност је облик делатности установа заштите покретних културних добара специјализованих по њиховим врстама на територији целе Републике Србије чији је циљ обезбеђивање јединства и квалитета стручног рада, усаглашавање документације као и остваривање јединствене политике прикупљања и заштите музејске грађе у установама заштите покретних културних добара.

Матичну делатност у заштити архивске грађе обавља Архив Србије, а за територију Аутономне покрајине Војводине Архив Војводине, односно Југословенска кинотека за филмовану и фонографисану архивску грађу.

Матичну делатност према врстама музејске грађе у музејској делатности обављају: Народни музеј у Београду за музејску грађу од значаја за археологију, ликовну уметност и нумизматику (осим југословенске уметности настале након 1900. године), Историјски музеј Србије у Београду за музејску грађу од значаја за историју Србије, Етнографски музеј у Београду за музејску грађу од значаја за етнографију, Музеј примењене уметности у Београду за музејску грађу од значаја за примењену уметност, Музеј савремене уметности у Београду за музејску грађу од значаја за савремену ликовну уметност настала након 1900. године, Музеј науке и технике у Београду за музејску грађу од значаја за историју науке, технике и технологије и Природњачки музеј у Београду за природњачке предмете.

За територију Аутономне покрајине Војводине матичну делатност према врстама музејске грађе у музејској делатности обављају: Музеј Војводине у Новом Саду за музејску грађу од значаја за археологију, ликовну уметност, нумизматику, историју Војводине, етнографију и примењену уметност и Музеј савремене ликовне уметности за југословенску уметност насталу након 1900. године.

Матичну делатност у заштити филмске грађе обавља Југословенска кинотека.

Матичну делатност у заштити старе и ретке књиге обавља Народна библиотека Србије, а за територију Аутономне покрајине Војводине Библиотека Матице српске у Новом Саду.

Члан 122.

Послови матичне делатности јесу:

1) вршење стручног надзора над радом установа заштите покретних културних добара, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеја, галерија и збирки у саставу, галерија уметничко-историјских дела и архивских одељења, према врсти покретних културних добара, односно врсти музејске грађе;

2) стручна помоћ установама заштите покретних културних добара, музејима, галеријама и збиркама у саставу и галеријама уметничко-историјских дела према врсти покретних културних добара, односно врсти музејске грађе;

3) старање о усавршавању кадрова и о унапређењу стручног рада установа заштите покретних културних добара, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеја, галерија и збирки у саставу, галерија уметничко-историјских дела и архивских одељења према врсти покретних културних добара, односно врсти музејске грађе;

4) достављање установи заштите од националног значаја предлога за проглашавање покретних културних добара од великог и од изузетног значаја према врсти покретних културних добара, односно врсти музејске грађе;

5) предузимање мера техничке заштите на покретним културним добрима од изузетног значаја према врсти покретних културних добара, односно врсти музејске грађе.

Средства за обављање матичне делатности обезбеђују се у буџету.

3. Услови за рад у делатности заштите културних добара

Члан 123.

Послове из делатности заштите културних добара који се обављају у установи заштите, односно установи из члана 97. став 1. овог закона, музеју у саставу, галерији у саставу и збирци у саставу, галерији уметничко-историјских дела, архивском одељењу и у конзерваторско-рестаураторским радионицама могу обављати лица с одговарајућом стручном спремом и положеним стручним испитом.

Министар културе ближе уређује које послове утврђене овим законом могу обављати лица с високом стручном спремом а које лица с најмање средњом стручном спремом.

Лице које руководи установом заштите мора имати високу стручну спрему профила који одговара њеној основној делатности и најмање пет година радног искуства у области заштите културних добара.

Члан 124.

Лице запослено у установи заштите не може имати приватно предузеће које је регистровано за обављање неке од делатности заштите културних добара предвиђене овим законом или за промет културним добрима нити може бити запослено у њима или професионално ангажовано од њих нити пак може допунски у виду занимања обављати послове из надлежности установе заштите у којој је запослено.

У случају противном одредбама става 1. овог члана раднику престаје радни однос у установи заштите по сили закона.

Члан 125.

Одлука о пријему радника с високом стручном спремом у установу заштите доноси се уз претходно прибављено мишљење стручног већа установе заштите.

4. Стручни испити

Члан 126.

Стручна оспособљеност лица из члана 123. став 1. овог закона утврђује се полагањем стручног испита.

Стручни испити се организују по областима делатности заштите културних добара, а полажу их лица с високом и вишом стручном спремом након годину дана, а са средњом стручном спремом након шест месеци, проведених на практичном раду у установама заштите.

За одређене послове, а посебно за послове на извођењу мера техничке заштите, стручни испит има и обавезан практични део.

Програме за полагање стручних испита по струкама и областима делатности заштите културних добара и начин полагања ближе уређује министар културе.

Чланове комисије за стручне испите, по областима делатности заштите културних добара именује одговарајућа установа заштите од националног значаја, с мандатом од четири године.

Комисија за стручне испите одређује испитиваче за поједине области предвиђене програмом.

Члановима комисије за стручне испите и испитивачима припада накнада за рад.

Члан 127.

Стручне испите организују и спроводе установе заштите од националног значаја, ако овим законом и прописима донетим на основу њега није друкчије одређено.

Трошкове првог полагања стручног испита сноси правно лице у којем је запослено лице које полаже стручни испит.

Члан 128.

Радник који има положен стручни испит а стекао је виши степен образовања може обављати послове заштите културних добара тог степена образовања ако положи део стручног испита за тај степен образовања.

Радник који је положио стручни испит за обављање других послова и задатака, може засновати радни однос у установи заштите и обављати послове заштите културних добара најдуже годину дана од дана заснивања радног односа, с тим да у том року положи део стручног испита за одговарајући степен, односно врсту образовања.

5. Стручна звања

Члан 129.

Стручна звања лица с високом школском спремом запослених у установама заштите јесу: стручни сарадник, виши стручни сарадник, самостални сарадник и саветник одговарајућег профила.

Министар културе доноси пропис о стручним звањима по областима делатности заштите културних добара.

6. Стручно веће

Члан 130.

Установа заштите има стручно веће које чини најмање пет запослених с високом стручном спремом који раде на пословима из њене основне делатности. Стручно веће установе заштите која има до пет запослених с високом стручном спремом чине сви запослени радници с високом стручном спремом. Стручно веће образује се у складу са статутом установе заштите.

Стручно веће разматра и даје мишљење о плану и програму рада, расправља о стручним питањима, даје предлоге за унапређење рада и развоја установе заштите и обавља и друге послове утврђене овим законом.

7. Службене легитимације

Члан 131.

Радници запослени на одређеним пословима у установи заштите имају службену легитимацију.

Министар културе ближе уређује услове и начин коришћења, облик и садржај службене легитимације из става 1. овог члана.

8. Стручни надзор

Члан 132.

Стручним надзором утврђује се да ли се стручни рад установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеја у саставу, галерија у саставу и збирки у саставу, галерија уметничко-историјских дела и архивских одељења обавља у складу с важећим стандардима и нормативима као и у складу са савременим методима и достигнућима у заштити, истраживању и коришћењу културних добара.

Члан 133.

У вршењу стручног надзора надлежна установа заштите овлашћена је да:

1) остварује увид у вођење истраживања културних добара, прикупљање, израду, чување, сређивање, дупликацију и обраду стручне и техничке документације, у пројекте и елаборате мера техничке заштите, спровођење превентивно-техничких и мера техничке заштите, у укупно стање заштићености и обраде културних добара у оквиру надлежности одређене установе заштите, односно установе из члана 97. став 1. овог закона, музеја, галерија и збирки у саставу, галерије уметничко-историјских дела и архивског одељења и у стручност и ефикасност вођења и коришћења информационог система;

2) решењем налаже установи заштите односно установи из члана 97. став 1. овог закона, музеју у саставу, галерији у саставу и збирци у саставу, галерији уметничко-историјских дела и архивском одељењу мере за отклањање уочених недостатака у одређеном року.

Члан 134.

Послове стручног надзора могу обављати радници одређени решењем надлежне установе заштите с одговарајућом високом стручном спремом и најмање осам година радног искуства на пословима заштите културних добара.

Лице које врши стручни надзор самостално је у свом раду у оквиру својих овлашћења.

Члан 135.

Установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу, збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела као и архивско одељење дужни су да лицу које обавља стручни надзор на његов захтев доставе податке и документе потребне за обављање тог надзора, као и да му омогуће приступ у службене просторије односно радилиште ради остваривања увида у ток процеса стручног рада.

Стручни надзор се врши у присуству радника чији се стручни рад надзире.

Члан 136.

Установа заштите односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела односно архивско одељење над чијим је радом извршен стручни надзор дужни су да у року означеном решењем којим јој се налажу мере за отклањање уочених недостатака обавести установу заштите која је извршила стручни надзор о томе да ли је те мере и спровела.

Члан 137.

О извршеном стручном надзору саставља се записник који садржи налаз о утврђеном стању и опис потребних мера за отклањање утврђених недостатака с роковима за њихово отклањање.

Стручни надзор се врши периодично, без обавезе претходне најаве.

Установа заштите од националног значаја једном годишње подноси извештај министарству надлежном за послове културе о извршеном стручном надзору из области своје надлежности у претходној години и о томе да ли су установе заштите, односно установе из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела односно архивско одељење применили наложене мере за отклањање уочених недостатака.

Члан 138.

Против решења из члана 133. став 1. тачка 2) установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела односно архивско одељење имају право жалбе министарству надлежном за послове културе у року од 15 дана од дана његовог пријема.

9. Разматрање на стручном већу услова и пројеката за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима

Члан 139.

Пре доношења решења о условима за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретном културном добру стручно веће надлежног завода за заштиту споменика културе претходно разматра његов предлог и о њему даје мишљење.

Пројекте за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима које израђује завод за заштиту споменика културе претходно разматра и о њима даје мишљење стручно веће тог завода.

X глава
ПРИКУПЉАЊЕ, ЧУВАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

1. Прикупљање, чување, излагање и коришћење културних добара

1.1 Прикупљање

Члан 140.

Покретна добра која уживају претходну заштиту и покретна културна добра која се налазе изван њихових фондова и документарни материјал о њима, установе заштите, установе из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела прибављају куповином, поклоном, на основу прописа о наслеђивању и разменом.

Прикупљање добара и документарног материјала из става 1. овог члана установе заштите врше и теренским истраживањем и археолошким ископавањима и истраживањима.

Члан 141.

Установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела дужни су да провере порекло добара понуђених им на продају.

У случају постојања индиција да је предмет који им је понуђен на продају нелегално прибављен или да потиче од недозвољених археолошких ископавања, правни субјекти из става 1. овог члана дужни су да о томе без одлагања обавесте подручни орган министарства надлежног за унутрашње послове и да такву понуду одбију.

1.2 Спорови око смештаја добара која уживају претходну заштиту и покретних културних добара у државном власништву

Члан 142.

Спорове око смештаја покретних добара која уживају претходну заштиту и покретних културних добара у државном власништву у установу заштите решава министарство надлежно за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, уз претходно прибављање мишљења савета одговарајућих установа заштите који то мишљење даје у року од 30 дана.

1.3 Чување целине архивске грађе

Члан 143.

Архивска грађа и регистратурски материјал настали у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација, установа и предузећа и других правних лица, верских заједница и појединаца чувају се као целина-архивски фонд и не могу се распарчавати.

1.4 Обавезно осигурање

Члан 144.

Покретна културна добра и документарни материјал уз њих који чува установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела обавезно се осигуравају код осигуравајућег друштва против ризика у обиму који одреди оснивач.

Покретна културна добра обавезно се појединачно осигуравају код свих врста излагања изван установе заштите односно установе из члана 97. став 1. овог закона, музеја, галерија и збирки у саставу и галерије уметничко-историјских дела у чијем фонду се налазе.

Приликом уступања културног добра ради излагања изван установе заштите, средства за обавезно осигурање обезбеђује организатор изложбе.

1.5 Излагање

Члан 145.

Установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела, стална збирка и музејско одељење могу чувати и излагати културна добра ако су у просторијама где се стално чувају и излажу или на месту привременог излагања спроведене превентивно-техничке мере у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега и ако је обезбеђен стални надзор покретних културних добара од за то оспособљених радника.

Установа заштите, односно установе из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела не могу излагати покретна културна добра која нису стручно обрађена, конзервирана и уписана у регистар културних добара.

Кад се у установи заштите не могу обезбедити услови за одговарајуће чување или излагање културног добра, министар културе може одредити, уз претходно прибављено мишљење савета одговарајућих установа заштите који то мишљење даје у року од 30 дана, да се то добро преда на чување установи заштите која може обезбедити такве услове.

Члан 146.

Министар културе одређује покретна културна добра од изузетног значаја која се не могу излагати изван установе заштите којој су поверена на чување, односно установе из члана 97. став 1. овог закона, музеја у саставу, галерије у саставу и збирке у саставу и галерије уметничко-историјских дела.

Акт о одређивању културних добара из става 1. овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Покретна културна добра из става 1. овог члана изузетно се могу изложити изван установе заштите, односно установе из члана 97. став 1. овог закона, музеја у саставу, галерије у саставу и збирке у саставу и галерије уметничко-историјских дела на основу решења о сагласности министарства надлежног за послове културе, уз претходно прибављено мишљење савета одговарајућих установа заштите који то мишљење даје у року од 30 дана.

1.6 Коришћење архивске и филмске грађе

Члан 147.

Архивска и филмска грађа из фондова установе заштите могу се користити само на основу дозволе те установе заштите. За коришћење архивске или филмске грађе установи заштите припада надокнада у складу с ценовником, односно уговором.

Уверење о чињеницама које су садржане у архивској грађи, архиви издају у складу са Законом о општем управном поступку. За издавање уверења архиву припада надокнада у складу с ценовником.

Архиви могу, уз накнаду у складу с ценовником, издавати преписе или копије докумената које чувају као архивску грађу.

Члан 148.

Страни држављани могу користити, односно копирати архивску или филмску грађу само на основу посебне дозволе, у складу с одредбама овог закона које се односе на коришћење ове грађе.

Дозволу из става 1. овог члана даје министарство надлежно за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, у складу с међународним уговорима, односно споразумима одређених организација о фактичком реципроцитету коришћења архивске и филмске грађе а по претходно прибављеном мишљењу установе заштите чија се грађа користи.

2. Назив, име и лик културног добра

Члан 149.

Назив, име или лик културног добра могу се користити у комерцијалне сврхе само на основу решења о сагласности надлежне установе заштите. За културна добра од изузетног значаја, сагласност даје одговарајућа установа заштите од националног значаја, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове културе.

За израду сагласности из става 1. овог члана установи заштите припада надокнада у складу с ценовником, а та сагласност може бити условљена и уплатом одређеног износа у фонд за заштиту културних добара у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега.

Ако се назив, име или лик културног добра користе у комерцијалне сврхе противно одредбама става 1. овог члана, надлежна установа заштите донеће решење о забрани даљег коришћења назива, имена или лика културног добра.

3. Фототипско издање и јавно приказивање

Члан 150.

Фототипско (факсимилно) издавање примерка старе и ретке књиге односно архивске грађе из фонда установе заштите могуће је само на основу решења о сагласности те установе заштите. За стару и ретку књигу, односно архивску грађу од изузетног значаја, претходно се прибавља мишљење министарства надлежног за послове културе.

Јавно приказивање филмске грађе, у целости или делимично, из фонда Југословенске кинотеке може се вршити само на основу решења о сагласности које издаје та кинотека. За филмску грађу од изузетног значаја претходно се прибавља мишљење министарства надлежног за послове културе.

Сагласност из ст. 1. и 2. овог члана наплаћује се у складу с ценовником установе заштите и може бити условљена и уплатом одређеног износа у фонд за заштиту културних добара у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега.

Правно лице које је извршило јавно приказивање филмске грађе из става 2. овог члана емитовањем дужно је да Југословенској кинотеци достави податке о емитовању у складу с посебним прописима у року од 3 дана од дана емитовања.

4. Фотографско, видео или филмско снимање културног добра

Члан 151.

Забрањено је аналогно или дигитално фотографско, видео или филмско снимање и копирање културног добра које се чува у установи заштите као и коришћење скела и расветних тела ради таквог снимања унутар непокретног културног добра без решења о сагласности надлежне установе заштите.

Сагласност из става 1. овог члана се наплаћује у складу с ценовником установе заштите.

5. Копије, одливци и репродукције културних добара

Члан 152.

Установе заштите могу уступати уз накнаду прописану ценовником копије, одливке и репродукције културних добара из своје надлежности.

6. Продаја покретних културних добара која се налазе у установама заштите

Члан 153.

Установе заштите могу излагати продаји вишкове културних добара из својих фондова.

Продаја вишкова покретних културних добара из фонда установе заштите могућа је само на основу решења министарства надлежног за послове културе, уз претходно прибављено мишљење савета одговарајућих установа заштите који то мишљење даје у року од 30 дана.

Средства остварена продајом из става 1. овог члана могу се користити само за набавку или конзервацију и рестаурацију културних добара.

7. Покретна културна добра која се налазе изван установа заштите и покретна добра која уживају претходну заштиту

Члан 154.

Установе заштите покретних културних добара дужне су да добра која уживају претходну заштиту редовно проналазе, документарно евидентирају, истражују и утврђују за културно добро те да их откупљују када је то у јавном интересу.

Установе заштите покретних културних добара прате стање заштите и коришћења покретних културних добара која се налазе изван њихових фондова, а нарочито покретних културних добара од великог и од изузетног значаја.

8. Галерија уметничко-историјских дела, музеј у саставу, галерија у саставу, збирка у саставу и архивско одељење

8.1 Галерија уметничко-историјских дела

Члан 155.

Галерија која је основана као правно лице, а располаже фондом музејске грађе (у даљем тексту: галерија уметничко-историјских дела), обавља делатност заштите културних добара из чл. 105. ст. 1. тач. 1) – 4) и 120. тач. 1), 2), 3), 12), 14), 15) и 16).

Галерија уметничко-историјских дела има у сталном радном односу најмање једно стручно лице (кустоса) с положеним стручним испитом.

О фонду галерије уметничко-историјских дела води се документација предвиђена овим законом и прописима донетим на основу њега.

Обављање послова прописаних овим законом за које нема просторије, техничку опрему или стручни кадар уређен овим законом и прописима донетим на основу њега галерија уметничко-историјских дела обезбеђује на основу уговора с месно надлежним музејем.

8.2 Музеј и галерија у саставу

Члан 156.

Правна лица могу обављати послове прикупљања, чувања и излагања музејске грађе кроз посебну организациону јединицу.

Посебна организациона јединица из става 1. овог члана може се организовати као музеј (у даљем тексту: музеј у саставу) или као галерија (у даљем тексту: галерија у саставу), а њиховим радом руководе управник и управни одбор. Музеј у саставу има најмање две збирке.

Музеј у саставу, односно галерија у саставу, има у сталном радном односу најмање једно стручно лице (кустоса) с положеним стручним испитом које руководи збиркама.

Права и обавезе стручних лица која раде на пословима музеја у саставу, односно галерије у саставу, утврђују се актима правних лица из става 1. овог члана, у складу с одредбама овог закона.

О фонду музеја у саставу и галерије у саставу води се документација предвиђена овим законом и прописима донетим на основу њега.

Обављање послова прописаних овим законом за које немају просторије, техничку опрему или стручни кадар предвиђене овим законом и прописима донетим на основу њега правна лица из става 1. овог члана обезбеђују на основу уговора с месно надлежним музејем.

8.3 Збирка у саставу

Члан 157.

Збирку у смислу овог закона чини скуп покретних културних добара сабраних и разврстаних према одређеним критеријумима.

Осим надлежних установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, збирку, изузев филмоване архивске грађе, могу образовати, чувати а по потреби и излагати и друге установе заштите, правна лица и појединци (у даљем тексту: збирка у саставу).

О збирци у саставу води се документација предвиђена овим законом и прописима донетим на основу њега.

Обављање послова прописаних овим законом за које нема просторије, техничку опрему или стручни кадар уређен овим законом и прописима донетим на основу њега сопственик збирке у саставу обезбеђује на основу уговора с месно надлежном установом заштите.

Излагање збирке у саставу одобрава месно надлежна установа заштите.

8.4 Чување и излагање покретних културних добара у саставу верских објеката

Члан 158.

Чување и излагање покретних културних добара у саставу верских објеката утврђује се актима одговарајуће верске заједнице у складу с одредбама овог закона и прописима донетим на основу њега.

О фонду покретних културних добара у саставу верских објеката води се документација предвиђена овим законом и прописима донетим на основу њега.

8.5 Музејско одељење и стална збирка изван седишта

Члан 159.

Музеј може одлуком управног одбора образовати сталне збирке и одељења и на локацији, односно у месту изван свог седишта.

Стална музејска збирка, односно музејско одељење из става 2. овог члана, има водича.

8.6 Архивско одељење

Члан 160.

Државни органи и организације, органи јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичке организације, установе и предузећа или друга правна лица могу у свом саставу имати архивско одељење за обављање послова заштите архивске грађе настале у њиховом раду, осим филмоване архивске грађе, ако је то неопходно за извршавање њихових задатака.

Права и обавезе радника који раде на пословима архивског одељења у погледу чувања и коришћења архивске грађе утврђују се актима организација из става 1. овог члана, у складу с одредбама овог закона и упутствима надлежног архива.

На стручни рад архивског одељења сходно се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу њега које се односе на архиве.

8.7 Упис у регистар надлежне установе заштите

Члан 161.

Покретна културна добра из фондова установа из члана 97. став 1. овог закона, музеја, галерије или збирке у саставу, односно галерије уметничко-историјских дела, и покретна културна добра у саставу верских објеката се уписују у регистар месно надлежне установе заштите, на основу акта о утврђивању који доноси та установа заштите.

9. Одговорност за оштећења настала током излагања

Члан 162.

У случају оштећења насталих током излагања културног добра изван установе заштите, односно установе из члана 97. став 1. овог закона, музеја у саставу, галерије у саставу и збирке у саставу и галерије уметничко-историјских дела и тако настале трошкове конзервације и рестаурације културног добра сноси организатор изложбе.

XI глава
ИЗРАДА, ПРИКУПЉАЊЕ И ВОЂЕЊЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Члан 163.

Установа заштите, односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела и архивско одељење израђују, прикупљају, чувају, сређују, дуплицирају, обрађују и објављују документацију о културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини, добрима која уживају претходну заштиту, односно о добрима од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије у складу с прописом који доноси министар културе.

1. Досије о непокретном културном добру

Члан 164.

Завод за заштиту споменика културе води појединачне досијее о непокретним културним добрима из своје надлежности који садрже нарочито: стилско-хронолошке анализе, историјске податке, валоризацију, физичко-хемијске анализе састава материјала, технологије и технике израде, односно градње, техничку, фото и другу документацију као и ажурни картон изведених мера техничке заштите и других радова на том добру.

Републички завод за заштиту културе доноси упутство о изради и ближем садржају досијеа о непокретним културним добрима.

2. Коришћење и уступање документације установе заштите

Члан 165.

Установа заштите наплаћује коришћење у комерцијалне сврхе документације коју води у складу с ценовником, односно уговором.

Установа заштите дужна је да другој установи заштите ради обављања њене делатности уступи на коришћење документацију о културним добрима којом располаже уколико она не представља војну или државну тајну.

3. Документација о знањима, стваралаштву и активностима етнографског карактера

Члан 166.

Установа заштите дужна је да поред документације о покретним и непокретним етнолошким добрима израђује, прикупља, чува, сређује, обрађује и објављује документацију о знањима, стваралаштву и активностима (обичајима) етнографског карактера на територији Републике Србије, а посебно о онима којима прети опасност од нестајања.

4. Обавеза микрофилмовања

Члан 167.

Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске у Новом саду, Архив Србије и други архиви дужни су да стару и ретку књигу, односно архивску грађу која је проглашена за културно добро од изузетног, односно од великог значаја микрофилмују ради њихове заштите и да скенирају микрофилмове ради њиховог коришћења у оквиру информационог система.

Установе заштите дужне су да одређену документацију о културним добрима, микрофилмују и да скенирају микрофилмове ради њиховог коришћења у оквиру информационог система Министар културе ближе уређује услове микрофилмовања, која се документација микрофилмује као и то на које се друге публикације из члана 34. овог закона примењује одредба става 1. овог члана.

XII глава
МЕРЕ ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ

Члан 168.

Мерама техничке заштите културних добара у смислу овог закона сматрају се послови на њиховој конзервацији, рестаурацији, санацији, реконструкцији, ревитализацији и презентацији.

Конзервација у смислу овог закона подразумева поступке и методе очувања споменичких својстава културног добра у изворном стању.

Рестаурација у смислу овог закона подразумева поступке и методе којима се културном добру обнављају и враћају недостајући делови какви су постојали у изворном облику, или се одстрањују неодговарајући делови или додаци, али тако да се тиме не угрожавају његова споменичка својства.

Санација у смислу овог закона подразумева поступке и методе којима се културном добру обезбеђују опстанак и физичка трајност и побољшавају услови коришћења, али тако да се тиме не угрожавају његова споменичка својства.

Реконструкција у смислу овог закона подразумева поступке и методе делимичне замене оригиналних, или додавања недостајућих или потпуно нових делова културном добру, којима се не угрожавају његова споменичка својства.

Ревитализација у смислу овог закона подразумева поступке и методе којима се културном добру враћају првобитна или намена слична првобитној, или му се даје нова намена, али тако да се тиме не угрожавају његова споменичка својства.

Презентација у смислу овог закона подразумева поступке и методе којима се културно добро представља јавности.

Одредбе XII главе овог закона које уређују мере техничке заштите непокретних културних добара односе се и на њихову заштићену околину, на евидентиране непокретности и њихову заштићену околину као и на непокретности које уживају претходну заштиту ако овим законом није друкчије одређено.

1. Конзерваторска и лабораторијска испитивања

Члан 169.

Конзерваторска и лабораторијска испитивања културног добра, евидентиране непокретности и добра које ужива претходну заштиту врше се помоћу физичких, хемијских и физичко-хемијских, биолошких и других метода ради утврђивања хемијског састава материјала, технологије и технике израде, односно градње, стања културног добра и узрока његовог пропадања.

Конзерваторска испитивања врши надлежна установа заштите.

Лабораторијска испитивања врши централна лабораторија за физичка, хемијска и физичко-хемијска испитивања одговарајуће установе заштите од националног значаја.

Део лабораторијских испитивања за које лабораторија из става 3. овог члана није опремљена или оспособљена може извршити и друга лабораторија, која јој доставља свој део налаза ради формирања јединственог налаза.

Интерпретацију налаза и утврђивање метода или технике извођења мера техничке заштите на основу њих врши установа заштите надлежна за издавање услова за извођење мера техничке заштите и других радова на културном добру, односно установа заштите која без обавезе прибављања тих услова израђује елаборат мера техничке заштите на покретном културном добру.

Члан 170.

О конзерваторским и лабораторијским испитивањима израђује се документација и издаје налаз који чине саставни део пројеката, односно елабората за извођење мера техничке заштите на културним добрима, евидентираним непокретностима и добрима која уживају претходну заштиту, осим ако овим законом и прописима донетим на основу њега није друкчије одређено.

Конзерваторска и лабораторијска испитивања која се не односе на радове финансиране из буџета обављају се о трошку инвеститора, на основу уговора.

Министар културе доноси пропис о условима и начину обављања конзерваторских и лабораторијских испитивања и о документацији која се води о њима.

2. Пројекат и документација уз пројекат

2.1 Врсте пројеката и садржај пројекта

Члан 171.

Под пројектом у смислу овог закона подразумева се главни пројекат за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима у смислу прописа о изградњи објеката, ако је реч о радовима за које се издаје грађевинска дозвола, односно конзерваторски пројекат за извођење осталих мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима. Конзерваторски пројекат може бити архитектонско-грађевински и сликарско-конзерваторски.

Обавезни делови архитектонско-грађевинског конзерваторског пројекта јесу: извештај о стању објекта; пројектни задатак; технички опис радова; предмер и предрачун радова; статички прорачун; ситуациони план; пресеци и изгледи и карактеристични детаљи – постојеће и пројектовано стање; организација, методе, техника и технологија извођења радова.

Обавезни делови сликарско-конзерваторског пројекта јесу: извештај о стању дела монументалног или декоративног сликарства, ликовних и примењених уметности и извештај о стању непокретности у којој се налазе; пројектни задатак; технички опис радова; предмер и предрачун радова; шематски приказ распореда живописа, односно икона на иконостасу; цртежи постојећег, а по потреби и пројектованог стања; организација, методе, техника и технологија извођења радова.

2.2 Документација уз пројекат

Члан 172.

Пројекат садржи документацију утврђену овим законом и прописима донетим на основу њега.

Документација уз пројекат, поред документације предвиђене прописима, садржи:

1) копију коначног решења о условима за извођење мера техничке заштите и других радова на основу којег је пројекат израђен, уколико су ти услови прописани овим законом;

2) податке о инвеститору;

3) одлуку о именовању одговорног пројектанта и доказ да пројектант испуњава прописане услове за пројектовање одговарајуће врсте пројеката;

4) опис, техничку и фото документацију затеченог стања културног добра;

5) податке о раније извршеним интервенцијама на културном добру;

6) стилско-хронолошке анализе културног добра и његову валоризацију које врши надлежна установа заштите;

7) историјске податке о културном добру и податке о културном добру прикупљене током претходних археолошких ископавања и истраживања, односно других релевантних истраживања;

8) налаз проистекао из конзерваторских и лабораторијских испитивања с интерпретацијом налаза, односно потврду одговарајуће централне лабораторије да лабораторијска испитивања нису потребна;

9) утврђене методе или технике извођења мера техничке заштите и других радова;

10) списак допуштених материјала и опреме за извођење мера техничке заштите и других радова.

Ако се пројектовани радови изводе у етапама, на сваке три године пројектант врши ревизију пројекта. Ревидирани пројекат поново се подноси надлежном органу на сагласност.

За израду стилско-хронолошке анализе и валоризације за потребе пројекта из става 1. овог члана, надлежној установи заштите припада накнада у складу с ценовником, односно уговором.

Министар културе уређује ближи садржај пројекта и документације за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима.

2.3 Радови за које конзерваторски пројекат садржи само одређене делове, односно одређени део документације

Члан 173.

Надлежни завод за заштиту споменика културе може решењем о условима за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретном културном добру одлучити да за радове као што су они на његовом текућем одржавању, на конзервацији археолошких налазишта и објеката народног градитељства као и они на постављању привремених сезонских објеката на подручју непокретног културног добра или његове заштићене околине те други слични радови за које се израђује конзерваторски пројекат тај пројекат садржи само одређене делове, односно само део, документације предвиђене чл. 171. и 172. овог закона.

Конзерваторски пројекат из става 1. овог члана садржи технички опис радова, скицу с основним изгледима и карактеристичним детаљима и ситуациони план.

2.4 Услови за конзерваторско пројектовање

Члан 174.

Архитектонско-грађевински конзерваторски пројекат може израђивати установа заштите, као и предузеће или друго правно лице који испуњавају услове за израду техничке документације предвиђене прописима о изградњи објеката.

Сликарско-конзерваторски пројекат може израђивати установа заштите као и конзерваторско-рестаураторска радионица, осим за културно добро од изузетног значаја.

Одговарајући конзерваторски пројекат у својству одговорног пројектанта може да израђује лице с високом школском спремом архитектонског, односно сликарско-конзерваторског, смера, положеним стручним испитом и са најмање три године радног искуства у струци.

3. Сагласност на пројекат и одобрење за извођење радова на добрима од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије

Члан 175.

На садржај пројекта и документације за извођење радова на добрима од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије – када те радове пројектује, односно изводи правно лице са седиштем на територији Републике Србије примењују се одредбе овог закона ако нису у супротности с прописима државе у којој се то добро налази.

Сагласност на пројекат и одобрење за извођење радова на добрима од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије – када те радове пројектује, односно изводи правно лице са седиштем на територији Републике Србије даје министарство надлежно за послове културе.

4. Мере техничке заштите на покретним културним добрима

Члан 176.

Мерама техничке заштите покретних културних добара у смислу овог закона сматрају се послови на њиховој конзервацији и рестаурацији.

Мере техничке заштите покретних културних добара могу се предузимати ако се:

1) изврше конзерваторска испитивања предвиђена овим законом;

2) изврше лабораторијска испитивања предвиђена овим законом, уколико се конзерваторским испитивањем утврди потреба за њима;

3) утврде методе или технике извођења мера техничке заштите на основу резултата конзерваторских и лабораторијских испитивања;

4) донесе решење матичне установе заштите о условима за извођење мера техничке заштите, ако те мере изводе конзерваторско-рестаураторске радионице;

5) изради елаборат мера техничке заштите;

6) прибави решење матичне установе заштите о сагласности на елаборат мера техничке заштите ако те мере изводе конзерваторско-рестаураторске радионице.

Установа заштите која је донела решење о сагласности на елаборат врши надзор над спровођењем мера техничке заштите које изводе конзерваторско-рестаураторске радионице.

Обавезан садржај елабората мера техничке заштите и документација уз елаборат утврђују се упутством одговарајуће установе заштите од националног значаја.

О изведеним мерама из става 2. овог члана и њиховим резултатима правно лице које те мере спроводи води документацију у складу с упутством установе заштите од националног значаја.

5. Мере техничке заштите непокретних културних добара, евидентираних непокретности и непокретности које уживају претходну заштиту

Члан 177.

Мерама техничке заштите непокретних културних добара у смислу овог закона сматрају се радови на њиховој конзервацији, рестаурацији, санацији, реконструкцији, ревитализацији и презентацији.

Мере техничке заштите и други радови који би могли проузроковати промене облика или изгледа непокретног културног добра или чијим нестручним извођењем би се могла повредити његова својства могу се предузимати ако се:

1) изврше конзерваторска и лабораторијска испитивања предвиђена овим законом, осим уколико Републички завод за заштиту споменика културе не изда потврду да лабораторијска испитивања у датом случају нису потребна, ако овим законом није друкчије одређено;

2) утврде методе или технике извођења мера техничке заштите на основу резултата конзерваторских и лабораторијских испитивања;

3) утврде услови за предузимање мера техничке заштите и других радова;

4) прибаве акти утврђени прописима о планирању и уређењу простора, ако су предвиђени за ту врсту радова;

5) изради пројекат за извођење мера техничке заштите и других радова с прописаном документацијом;

6) прибави сагласност на пројекат и документацију за извођење мера техничке заштите и других радова;

7) прибаве акти утврђени прописима о изградњи објеката, ако су предвиђени за ту врсту радова.

У случају предузимања мера техничке заштите и других радова на заштићеној околини непокретног културног добра, односно евидентиране непокретности, примењују се одредбе става 2. тач. 3) – 7) овог члана.

5.1 Услови за предузимање мера техничке заштите

Члан 178.

Услове за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима и непокретним културним добрима од великог значаја и њиховој заштићеној околини, на захтев странке или по службеној дужности, решењем утврђује месно надлежни завод за заштиту споменика културе, а за културна добра од изузетног значаја Републички завод за заштиту споменика културе.

Услови из става 1. овог члана не могу бити у супротности с мерама заштите везаним за чување, одржавање и коришћење културног добра и његове заштићене околине и превентивно-техничким мерама из акта о његовом утврђивању.

Услови из става 1. овог члана морају се заснивати на резултатима конзерваторских и лабораторијских испитивања прописаних овим законом и на основу њих утврђеним методима или техникама извођења мера техничке заштите, ако овим законом није друкчије предвиђено.

Услови из става 1. овог члана по потреби садрже и превентивно-техничке мере заштите.

Услови из става 1. овог члана издају се за целу непокретност, односно за део непокретности ако тај део представља визуелну, техничку или функционалну целину.

Услови из става 1. овог члана важе три године од дана издавања и могу се на захтев странке продужити.

Члан 179.

Услове за предузимање мера техничке заштите и других радова, када пројекат и документацију израђује месно надлежни завод за заштиту споменика културе, утврђује Републички завод за заштиту споменика културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад.

Услове за предузимање мера техничке заштите и других радова, када пројекат и документацију израђује Републички завод за заштиту споменика културе, утврђује министарство надлежно за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе.

Члан 180.

Уз захтев за издавање услова из члана 178. овог закона инвеститор дужан је да приложи налаз проистекао из конзерваторских и лабораторијских испитивања, односно потврду централне лабораторије Републичког завода за заштиту споменика културе да лабораторијска испитивања нису потребна, ако овим законом није друкчије предвиђено, као и податке о ранијим интервенцијама на објекту.

Члан 181.

За израду услова за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретном културном добру или његовој заштићеној околини који нису финансирани из буџета установи заштите припада надокнада у складу с ценовником, односно уговором.

Услови за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретном културном добру или његовој заштићеној околини могу, уколико надлежни завод за заштиту споменика културе установи да је то неопходно, бити издати у форми идејног решења, односно графичког прилога, у ком случају том заводу припада и посебна надокнада за израду идејног решења, односно графичког прилога у складу с ценовником.

5.2 Сагласност на пројекат и овера пројекта

Члан 182.

Сагласност на пројекат и документацију за извођење радова на непокретним културним добрима и непокретним културним добрима од великог значаја и њиховој заштићеној околини у форми решења даје месно надлежни завод за заштиту споменика културе, а за културна добра од изузетног значаја Републички завод за заштиту споменика културе.

Сагласност на пројекат и документацију издаје се само уколико је пројекат израђен у свему у складу с коначним решењем о условима из члана 178. овог закона и ако садржи сву документацију предвиђену овим законом и прописима донетим на основу њега.

Сагласност из става 1. овог члана важи три године од дана издавања и може се на захтев странке продужити.

На пројекте и документацију које израђује месно надлежни завод за заштиту споменика културе сагласност даје Републички завод за заштиту споменика културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад.

На пројекте и документацију које израђује Републички завод за заштиту споменика културе сагласност даје министарство надлежно за послове културе, а на пројекте и документацију које израђује Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад сагласност даје покрајински орган управе надлежан за послове културе.

За преглед пројекта ради давања сагласности на пројекат и документацију за предузимање мера техничке заштите и других радова који нису финансирани из буџета заводу за заштиту споменика културе припада надокнада у складу с ценовником, односно уговором.

Члан 183.

Одговарајући листови пројекта на који је дата сагласност (основе, изгледи и пресеци, односно одговарајући делови сликарско-конзерваторског пројекта) оверавају се потписом овлашћеног лица и печатом органа који је издао сагласност.

Инвеститор дужан је да уз захтев за издавање сагласности на пројекат један примерак пројекта преда на трајно чување надлежном заводу за заштиту споменика културе.

5.3 Извођење радова

Члан 184.

Радове на непокретном културном добру предвиђене пројектом на који је дата сагласност, и за које је издата грађевинска дозвола уколико је предвиђена посебним прописима, који су финансирани из буџета с више од 50% изводе надлежни заводи за заштиту споменика културе.

Радове на непокретном културном добру у чијем финансирању средства буџета учествују с мање од 50% могу изводити и друге установе, предузећа, друга правна лица и предузетници ако за то испуњавају услове предвиђене законом.

Радове на непокретном културном добру које је у поступку номинације или је уписано у "Списак светске баштине" изводи Републички завод за заштиту споменика културе.

Члан 185.

Завод за заштиту споменика културе може уступити извођење грађевинско-архитектонских радова на непокретном културном добру другом извођачу, који за то испуњава услове у складу са законом.

Уступање радова из става 1. овог члана врши се сходном применом одредаба прописа који регулишу изградњу објеката које се односе на уступање радова.

Уколико завод за заштиту споменика културе уступи радове на непокретном културном добру другом извођачу, дужан је да врши континуирани конзерваторски надзор над извођењем тих радова.

5.4 Конзерваторски надзор

Члан 186.

Инвеститор дужан је, ради вршења конзерваторског надзора, да заводу за заштиту споменика културе који је издао сагласност на пројекат и документацију поднесе пријаву почетка извођења радова, најкасније 8 дана пре њиховог отпочињања.

Уз пријаву из става 1. овог члана инвеститор подноси копију грађевинске дозволе, уколико је предвиђена посебним прописима за ту врсту радова.

Члан 187.

Конзерваторски надзор обухвата редовну и благовремену контролу да ли се радови на непокретном културном добру изводе у складу с пројектом на који је дата сагласност, проверу квалитета извођења радова као и давање обавезних упутстава извођачу ради усклађивања радова с пројектом. Конзерваторски надзор обезбеђује се од почетка радова до њиховог завршетка.

Конзерваторски надзор може вршити лице које има високу школску спрему архитектонског или сликарско-конзерваторског смера, у зависности од врсте радова на непокретном културном добру, и најмање три године радног искуства на пословима заштите непокретних културних добара. Лице које врши конзерваторски надзор одређује надлежни завод за заштиту споменика културе.

О резултатима конзерваторског надзора овлашћено лице сачињава извештај у року од 8 дана по завршетку радова. У њему констатује над којим радовима је надзор вршен, уочене недостатке при извођењу радова као и мере које је предузело за њихово отклањање.

Конзерваторски надзор врши се о трошку инвеститора, а обрачунава се у складу с ценовником завода за заштиту споменика културе. Део нужних трошкова конзерваторског надзора може се наплатити авансно, приликом издавања сагласности на пројекат и документацију.

Члан 188.

Ако лице које врши конзерваторски надзор утврди да радови на непокретном културном добру одступају од пројекта на који је дата сагласност, наложиће инвеститору и извођачу радова да у датом року радове ускладе с тим пројектом.

Инвеститор и извођач радова дужни су да без одлагања поступе по налогу лица које врши конзерваторски надзор.

5.5 Забрана радова

Члан 189.

Ако се радови на непокретном културном добру изводе без сагласности на пројекат и документацију прописане овим законом а орган који је надлежан за давање те сагласности утврди да се таква врста радова не може одобрити ни под којим условима, он ће те радове решењем забранити и поднеће захтев надлежном органу за рушење, односно за повраћај у првобитно стање објекта о трошку инвеститора, као и кривичну, односно прекршајну пријаву против инвеститора.

Решењем из става 1. овог члана могу се наложити привремене мере техничке заштите ради заштите непокретности од пропадања услед прекидања започетих радова.

5.6 Обустава радова

Члан 190.

Ако се радови на непокретном културном добру изводе без сагласности на пројекат и документацију прописане овим законом, а не ради се о случају из члана 189. овог закона, орган надлежан за давање сагласности наложиће решењем обуставу радова и утврдити рок за накнадно прибављање те сагласности, који не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана и поднеће надлежном органу кривичну, односно прекршајну, пријаву против инвеститора.

Ако се радови на непокретном културном добру изводе противно пројекту на који је издата сагласност, без обезбеђеног конзерваторског надзора или ако инвеститор, односно извођач радова не поступи по налогу лица из члана 188. став 1. овог закона, орган који је надлежан за давање сагласности на пројекат и документацију наложиће решењем обуставу радова до усклађивања већ изведених радова с пројектом, то јест до обезбеђивања конзерваторског надзора, односно до поступања инвеститора по налогу, у складу с чланом 188. став 2. овог закона, и поднеће против инвеститора и извођача радова прекршајну пријаву надлежном органу.

Решењем из ст. 1. и 2. овог члана могу се наложити привремене мере техничке заштите ради заштите непокретности од пропадања услед прекидања започетих радова.

Уколико инвеститор не поступи у складу с решењем из ст. 1. односно 2. овог члана орган надлежан за давање сагласности поднеће захтев надлежном органу за рушење објекта, односно за његов повраћај у првобитно стање, о трошку инвеститора.

5.7 Накнадно прибављање сагласности на пројекат и документацију и усаглашавање изведених радова с пројектом

Члан 191.

Ако су радови на непокретном културном добру изведени без сагласности на пројекат и документацију а орган који је надлежан за давање те сагласности утврди да се таква врста радова не може одобрити ни под којим условима, он ће надлежном органу поднети захтев за рушење, односно за повраћај у првобитно стање објекта о трошку инвеститора, као и кривичну, односно прекршајну, пријаву против инвеститора.

Ако су радови на непокретном културном добру изведени без сагласности на пројекат и документацију а орган који је надлежан за давање те сагласности утврди да се таква врста радова може одобрити под одређеним условима, он ће инвеститору решењем наложити накнадно прибављање овим законом прописане сагласности на пројекат и документацију, у року који не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана као и усаглашавање изведених радова с пројектом на који је накнадно добијена сагласност у одређеном року и поднеће надлежном органу прекршајну пријаву против инвеститора.

Ако су радови на непокретном културном добру изведени противно пројекту на који је добијена сагласност, орган који је надлежан за давање те сагласности наложиће решењем усаглашавање изведених радова с пројектом на који је добијена сагласност у одређеном року и поднеће надлежном органу прекршајну пријаву против инвеститора.

Уколико инвеститор не поступи у складу с решењем из ст. 2. односно 3. овог члана орган надлежан за давање сагласности поднеће захтев надлежном органу за рушење објекта, односно за његов повраћај у првобитно стање о трошку инвеститора.

О предузетим мерама из чл. 189 – 191. овог закона, орган надлежан за издавање сагласности на пројекат и документацију, ако су у питању радови који потпадају под одредбе прописа о изградњи објеката, без одлагања обавештава орган који врши инспекцијски надзор над изградњом објеката.

Члан 192.

Ако то налаже интерес неодложне заштите културног добра, решење о забрани, односно обустави, радова предвиђених чл. 189. и 190. овог закона може донети месно надлежни завод за заштиту споменика културе.

Решење из става 1. овог члана завод за заштиту споменика културе одмах доставља на потврду органу надлежном за његово доношење.

Уколико надлежни орган не потврди решење из става 1. овог члана у року од 3 дана од дана његовог пријема, то решење сматраће се поништеним.

Члан 193.

Уколико инвеститор не обустави радове у складу с решењем о њиховој обустави, односно забрани, или ако не усагласи већ изведене радове у датом року, надлежни завод поднеће захтев надлежном органу за повраћај објекта у првобитно стање о трошку инвеститора.

5.8 Пријем радова

Члан 194.

Инвеститор дужан је да у року од 15 дана од дана завршетка радова на непокретном културном добру о томе писмено обавести завод за заштиту споменика културе који је донео решење о сагласности на пројекат и документацију, ради пријема радова.

Завод за заштиту споменика културе ће у року од 8 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана о трошку инвеститора извршити комисијски преглед и проверу на лицу места и записнички утврдити да ли су радови изведени у складу с пројектом на који је добијена сагласност.

Ако утврди да радови нису изведени у складу с пројектом на који је добијена сагласност, завод за заштиту споменика културе поступиће у складу с одредбом члана 191. став 3. овог закона. Надлежни завод копију решења доставља и органу који врши инспекцијски надзор над изградњом објеката као и органу надлежном за издавање употребне дозволе.

Члан 195.

Завод за заштиту споменика културе који је изводио радове за које је Републички завод за заштиту споменика културе донео решење о сагласности на пројекат и документацију дужан је да у року од 15 дана од дана завршетка радова о томе писмено обавести Републички завод за заштиту споменика културе, а за радове за које је Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад донео решење о сагласности на пројекат и документацију Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад.

Републички завод за заштиту споменика културе, односно Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, у року од 8 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана, о трошку завода који је изводио радове извршиће преглед и проверу на лицу места и записнички утврдити да ли су радови изведени у складу с пројектом на који је добијена сагласност.

Ако утврди да радови нису изведени у складу с пројектом на који је добијена сагласност Републички завод за заштиту споменика културе, односно Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, наложиће решењем заводу за заштиту споменика културе који је изводио радове да у одређеном року радове усагласи с пројектом на који је добијена сагласност. Републички завод за заштиту споменика културе, односно Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, копију решења доставља и органу који врши инспекцијски надзор над изградњом објеката као и органу надлежном за издавање употребне дозволе.

Републички завод за заштиту споменика културе дужан је да у року од 15 дана од дана завршетка радова на непокретном културном добру за које је министарство надлежно за послове културе донело решење о сагласности на пројекат и документацију о томе писмено обавести то министарство.

Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад дужан је да у року од 15 дана од дана завршетка радова на непокретном културном добру за које је покрајински орган управе надлежан за послове културе донео решење о сагласности на пројекат и документацију о томе писмено обавести тај орган.

Министарство надлежно за послове културе, односно покрајински орган управе надлежан за послове културе, у року од 8 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана, извршиће преглед и проверу на лицу места и записнички утврдити да ли су радови изведени у складу с пројектом на који је добијена сагласност.

Ако се утврди да радови нису изведени у складу с пројектом на који је добијена сагласност, министар културе, односно покрајински орган управе надлежан за послове културе решењем ће наложити заводу који је извео радове да у одређеном року те радове усагласи с пројектом на који је добијена сагласност.

5.9 Одступање од стандарда и норматива у грађевинарству

Члан 196.

Приликом рестаурације, санације, реконструкције, ревитализације и презентације непокретног културног добра, када је то у интересу очувања изворности његових својства, може се одступити од важећих стандарда и норматива у грађевинарству, односно могу се применити стандарди и нормативи који су важили у време његове изградње.

5.10 Документација о изведеним радовима

Члан 197.

О радовима који се на основу пројекта на који је дата сагласност изводе на непокретном културном добру инвеститор обезбеђује вођење посебне документације у складу с прописом који доноси министар културе.

Обавеза вођења документације из става 1. овог члана односи се на завод за заштиту споменика културе, када изводи радове финансиране из буџета.

Инвеститор дужан је да по завршетку радова преда примерак документације из става 1. овог члана месно надлежном заводу за заштиту споменика културе, а за културна добра од изузетног значаја Републичком заводу за заштиту споменика културе.

6. Хитне превентивне интервенције

Члан 198.

Установе заштите могу вршити хитне превентивне интервенције на културном добру мимо одредаба чл. 176. и 177. овог закона у случају непосредне опасности од његовог наглог пропадања.

О интервенцијама из става 1. овог члана сходно се води документација, а комплетна документација предвиђена овим законом и прописима донетим на основу њега накнадно се израђује у року од 90 дана од дана започињања радова.

XIII глава
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА НА ЗАШТИТИ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Члан 199.

Међународна сарадња на заштити културних добара у Републици Србији могућа је на основу међудржавног споразума, уз посредовање међународних организација или на основу иностраног спонзорства.

У случају понуде за заштиту културних добара на територији Републике Србије која би обухватала и непосредно ангажовање установа или особља страних држава на културном добру, о тој понуди одлучује министарство надлежно за послове културе уз прибављање мишљења одговарајуће установе заштите од националног значаја.

У случају прихватања понуде из става 2. овог члана, склапа се уговор о међународној сарадњи на заштити културних добара у којем једна од страна уговорница може бити и установа заштите. Уговор не може садржати клаузуле које су противне одредбама овог закона.

У међународној екипи или тиму обавезно учествују и представници одговарајућих установа заштите или научних установа са територије Републике Србије, а њихова делатност одвија се у складу с одредбама овог закона.

XIV глава
КУЛТУРНА ДОБРА У ОБЛАСТИ ПЛАНИРАЊА И ГРАЂЕВИНАРСТВА

1. Просторни и урбанистички планови

Члан 200.

Мере заштите културних добара и евидентираних непокретности и њихове заштићене околине које утврди надлежни завод за заштиту споменика културе, као и мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење предвиђене актом о утврђивању културног добра, уграђују се у просторне и урбанистичке планове.

Надлежни завод за заштиту споменика културе дужан је да мере из става 1. овог члана достави органу надлежном за припремање просторног, односно урбанистичког, плана у року од 30 дана од дана подношења захтева за њихово достављање када је реч о урбанистичком плану, 60 дана када је реч о просторном плану, односно 90 дана када је реч о мерама заштите просторне културно-историјске целине.

Уз захтев за достављање мера из става 1. овог члана орган надлежан за припремање просторног, односно урбанистичког плана дужан је да надлежном заводу за заштиту споменика културе достави геодетске подлоге у одговарајућој сразмери и усвојен програм за израду плана који ближе дефинишу подручје за које се израђује одговарајући план.

Уколико је ради утврђивања мера из става 1. овог члана потребно израдити претходне студије и анализе или прибавити додатне податке с терена, рок из става 2. овог члана може се, уз сагласност министра културе, продужити највише за још до 60 дана.

За утврђивање мера из става 1. овог члана, односно за послове из става 4. овог члана, надлежном заводу за заштиту споменика културе припада накнада за додатне трошкове на терет органа надлежног за припремање просторног, односно урбанистичког плана.

Члан 201.

Надлежни завод за заштиту споменика културе учествује у изради програма за израду и даје мишљење о предлогу просторног односно урбанистичког плана за подручје на којем има непокретних културних добара или евидентираних непокретности које се обавезно прилаже пре усвајања тих планова.

Члан 202.

Надлежни завод за заштиту споменика културе обавештава министарство надлежно за послове културе, односно за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, у случају да просторни односно урбанистички план не садржи мере заштите из члана 200. став 1. овог закона.

На предлог министарства надлежног за послове културе, односно покрајинског органа управе надлежног за послове културе, орган надлежан према прописима о планирању и уређењу простора може забранити примену просторног или урбанистичког плана којим се у довољној мери не обезбеђује заштита и коришћење културних добара или евидентираних непокретности.

Ако орган из става 2. овог члана не забрани примену просторног или урбанистичког плана у року од 30 дана од дана подношења предлога, министарство надлежно за послове културе, односно за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, поднеће Влади Републике Србије предлог да просторни или урбанистички план којим се у довољној мери не обезбеђује заштита и коришћење културних добара или евидентираних непокретности обустави од извршења.

2. Премештање културног добра

Члан 203.

Премештање непокретног културног добра на нову локацију може се само изузетно дозволити, ако је то у интересу његове заштите.

Дозволу из става 1. овог члана даје решењем Републички завод за заштиту споменика културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад.

За културна добра од изузетног и од великог значаја дозволу даје министарство надлежно за послове културе, по претходно прибављеном мишљењу савета завода за заштиту споменика културе.

XV глава
АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА И ИСТРАЖИВАЊА

1. Случајни налази

Члан 204.

Ако се током експлоатације земљишта или извођења грађевинских и других радова наиђе на делове земљишта или површине под водом, односно на пећине или склоништа који садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, на покретна добра из ранијих историјских доба или геолошке, односно на палеонтолошке налазе, извођач радова дужан је да без одлагања прекине радове и о налазу обавести месно надлежни завод за заштиту споменика културе или музеј као и инвеститора и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен.

Месно надлежни музеј обавештава надлежни завод за заштиту споменика културе о случају из става 1. овог члана у року од 24 сата.

Надлежни завод за заштиту споменика културе дужан је да без одлагања, а најдаље у року од 3 дана од дана пријема обавештења из ст. 1. односно 2. овог члана, изврши преглед радилишта и налаза.

Уколико надлежни завод за заштиту споменика културе оцени да се започети радови могу наставити уз археолошки надзор и руковођење над њима, он о томе доноси решење.

Ако надлежни завод за заштиту споменика културе оцени да би настављање радова довело до оштећења налаза, он решењем ће привремено обуставити радове, док се непокретност не евидентира на основу овог закона, а најдуже до 15 дана од дана достављања обавештења из ст. 1. односно 2. овог члана.

Након евидентирања непокретности, наставак радова биће условљен њеним претходним археолошким ископавањима и истраживањима у складу с одредбама овог закона, о трошку инвеститора, а по уговореној динамици.

Члан 205.

Инвеститор радова на изградњи аутопута, железничке трасе, канала за наводњавање, нафтовода, гасовода, далековода, као и радова на полагању подземних електричних, ПТТ и других водова на магистралним трасама, дужан је да достави пројекат тих радова на сагласност Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Инвеститор радова на изградњи површинских копова, стамбених насеља и јавних зграда, као и радова на полагању подземних електричних, ПТТ и других водова у градским и сеоским насељима, дужан је да достави пројекат тих радова на сагласност месно надлежном заводу за заштиту споменика културе.

Решењем о сагласности на пројекат може се одредити стални археолошки надзор над извођењем радова из ст. 1. и 2. овог члана о трошку инвеститора и лице које врши тај надзор.

Члан 206.

Инвеститор дужан је да обезбеди средства за истраживање, превентивно-техничку и техничку заштиту, чување, документовање и стручну обраду налаза који се открију приликом извођења радова из чл. 204. став 1. односно 205. ст. 1. и 2. овог закона – до предаје тих добара на чување надлежном музеју.

2. Коришћење подручја на којем се налази археолошко налазиште у индустријске сврхе

Члан 207.

Подручје археолошког налазишта може се само изузетно користити у индустријске сврхе, када је то у општем интересу, уз одобрење министарства надлежног за послове културе, ако се претходно археолошки истражи.

Инвеститор радова из става 1. овог члана дужан је да пре приступања њиховом извођењу обезбеди средства да се археолошко налазиште претходно у целости или етапно археолошки истражи, у складу с уговором с установом која је добила одобрење за археолошко ископавање и истраживање.

Инвеститор дужан је да обезбеди средства и за превентивно-техничку и техничку заштиту археолошког налазишта, чување, документовање, стручну обраду и конзервацију налаза у складу с уговореном динамиком, као и за публиковање резултата истраживања археолошког налазишта у року од годину дана од дана завршетка истраживања, односно етапе истраживања.

3. Одобрење за археолошка ископавања и истраживања

Члан 208.

Ископавање и истраживање археолошког налазишта, евидентиране непокретности или локалитета с археолошким садржајем (у даљем тексту: налазиште) обавља научна установа или установа заштите у складу с овим законом.

Министарство надлежно за послове културе решењем одобрава археолошко ископавање и истраживање непокретности из става 1. овог члана.

Одобрење из става 2. овог члана се може издати научној установи или установи заштите ако има сачињен пројекат ископавања и истраживања, одговарајуће стручне кадрове, опрему и обезбеђена средства за ископавање и истраживање, израду прописане документације и спровођење мера превентивно-техничке и техничке заштите налазишта и покретних налаза.

У случају када је налазиште лоцирано испод просторне културно-историјске целине или знаменитог места, пре прибављања одобрења из става 2. овог члана потребно је прибавити услове и сагласност на пројекат предвиђене чл. 178. односно 182. овог закона.

Члан 209.

Одобрењем за археолошко ископавање и истраживање одређују се установа која ће изводити радове на ископавању и истраживању, подручје на коме се могу изводити радови, врста и обим радова, време у коме ће се радови изводити, основни методи ископавања, руководилац ископавања, чланови стручне екипе и обавезе извођача радова у погледу предузимања мера превентивно-техничке и техничке заштите налазишта и покретних налаза.

4. Пројекат археолошких ископавања и истраживања

Члан 210.

Пројекат археолошких ископавања и истраживања садржи нарочито: податке о месту, времену, врсти, обиму и циљевима археолошког ископавања и истраживања и превентивно-техничке и техничке мере заштите налазишта и покретних налаза након завршених ископавања, односно истраживања.

5. Обустава археолошког ископавања и истраживања и поништење одобрења

Члан 211.

Када се радови на археолошком ископавању и истраживању не обављају у складу с одобрењем, министарство надлежно за послове културе решењем ће привремено обуставити те радове и утврдити рок за испуњење услова за њихов наставак, односно поништити одобрење ако се у утврђеном року не испуне услови за наставак радова.

У случају поништења одобрења, научна установа или установа заштите која је изводила радове дужна је да о свом трошку без одлагања спроведе или обезбеди спровођење мера превентивно-техничке и техничке заштите налазишта и покретних налаза у складу с одредбама овог закона.

6. Дневник теренских радова и документација о радовима

Члан 212.

Установа која врши археолошка ископавања и истраживања води дневник теренских радова и другу документацију о тим радовима.

Министар културе ближе уређује обрасце, садржај и начин вођења документације из става 1. овог члана.

7. Извештаји о ископавањима и истраживањима

Члан 213.

Установа која је вршила археолошка ископавања и истраживања, дужна је да у року од 3 месеца по завршеним радовима за текућу годину (кампањи) достави министарству надлежном за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине и покрајинском органу управе надлежном за послове културе, извештај о извршеном ископавању односно истраживању који садржи нарочито: основне податке о радовима и налазима, стручним лицима која су обавила радове, утрошеним средствима и предузетим мерама привремене превентивно-техничке и техничке заштите налазишта и покретних налаза.

8. Предаја налаза надлежном музеју

Члан 214.

Установа која је обавила археолошка ископавања и истраживања дужна је да у року од године дана од дана њиховог завршетка преда на чување покретне археолошке налазе месно надлежном музеју, осим у случају из члана 215. овог закона.

Уколико у месно надлежном музеју не постоје услови за смештај покретних археолошких налаза, о томе установа која је извршила археолошка ископавања и истраживања без одлагања обавештава министарство надлежно за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, ради одређивања музеја којем ће се ти налази предати на чување.

9. Задржавање налаза ради научне обраде

Члан 215.

Установа која је обавила археолошка ископавања и истраживања може ради научне обраде задржати покретне археолошке налазе најдуже 3 године од дана завршених ископавања и истраживања, ако с музејем којем се ти налази на основу одредаба овог закона поверавају на чување није друкчије уговорено. У том року није дозвољено репродуковање и објављивање фотографија и цртежа необјављених налаза без писмене сагласности установе која их је задржала ради научне обраде.

Установа која је обавила археолошка ископавања и истраживања дужна је да објави претходни извештај о обављеној научној обради покретних археолошких налаза у року од две године од дана преузимања покретних археолошких налаза.

10. Предаја документације

Члан 216.

По завршетку радова на археолошком ископавању и истраживању, установа која је обавила ове радове дужна је да у року од једне године преда министарству надлежном за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине и покрајинском органу управе надлежном за послове културе, и музеју којем се у складу с одредбама овог закона налази достављају на чување документацију предвиђену овим законом и прописима донетим на основу њега.

Министарство надлежно за послове културе доставља примљену документацију из става 1. овог члана месно надлежном заводу за заштиту споменика културе, односно за археолошка налазишта од изузетног значаја Републичком заводу за заштиту споменика културе, у року од 30 дана од дана њеног пријема.

Музеј којем се у складу с одредбама овог закона налази достављају на чување предаје Народном музеју у Београду, а за територију Аутономне покрајине Војводине и Музеју Војводине у Новом Саду, копију инвентара покретних археолошких налаза на прописаном обрасцу с цртежима у року од 60 дана од дана пријема документације.

Документација из става 1. овог члана чува се трајно.

11. Ископавања и истраживања на другим врстама непокретних културних добара

Члан 217.

Археолошко ископавање и истраживање делова знаменитог места, просторне културно-историјске целине, односно заштићене околине непокретног културног добра, врши завод за заштиту споменика културе надлежан за заштиту тих непокретности, ако министарство надлежно за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајински орган управе надлежан за послове културе, друкчије не одреди.

Покретни налази проистекли из ископавања из става 1. овог члана могу се одлуком министарства надлежног за послове културе, а за територију Аутономне покрајине Војводине покрајинског органа управе надлежног за послове културе, предати на чување музеју, збирци или галерији у саставу који се налазе у непокретном културном добру, односно бити чувани и излагани у саставу верског објекта у којем, односно у чијој заштићеној околини су пронађени.

12. Конзервација налазишта и покретних налаза

Члан 218.

Конзервацију налазишта врши надлежни завод за заштиту споменика културе сходно одредбама главе XII овог закона.

Конзервацију и рестаурацију покретних налаза врши музеј којем се налази у складу с одредбама овог закона поверавају на чување. Уколико тај музеј не испуњава услове у погледу кадрова и опреме потребних за конзервацију и рестаурацију покретних налаза, он те послове поверава установи заштите која те услове испуњава у року од 3 месеца од дана пријема покретних налаза.

Уколико се истражено налазиште не предвиђа за конзервацију, оно се враћа у првобитно стање, у мери у којој је то могуће, о трошку инвеститора археолошких ископавања и истраживања.

13. Конзервирано и презентирано археолошко налазиште

Члан 219.

Мере техничке заштите већ конзервираног и презентираног археолошког налазишта, ако се за њима укаже потреба, обављају се у складу с одредбама главе XII овог закона.

XVI глава
ИЗВОЗ И УВОЗ ПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Члан 220.

Покретно културно добро може се само изузетно трајно извести у иностранство, ако се након прибављања мишљења савета одговарајућих установа заштите, који то мишљење даје у року од 30 дана, утврди да његов извоз не представља губитак за националну културу.

Покретно културно добро од изузетног, односно од великог значаја може се привремено извести у иностранство ако се након прибављања мишљења савета одговарајућих установа заштите, који то мишљење даје у року од 30 дана, утврди да тиме неће наступити опасност од његовог оштећења.

Решење којим се одобрава трајни или привремени извоз покретног културног добра издаје министарство надлежно за послове културе.

Члан 221.

Ствар која ужива претходну заштиту или покретно културно добро могу бити одузети у случају покушаја њиховог извоза противно одредбама овог закона, а нарочито у случају када је донесено извршно решење којим се не дозвољава њихов извоз.

Ако се ствар из става 1. овог члана увози из стране земље противно законима те земље који се тичу извоза културних добара, или ако постоје докази да је ствар противправно прибављена у страној земљи, та ствар ће бити одузета.

Одузимање ствари се неће извршити у случају када је реч о изгубљеном или украденом добру чији је губитак односно крађу сопственик благовремено пријавио надлежном органу.

Ствари одузете у складу с одредбама ст. 1. и 2. овог члана предају се на чување установи заштите одређеној решењем министарства надлежног за послове културе или се враћају земљи порекла у складу с међудржавним споразумом.

XVII глава
ПРОМЕТ И ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

1. Право прече куповине

Члан 222.

Право прече куповине културног добра, односно добра које ужива претходну заштиту, има надлежна установа заштите у року од 30 дана од дана пријема обавештења о намераваној продаји. Установа заштите право прече куповине може писменом изјавом пренети установи из члана 97. став 1. овог закона.

Остваривање права прече куповине непокретног културног добра обавља се на начин и по поступку утврђеним законом којим се уређује промет непокретности.

Обавештавање из става 1. овог члана може се извршити и достављањем званичног аукцијског каталога посредника у продаји, у којем случају се почетна цена из аукцијског каталога сматра купопродајном ценом културног добра, односно добра које ужива претходну заштиту понуђеног на продају.

2. Размена и поверавање на чување културних добара

Члан 223.

Установе заштите могу путем уговора међусобно размењивати културна добра која чувају ради образовања целине фондова или збирки.

Установе заштите могу, на основу сагласности министарства надлежног за послове културе уз претходно прибављено мишљење савета одговарајућих установа заштите, размењивати покретна културна добра и с другим правним, односно физичким, лицима ако културна добра која се размењују имају приближно исту материјалну вредност.

Установа заштите може путем уговора, на основу сагласности министарства надлежног за послове културе, привремено уступити културно добро које чува на коришћење државном органу, а најдуже до десет година.

Уз претходно прибављено мишљење савета одговарајућих установа заштите, културно добро које чува месно надлежна установа заштите може се, на образложен захтев матичне установе заштите, одлуком министарства надлежног за послове културе поверити на чување другој установи заштите.

3. Експропријација и административни пренос културних добара

Члан 224.

Експропријација непокретног културног добра, односно административни пренос културног добра у државној својини с једног на друго правно лице, може се вршити:

1) ако сопственик, односно корисник, нема могућности или интереса да обезбеди спровођење мера заштите, па прети опасност да културно добро буде уништено;

2) ако се на други начин не могу обављати археолошка ископавања или извести мере техничке заштите на културном добру;

3) ако се на други начин не може обезбедити доступност јавности културног добра од великог, односно од изузетног значаја.

Општи интерес за експропријацију, односно административни пренос културног добра у смислу става 1. овог члана, утврђује Влада Републике Србије.

4. Контрола промета покретних културних добара и покретних добара која уживају претходну заштиту

4.1 Пренос власништва покретних културних добара и покретних добара која уживају претходну заштиту

Члан 225.

Пренос власништва покретних културних добара и покретних добара која уживају претходну заштиту врши се обавезно у писменој форми. Један примерак исправе о преносу власништва доставља се надлежној установи заштите од националног значаја.

4.2 Регистри о пореклу

Члан 226.

Антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа и комисиона радња дужна је да води регистар о пореклу покретних културних добара и покретних добара која уживају претходну заштиту чијим се прометом бави.

Регистар из става 1. овог члана садржи име и адресу достављача, фотографију добра (осим за архивску грађу и стару и ретку књигу), опис и продајну цену сваког добра преузетог ради продаје.

Министар културе уређује ближи садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана.

4.3 Дужност обавештавања и дужност пријављивања нелегално прибављених предмета

Члан 227.

Правна лица из члана 226. став 1. овог закона дужна су да обавесте купца културног добра, односно добра које ужива претходну заштиту, о могућности забране његовог извоза и о прописима којима су регулисани његова заштита и коришћење.

Правна лица из члана 226. став 1. овог закона дужна су да без одлагања обавесте подручни орган министарства надлежног за унутрашње послове у случају постојања индиција да је предмет понуђен на продају нелегално прибављен или да потиче од недозвољених археолошких ископавања.

Члан 228.

Правно лице из члана 226. став 1. овог закона дужно је да у року од 3 дана обавести Народну библиотеку Србије, а за територију Аутономне покрајине Војводине и Библиотеку Матице српске у Новом Саду, у случају да се код њега појави стара и ретка књига настала до краја 1867. године, односно публикација са списка ретких књига објављених након 1867. године, ретких примерака периодичних издања и других ретких публикација, који Народна библиотека Србије објави у "Службеном гласнику Републике Србије" те да је понуди Народној библиотеци Србије ради остваривања права прече куповине у складу са законом.

4.4 Обавештавање царинских органа

Члан 229.

Орган који је донео решење којим се не дозвољава извоз покретних културних добара, односно покретних добара која уживају претходну заштиту, један примерак решења без одлагања доставља надлежним царинским органима.

4.5 Стручне експертизе

Члан 230.

Стручну експертизу историјског, уметничког, научног или техничког значаја ствари која ужива претходну заштиту, односно њене аутентичности, на захтев странке изван управног поступка може вршити само матична установа заштите, односно установа заштите од националног значаја, о чему издаје потврду. За извршену експертизу установи заштите припада надокнада у складу с ценовником, односно уговором.

XVIII глава
ГАРАНЦИЈЕ ЗА ИНОСТРАНЕ ИЗЛОЖБЕ

Члан 231.

Република Србија може дати гаранцију за експонате одређених иностраних изложби које се приређују на територији Републике Србије, ако имају посебну културну и уметничку вредност, ако су испуњени услови утврђени овим законом.

Влада Републике Србије одређује за које ће се изложбе дати гаранција у смислу става 1. овог члана.

Гаранција из става 1. овог члана односи се на експонате чије излагање страна држава, односно сопственик условљава давањем гаранције.

Гаранција се даје и када би због високе декларисане вредности експоната трошкови осигурања били изузетно велики, а страна држава, односно сопственик експоната, прихвата гаранцију уместо осигурања.

Гаранција се даје за време од преузимања до враћања експоната страној држави, односно сопственику или другом овлашћеном лицу.

Члан 232.

Гаранција из члана 231. овог закона може се дати под условом да је установа заштите културних добара, односно друго правно лице које приређује изложбу (даље: организатор), обезбедила следеће организационе, стручне, техничке и друге услове за заштиту експоната:

1) паковање и транспорт који одговарају уобичајеним стандардима и нормативима за одговарајућу врсту експоната;

2) непрекидну физичку заштиту експоната од момента преузимања до момента враћања;

3) објекте и просторије у којима се експонати излажу обезбеђене од свих врста ризика који могу угрозити безбедност изложених експоната;

4) одржавање климатских услова у просторијама у којима се експонати чувају и излажу који одговарају врсти експоната;

5) конзерваторе и друге потребне стручњаке за заштиту експоната;

6) одговарајући систем сигнализације који доприноси безбедности експоната и

7) друге услове уговорене са страним партнером.

Министарство надлежно за послове културе утврђује да ли су испуњени услови из става 1. тач. 1), 4), 5) и 7) овог члана, а министарство надлежно за унутрашње послове утврђује да ли су испуњени услови из става 1. тач. 2), 3) и 6) овог члана, посебно за сваку изложбу за коју се даје гаранција.

Члан 233.

Гаранцијом из члана 231. овог закона Република Србија обавезује се да ће до износа декларисане вредности експоната надокнадити штету која би настала у случају оштећења, уништења или губитка експоната ако ту штету не надокнади организатор.

Исправе о гаранцији из овог закона издаје министарство надлежно за послове финансија.

Члан 234.

За време трајања изложбе министарство надлежно за послове културе врши надзор у погледу испуњавања услова из члана 232. став 1. тач. 4), 5) и 7) овог закона, а министарство задужено за унутрашње послове врши надзор у погледу испуњавања услова из члана 232. став 1. тач. 2), 3) и 6) овог закона.

Уколико се у току трајања изложбе установи да није испуњен неки од услова из члана 232. став 1. овог закона, орган који је надлежан за старање о испуњености тог услова може наредити затварање изложбе.

XIX глава
УПРАВНИ НАДЗОР

Члан 235.

Управни надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу њега обавља министарство надлежно за послове културе.

Инспекцијски надзор министарство надлежно за послове културе врши преко инспектора.

За инспектора из става 2. овог члана може бити одређено лице које има високу стручну спрему и најмање осам година радног искуства у струци.

Члан 236.

У вршењу надзора инспектор има право и дужност да проверава нарочито да ли:

1) установа заштите, установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела, архивско одељење, конзерваторско-рестаураторска радионица, антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа и комисиона радња испуњава овим законом прописане услове за рад;

2) се воде регистри културних добара у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

3) се информациони систем уређен овим законом води у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

4) се прикупљање, чување и коришћење покретних културних добара врши у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

5) се документација о културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини, добрима која уживају претходну заштиту и добрима од значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе изван њене територије израђује, прикупља, чува и води у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

6) је пројекат и други појединачни акт израђен и да ли су сагласност на пројекат као и други појединачни акт уређен овим законом донети у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

7) се мере техничке заштите и други радови на културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини и на добрима која уживају претходну заштиту изводе у складу с одредбама овог закона;

8) се на културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини и на добрима која уживају претходну заштиту предузимају адекватне техничко-заштитне мере у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

9) се мере заштите културних добара, евидентираних непокретности и њихове заштићене околине и непокретних добара која уживају претходну заштиту које утврди надлежни завод за заштиту споменика културе као и мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење предвиђене актом о утврђивању културног добра уграђују у просторне и урбанистичке планове и да ли се просторним, односно урбанистичким плановима у довољној мери обезбеђује заштита и коришћење културних добара, евидентираних непокретности и њихове заштићене околине и непокретних добара која уживају претходну заштиту;

10) се археолошка ископавања и истраживања обављају у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

11) се промет покретних културних добара и покретних добара која уживају претходну заштиту обавља у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега.

Члан 237.

У вршењу надзора инспектор предузима следеће мере:

1) ако утврди да установа заштите, установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, архивско одељење, галерија уметничко-историјских дела, конзерваторско-рестаураторска радионица, антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа и комисиона радња не испуњава овим законом прописане услове за рад, одредиће рок за отклањање уочених неправилности, а ако се оне у том року не отклоне, покренуће поступак за поништавање решења о испуњености услова за обављање делатности, односно за одузимање лиценце за рад, предвиђених овим законом;

2) ако утврди да установа заштите, установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, архивско одељење, галерија уметничко-историјских дела, конзерваторско-рестаураторска радионица, антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа и комисиона радња не обавља делатност у складу с овим законом, одредиће рок и мере за отклањање уочених неправилности, а ако се оне у том року не отклоне, изрећи ће меру привремене забране обављања одређених делатности, или за привременог престанка њиховог рада;

3) ако утврди да је пројекат или други појединачни акт израђен или да је сагласност на пројекат и други појединачни акт предвиђен овим законом донет противно овом закону и прописима донетим на основу њега, покренуће поступак за његово поништавање по праву надзора;

4) ако утврди да се мере техничке заштите и други радови на културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини и на добрима која уживају претходну заштиту изводе противно одредбама овог закона а таква се врста радова не може одобрити ни под којим условима, те ће радове решењем забранити и донеће решење о рушењу објекта, односно о његовом повраћају у првобитно стање о трошку инвеститора;

5) ако утврди да се мере техничке заштите и други радови на културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини и на добрима која уживају претходну заштиту изводе противно одредбама овог закона а таква се врста радова може одобрити под одређеним условима, те ће радове решењем обуставити и утврдити рок за накнадно прибављање овим законом прописане документације, који не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана;

6) ако утврди да су мере техничке заштите и други радови на културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини и на добрима која уживају претходну заштиту изведене противно одредбама овог закона а таква се врста радова не може одобрити ни под којим условима, донеће решење о рушењу објекта, односно о његовом повраћају у првобитно стање о трошку инвеститора;

7) ако утврди да су мере техничке заштите и други радови на културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини и на добрима која уживају претходну заштиту изведене противно одредбама овог закона а таква се врста радова може одобрити под одређеним условима, утврдиће рок за накнадно прибављање овим законом прописане документације, који не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана. Ако та документација не буде прибављена у остављеном року, донеће решење о рушењу објекта, односно о његовом повраћају у првобитно стање о трошку инвеститора;

8) ако утврди да је инвеститор након наложене обуставе радова наставио с радовима, донеће решење о рушењу, односно о повраћају у првобитно стање делова објекта изграђених после обустављања радова о трошку инвеститора 9) налаже да се на културним добрима, евидентираним непокретностима и њиховој заштићеној околини и на добрима која уживају претходну заштиту предузимају адекватне техничко-заштитне мере у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

10) доноси решење о забрани археолошких ископавања и истраживања која се не обављају у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

11) доноси решење о забрани промета покретних културних добара и покретних добара која уживају претходну заштиту који се не обавља у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега;

12) налаже привремене мере у случају опасности да се културно добро уништи или оштети;

13) тражи извештаје и податке од надлежних установа заштите, установа из члана 97. став 1. овог закона, музеја, галерија и збирки у саставу, галерија уметничко-историјских дела, архивских одељења и конзерваторско-рестаураторских радионица, који се односе на заштиту, истраживање и коришћење културних добара и налаже им предузимање потребних мера у складу с овим законом.

Члан 238.

Ако инспектор, приликом вршења надзора установи да друга одредба овог закона, осим оних предвиђених у чл. 236. и 237. овог закона, није примењена или је неправилно примењена, донеће решење којим ће наложити отклањање утврђених неправилности и одредити рок у коме се оне морају отклонити.

На решење инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба на решење из става 2. овог члана не задржава његово извршење.

Члан 239.

Инспекцијски надзор на територији Аутономне покрајине Војводине врши, као поверени посао, покрајински орган управе надлежан за послове културе.

XX глава
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Члан 240.

Предузетник који је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова на непокретном културном добру који се изводе или су изведени без сагласности на пројекат и документацију (члан 177. став 2. тачка 6) овог закона) казниће се за кривично дело затвором до годину дана.

Физичко лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор радова на непокретном културном добру који се изводе или су изведени без сагласности на пројекат и документацију (члан 177. став 2. тачка 6) овог закона) казниће се за кривично дело затвором до три године.

Члан 241.

Одговорно лице у правном лицу које користи подручје археолошког налазишта у индустријске сврхе без одобрења министарства надлежног за послове културе или ако се исто претходно археолошки не истражи (члан 207. овог закона) казниће се за кривично дело затвором до две године.

Члан 242.

Физичко лице или одговорно лице у правном лицу које извезе добро које ужива претходну заштиту у иностранство без решења надлежне установе заштите, односно противно том решењу (члан 112. став 1. и 115. став 4. овог закона) казниће се за кривично дело затвором до годину дана.

Члан 243.

Физичко лице или одговорно лице у правном лицу које је специјализовано за заштиту културних добара а обавља послове извођења мера техничке заштите културних добара и добара која уживају претходну заштиту без лиценце (члан 101. овог закона) казниће се за кривично дело затвором до годину дана.

2. Прекршаји

Члан 244.

Новчаном казном од 30.000 до 450.000 динара казниће се за прекршај установа, предузеће или друго правно лице:

1) ако оштети, уништи или без сагласности, у складу с одредбама овог закона, промени изглед, својство или намену евидентиране непокретности или њене заштићене околине или добра које ужива претходну заштиту (члан 15. овог закона);

2) ако јавно прикаже филм произведен у Републици Србији који није претходно уписан у регистар произведених филмова у складу с одредбама овог закона (члан 60. став 3. овог закона);

3) ако користи у комерцијалне сврхе назив, име или лик културног добра противно решењу о забрани даљег коришћења (члан 149. став 3. овог закона);

4) ако без дозволе премести непокретно културно добро на нову локацију (члан 203. овог закона);

5) ако као извођач радова током експлоатације земљишта или извођења грађевинских и других радова наиђе на делове земљишта или површине под водом, односно пећине или склоништа који садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, покретна добра из ранијих историјских доба или геолошке, односно палеонтолошке налазе, а без одлагања не прекине радове и не предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен (члан 204. став 1. овог закона);

6) ако настави да изводи решењем надлежног завода за заштиту споменика културе привремено обустављене радове из члана 204. став 1. овог закона (члан 204. став 5. овог закона).

Новчаном казном од 20.000 до 300.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана физичко лице.

Новчаном казном од 15.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у установи, предузећу и другом правном лицу.

Члан 245.

Новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај установа, предузеће или друго правно лице:

1) ако спречава приступ овлашћеном лицу установе заштите у непокретно културно добро, евидентирану непокретност или непокретно добро које ужива претходну заштиту (члан 21. овог закона);

2) ако као сопственик културног добра у случају непосредне опасности од оштећења или уништења културног добра у одређеном року не изведе радове на његовој превентивно-техничкој и/или техничкој заштити, у складу с решењем надлежне установе заштите (члан 45. став 1. овог закона);

3) ако као правни следбеник органа и организације, установе, предузећа или другог правног лица из члана 56. став 1. овог закона не преузме или не чува у складу с одредбама овог закона њихову архивску грађу и регистратурски материјал (члан 56. став 2. овог закона);

4) ако као правни следбеник, односно стечајни управник не изврши предају одабране, сређене и пописане архивске грађе, у складу с договором с надлежним архивом, а најкасније у року од једне године од дана укидања односно престанка с радом органа и организације, установе предузећа и другог правног лица из члана 56. став 1. овог закона (члан 56. став 3. овог закона);

5) ако као произвођач, самостално или у сарадњи с произвођачем чије седиште, односно пребивалиште није на територији Републике Србије, филма намењеног за јавно приказивање, играног, анимираног или документарног, дугометражног или краткометражног, без обзира на то на којој је врсти носача слике снимљен, Југословенској кинотеци у првој години приказивања филма не преда једну некоришћену копију произведеног филма, с одговарајућом документацијом (члан 57. ст. 1. и 2. овог закона);

6) ако као предузеће, односно друго правно лице које увози филм за јавно приказивање у року од 30 дана по истеку лиценце филма не преда Југословенској кинотеци најбољу копију тог филма (члан 57. став 3. овог закона);

7) ако као произвођач филма најкасније по истеку једне године од производње филма не преда Југословенској кинотеци оригинални негатив и тон-негатив на чување, уколико не испуњава техничке услове за чување филмске грађе у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега (члан 58. став 1. овог закона);

8) ако као произвођач по истеку рока од 10 година од дана производње не преда филмски, видео и телевизијски изворни материјал који је произвео на чување Југословенској кинотеци, а нема писмену сагласност Југословенске кинотеке да тај материјал чува (члан 59. став 1. овог закона);

9) ако користи у комерцијалне сврхе назив, име или лик културног добра без решења о сагласности надлежне установе заштите (члан 149. став 1. овог закона);

10) ако фототипски (факсимилно) изда примерак старе и ретке књиге или архивске грађе из фонда установе заштите без решења о сагласности те установе заштите (члан 150. став 1. овог закона);

11) ако јавно прикаже филмску грађу, у целости или делимично, из фонда Југословенске кинотеке без решења о сагласности које издаје та кинотека (члан 150. став 2. овог закона);

12) ако приступи извођењу радова на добру од значаја за историју и културу Републике Србије које се налази изван њене територије, а не прибави сагласност на пројекат и одобрење за извођење радова од министарства надлежног за послове културе (члан 175. став 2. овог закона);

13) ако као инвеститор заводу за заштиту споменика културе који је издао сагласност на пројекат и документацију не поднесе пријаву почетка извођења радова, најкасније 8 дана пре отпочињања радова, ради вршења конзерваторског надзора (члан 186. став 1. овог закона);

14) ако као инвеститор или као извођач радова не поступи без одлагања по налогу лица које врши конзерваторски надзор (члан 188. став 2. овог закона);

15) ако као инвеститор односно извођач изводи радове на непокретном културном добру противно пројекту на који је издата сагласност, или без обезбеђеног конзерваторског надзора, или ако не поступи по налогу лица из члана 188. став 1. овог закона (члан 190. став 2. овог закона);

16) ако као извођач радова током експлоатације земљишта или извођења грађевинских и других радова наиђе на делове земљишта или површине под водом, односно пећине или склоништа који садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, покретна добра из ранијих историјских доба или геолошке, односно палеонтолошке налазе а о налазу не обавести месно надлежни завод за заштиту споменика културе или музеј или инвеститора (члан 204. став 1. овог закона);

17) ако као инвеститор радова на изградњи ауто пута, железничке трасе, канала за наводњавање, нафтовода, гасовода, далековода или радова на полагању подземних електричних, ПТТ и других водова на магистралној траси не достави пројекат тих радова на сагласност Републичком заводу за заштиту споменика културе (члан 205. став 1. овог закона);

18) ако као инвеститор радова на изградњи површинског копа, стамбеног насеља или јавне зграде или радова на полагању подземних електричних, ПТТ и других водова у градском или сеоском насељу не достави пројекат тих радова на сагласност месно надлежном заводу за заштиту споменика културе (члан 205. став 2. овог закона);

19) ако као антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа или комисиона радња не води регистар о пореклу покретних културних добара и покретних добара која уживају претходну заштиту чијим прометом се бави (члан 226. став 1. овог закона).

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана физичко лице.

Новчаном казном од 8.000 до 80.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у установи, предузећу и другом правном лицу.

Члан 246.

Новчаном казном од 9.000 до 90.000 динара казниће се за прекршај установа, предузеће или друго правно лице:

1) ако као сопственик или корисник културног добра не обавести надлежну установу заштите о свим правним и физичким променама насталим у вези с културним добром и његовом заштићеном околином, у року од 30 дана од дана када је промена наступила (члан 44. став 1. тачка 2) овог закона);

2) ако као сопственик или корисник културног добра не допусти научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања или извођење превентивно-техничких и мера техничке заштите на културном добру или његовој заштићеној околини или у ту сврху по потреби не уступи покретно културно добро надлежној установи заштите (члан 44. став 1. тачка 3) овог закона);

3) ако као сопственик културног добра у случају природне непогоде већег обима, проглашене непосредне ратне опасности, ратног стања или оружаног сукоба не премести или не допусти премештање покретних културних добара на сигурно место које решењем одреди надлежна установа заштите, односно ако без одлагања не спроведе посебне мере заштите које за тај случај пропише надлежна установа заштите (члан 46. став 1. овог закона);

4) ако као сопственик или корисник распарча збирку, колекцију или фонд културних добара без услова и сагласности утврђених решењем надлежне установе заштите (члан 48. став 1. тачка 3) овог закона);

5) ако не означава и не датира регистратурски материјал или не води архивску књигу, ако не чува регистратурски материјал у сређеном и безбедном стању, на основу мера које прописује надлежни архив или ако не класификује и не архивира регистратурски материјал (члан 52. став 1. овог закона);

6) ако у складу с прописима о канцеларијском пословању и упутством надлежног архива не утврди листу категорија регистратурског материјала с роковима чувања, у року од 30 дана од дана пријема упутства надлежног архива или ако не утврди начин заштите и коришћења података и докумената насталих у процесу аутоматске обраде података (члан 53. став 1. овог закона);

7) ако као произвођач филмова у року од 30 дана од дана довршења производње филма не достави Југословенској кинотеци извештај с комплетним подацима о производњи и ауторима, ради уписа у регистар произведених филмова (члан 60. став 2. овог закона);

8) ако архивску грађу и регистратурски материјал, настале у свом раду не чува као целину-архивски фонд, односно ако је распарчава (члан 143. овог закона);

9) ако аналогно или дигитално фотографски, видео техником или филмски сними или ако копира културно добро које се чува у установи заштите или ако користи скеле или расветна тела ради таквог снимања унутар непокретног културног добра без решења о сагласности надлежне установе заштите (члан 151. овог закона);

10) ако изложи збирку у свом саставу без одобрења месно надлежне установе заштите (члан 157. став 5. овог закона);

11) ако као инвеститор о радовима које изводи на непокретном културном добру на основу пројекта на који је дата сагласност не обезбеди вођење посебне документације у складу с прописом који доноси министар културе (члан 197. став 1. овог закона);

12) ако као инвеститор не достави примерак документације о радовима из члана 197. став 1. овог закона надлежном заводу за заштиту споменика културе (члан 197. став 3. овог закона);

13) ако репродукује или објави фотографију или цртеж необјављених археолошких налаза без писмене сагласности установе која их је задржала ради научне обраде (члан 215. став 1. овог закона);

14) ако као антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа или комисиона радња не обавести у року од 3 дана Народну библиотеку Србије у случају да се код ње појави стара и ретка књига настала до краја 1867. године, односно публикација са списка ретких књига објављених након 1867. године, ретких примерака периодичних издања и других ретких публикација који Народна библиотека Србије објави у "Службеном гласнику Републике Србије" и не понуди је Народној библиотеци Србије, односно Библиотеци Матице српске у Новом Саду, ради остваривања права прече куповине (члан 228. овог закона);

15) ако неовлашћено изврши стручну експертизу историјског, уметничког, научног или техничког значаја ствари која ужива претходну заштиту, односно њене аутентичности на захтев странке (члан 230. овог закона).

Новчаном казном од 7.000 до 70.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана физичко лице.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у установи, предузећу и другом правном лицу.

Члан 247.

Новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај установа, предузеће или друго правно лице:

1) ако као сопственик или корисник културног добра не обезбеди доступност културног добра јавности у складу с актом о утврђивању или решењем које донесе надлежна установа заштите (члан 44. став 1. тачка 4) овог закона);

2) ако као сопственик или корисник културног добра не прибави сагласност надлежне установе заштите за премештање покретног културног добра с његове уобичајене или званично регистроване локације (члан 44. став 1. тачка 5) овог закона);

3) ако као сопственик не уступи културно добро ради излагања на изложбама организованим на основу уговора о међународној културној сарадњи, односно другим значајним повременим изложбама у земљи, у складу с решењем надлежне установе заштите (члан 47. став 1. овог закона);

4) ако као сопственик или корисник добра које ужива претходну заштиту не пријави добро надлежној установи заштите или јој не достави податке које тражи; ако не чува, не одржава или не користи добро у складу с његовом природом и наменом и на начин који не може довести до његовог оштећења или уништења; ако не допусти установи заштите преглед добра, узимање потребних података за документацију о њему или вршење конзерваторског надзора над извођењем радова на њему или ако не прибави услове за предузимање мера техничке заштите и других радова од надлежне установе заштите за предузимање мера и радова на добру којима се могу проузроковати промене његовог изгледа или намене или повредити његова својства (члан 50. овог закона);

5) ако не обавести надлежни архив о свакој промени стања регистратурског материјала или ако не поступи у складу с роковима и налазима које надлежни архив наложи записником и решењем (члан 52. став 3. овог закона);

6) ако не пријави јавну манифестацију у непокретном културном добру од изузетног значаја која због своје масовности или из других разлога може да угрози његову безбедност Републичком заводу за заштиту споменика културе најкасније 8 дана пре њеног одржавања или ако ту манифестацију не одржи у складу с условима које утврди Републички завод за заштиту споменика културе (члан 83. овог закона);

7) ако о изведеним мерама из члана 176. став 2. овог закона и њиховим резултатима не води документацију у складу с упутством установе заштите од националног значаја (члан 176. став 5. овог закона);

8) ако као инвеститор у року од 15 дана од дана завршетка радова на непокретном културном добру о томе писмено не обавести завод за заштиту споменика културе који је донео решење о сагласности на пројекат и документацију, ради пријема радова (члан 194. став 1. овог закона);

9) ако као антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа или комисиона радња један примерак исправе о преносу власништва не достави надлежној установи заштите од националног значаја (члан 225. овог закона);

10) ако регистар из члана 226. став 1. овог закона који води не садржи овим законом прописане податке (члан 226. став 2. овог закона);

11) ако као антикварница, продајна галерија, књижара, аукцијска кућа или комисиона радња не обавести купца о могућности забране његовог извоза и о прописима којима је регулисана његова заштита и коришћење (члан 227. став 1. овог закона);

Новчаном казном од 2.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана физичко лице.

Новчаном казном од 1.500 до 15.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у установи, предузећу и другом правном лицу.

Члан 248.

Новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај установа заштите:

1) ако не изврши комисијску ревизију стања покретних културних добара из своје надлежности најмање једанпут у десет година у складу с прописом који доноси министар културе (члан 73. овог закона);

2) ако утврђено покретно културно добро не упише у регистар културних добара у року од 30 дана од дана правоснажности решења о утврђивању, односно утврђено непокретно културно добро у року од 30 дана од дана објављивања акта о утврђивању у "Службеном гласнику Републике Србије", односно покретно добро из члана 65. овог закона у року од 30 дана од дана његовог прибављања (члан 85. ст. 1. и 2. овог закона);

3) ако уз регистар не чува и прописану документацију о културном добру (члан 85. став 3. овог закона);

4) ако не води регистар културних добара по њиховим врстама (члан 87. овог закона);

5) ако не води централни регистар културних добара (члан 89. ст. 1 и 2. овог закона);

6) ако ради уписа у централни регистар не достави прописане податке о културном добру одговарајућој установи заштите од националног значаја у року од 30 дана од дана уписа тог добра у регистар (члан 89. став 3. овог закона);

7) ако не изврши упис културног добра у централни регистар у року од 30 дана од дана пријема прописаних података од установе заштите која је извршила упис у регистар (члан 89. став 4. овог закона);

8) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела, ако чува или излаже културна добра а у просторијама где се стално чувају и излажу или на месту привременог излагања нису спроведене превентивно-техничке мере у складу с овим законом и прописима донетим на основу њега или ако није обезбеђен стални надзор покретних културних добара од стране за то оспособљених радника (члан 145. став 1. овог закона);

9) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела, ако без решења о сагласности министарства надлежног за послове културе изложи културно добро за које је министар културе одредио да се не може излагати изван установе заштите којој је поверено на чување односно изван установе из члана 97. став 1. овог закона, музеја у саставу, галерије у саставу и збирке у саставу и галерије уметничко-историјских дела (члан 146. овог закона);

10) ако прода вишак покретних културних добара из свог фонда без решења министарства надлежног за послове културе (члан 153. став 2. овог закона);

11) односно научна установа, ако радове на археолошком ископавању и истраживању не обавља у складу с одобрењем (члан 211. став 1. овог закона).

Новчаном казном од 8.000 до 80.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у установи заштите, односно другом правном лицу из става 1. овог члана.

Члан 249.

Новчаном казном од 9.000 до 90.000 динара казниће се за прекршај установа заштите:

1) Југословенска кинотека, ако не води регистар филмова произведених у Републици Србији, у складу с прописом који доноси министар културе (члан 60. став 1. овог закона);

2) ако на непокретно културно добро не стави ознаку да је под посебном заштитом у року од године дана од дана његовог уписа у регистар (члан 88. став 1. овог закона);

3) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, архивско одељење и галерија уметничко-историјских дела, ако одговарајућој установи заштите од националног значаја у прописаним роковима не достави податке који се воде у информационом систему (члан 119. став 3. овог закона);

4) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу, збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела као и архивско одељење, ако лицу које обавља стручни надзор на његов захтев не достави податке и документе потребне за обављање тог надзора, или ако му не омогући приступ у службене просторије односно радилиште ради остваривања увида у одвијање процеса стручног рада (члан 135. став 1. овог закона);

5) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела односно архивско одељење над чијим радом је извршен стручни надзор, ако у року означеном решењем којим јој се налажу мере за отклањање уочених недостатака не обавести установу заштите која је извршила стручни надзор о томе да ли је те мере и спровела (члан 136. овог закона);

6) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела, ако не провери порекло добара понуђених јој на продају (члан 141. став 1. овог закона);

7) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу и галерија уметничко-историјских дела, ако изложи покретно културно добро које није стручно обрађено, конзервирано или уписано у регистар културних добара (члан 145. став 2. овог закона);

8) ако омогући страном држављанину коришћење, односно копирање архивске и филмске грађе из својих фондова без посебне дозволе (члан 148. став 1. овог закона);

9) ако не утврди и не упише у регистар покретно културно добро из фонда установе из члана 97. став 1. овог закона, музеја, галерије или збирке у саставу односно галерије уметничко-историјских дела или покретно културно добро у саставу верског објекта (члан 161. овог закона);

11) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела и архивско одељење, ако не израђује, не прикупља, не чува, не сређује, не дуплицира или не обрађује документацију у складу с прописом који доноси министар културе (члан 163. овог закона);

12) ако другој установи заштите ради обављања њене делатности не уступи на коришћење документацију о културним добрима којом располаже уколико иста не представља војну или државну тајну (члан 165. став 2. овог закона);

13) ако не врши надзор над спровођењем мера техничке заштите које изводи конзерваторско-рестаураторска радионица за које је донела решење о сагласности на елаборат (члан 176. став 3. овог закона);

14) месно надлежни музеј који не обавести надлежни завод за заштиту споменика културе о случају из члана 204 става 1. овог закона у року од 24 сата (члан 204. став 2. овог закона);

15) односно научна установа, која врши археолошка ископавања и истраживања ако не води дневник теренских радова и другу прописану документацију о тим радовима (члан 212. став 1. овог закона);

16) односно научна установа, која је обавила археолошка ископавања и истраживања ако у року од године дана од дана њиховог завршетка не преда на чување покретне археолошке налазе месно надлежном музеју, осим ако је реч о случају из члана 215. овог закона (члан 214. став 1. овог закона);

17) односно научна установа, која је обавила археолошко ископавање и истраживање ако у року од једне године не преда министарству надлежном за послове културе, односно покрајинском органу управе надлежном за послове културе, и музеју којем се у складу с одредбама овог закона налази достављају на чување документацију предвиђену овим законом и прописима донетим на основу њега (члан 216. став 1. овог закона);

18) ако не преда Народном музеју у Београду, односно Музеју Војводине у Новом Саду, копију инвентара покретних археолошких налаза на прописаном обрасцу с цртежима у року од 60 дана од дана пријема документације (члан 216. став 3. овог закона);

19) ако документацију из члана 216. став 1. овог закона не чува трајно (члан 216. став 4. овог закона);

20) односно научна установа, ако истражено налазиште које се не предвиђа за конзервацију не врати у првобитно стање, у мери у којој је то могуће (члан 218. став 3. овог закона).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у установи заштите, односно другом правном лицу из става 1. овог члана.

Члан 250.

Новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај установа заштите:

1) односно друго правно лице, ако изворни материјал (негатив) филма не чува одвојено од копија тог филма (члан 63. став 1. овог закона);

2) односно установа из члана 97. став 1. овог закона, музеј у саставу, галерија у саставу и збирка у саставу, галерија уметничко-историјских дела и архивско одељење, ако без одлагања не обавести министарство надлежно за послове културе о сваком значајнијем угрожавању, односно оштећењу или губитку културног добра од изузетног, односно од великог значаја (члан 84. овог закона);

3) ако омогући коришћење архивске и филмске грађе из својих фондова без дозволе (члан 147. став 1. овог закона);

4) односно научна установа која је вршила археолошка ископавања и истраживања ако у року од 3 месеца по завршеним радовима за текућу годину (кампањи) не достави министарству надлежном за послове културе, односно покрајинском органу управе надлежном за послове културе, извештај о извршеном ископавању односно истраживању с прописаним садржајем (члан 213. овог закона);

5) односно научна установа ако не објави претходни извештај о обављеној научној обради покретних археолошких налаза у року од две године од дана преузимања покретних археолошких налаза (члан 215. став 2. овог закона);

6) ако један примерак свог решења којим не дозвољава извоз покретног добра које ужива претходну заштиту без одлагања не достави надлежним царинским органима (члан 229. овог закона).

Новчаном казном од 1.500 до 15.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у установи заштите, односно другом правном лицу из става 1. овог члана.

Члан 251.

Новчаном казном од 30.000 до 450.000 динара казниће се за прекршај завод за заштиту споменика културе ако оштети, уништи или без сагласности, у складу с одредбама овог закона, промени изглед, својство или намену евидентиране непокретности или њене заштићене околине или добра које ужива претходну заштиту (члан 15. овог закона).

Новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице завода за заштиту споменика културе.

Члан 252.

Новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај завод за заштиту споменика културе:

1) ако изда сагласност на пројекат и документацију, а пројекат није израђен у свему у складу с коначним решењем о условима из члана 178. овог закона или не садржи сву документацију предвиђену овим законом и прописима донетим на основу њега (члан 182. став 2. овог закона);

2) ако радове у року одређеном решењем Републичког завода за заштиту споменика културе, односно Покрајинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад, не усагласи с пројектом на који је добијена сагласност (члан 195. став 3. овог закона);

3) Републички завод за заштиту споменика културе, односно Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, ако у року одређеном решењем изведене радове не усагласи с пројектом на који је добијена сагласност (члан 195. став 6. овог закона).

Новчаном казном од 8.000 до 80.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице завода за заштиту споменика културе.

Члан 253.

Новчаном казном од 9.000 до 90.000 динара казниће се за прекршај завод за заштиту споменика културе:

1) ако у року од 30 дана од дана пријема обавештења из члана 40. став 1. овог закона не евидентира непокретност која ужива претходну заштиту и у истом року не донесе решење о условима за предузимање мера техничке заштите и других радова на њој или инвеститора у року од 15 дана писмено не обавести да се не ради о непокретности која ужива претходну заштиту (члан 40. став 2. овог закона);

2) ако решењем не обустави извођење радова на непокретности која ужива претходну заштиту ако се исти изводе противно одредби члана 40. став 1. овог закона (члан 41. став 1. овог закона);

3) ако не води појединачне досијее о непокретним културним добрима из своје надлежности или ако ти досијеи немају прописани садржај (члан 164. став 1. овог закона);

4) ако се услови из члана 178. став 1. овог закона које изда не заснивају на резултатима конзерваторских и лабораторијских испитивања прописаних овим законом и на основу њих утврђеним методима или техникама извођења мера техничке заштите, а ради се о случају када овим законом није друкчије предвиђено (члан 178. став 3. овог закона);

5) ако уступи радове на непокретном културном добру другом извођачу, а потом не врши континуирани конзерваторски надзор над извођењем тих радова (члан 185. став 3. овог закона);

6) ако повери вршење конзерваторског надзора лицу које не испуњава овим законом прописане услове (члан 187. став 2. овог закона);

7) ако о радовима финансираним из буџета које изводи на непокретном културном добру не обезбеди вођење посебне документације у складу с прописом који доноси министар културе (члан 197. став 2. овог закона);

8) ако о хитној превентивној интервенцији накнадно не изради комплетну документацију предвиђену овим законом и прописима донетим на основу њега у року од 90 дана од дана започињања радова (члан 198. став 2. овог закона);

9) ако не достави мере из члана 200. став 1. овог закона органу надлежном за припремање просторног, односно урбанистичког плана у прописаном року (члан 200. ст. 2. и 4. овог закона);

10) ако најдаље у року од 3 дана од дана пријема обавештења из члана 204 став 1. односно 2. овог закона не изврши преглед радилишта и налаза (члан 204. став 3. овог закона).

Новчаном казном од 5.000 до 10.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице завода за заштиту споменика културе.

Члан 254.

Новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај завод за заштиту споменика културе:

1) који је евидентирао непокретност а у року од 30 дана од дана евидентирања није доставио копију евиденционог листа Републичком заводу за заштиту споменика културе (члан 35. став 3. овог закона);

2) који је евидентирао непокретност а ту непокретност није предложио за утврђивање за културно добро у складу с одредбама члана 68. став 1. овог закона у року од 5 година од дана евидентирања (члан 36. став 1. овог закона);

3) ако пре доношења решења о условима за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретном културном добру предлог тих услова претходно не размотри и о њему не да мишљење стручно веће тог завода или ако пројекат за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретном културном добру које израђује тај завод пре његовог потписивања од овлашћеног лица не размотри и о њему не да мишљење стручно веће тог завода (члан 139. овог закона);

4) ако је извео радове за које је Републички завод за заштиту споменика културе донео решење о сагласности на пројекат и документацију а у року од 15 дана од дана завршетка радова о томе писмено не обавести Републички завод за заштиту споменика културе (члан 195. став 1. овог закона);

5) ако Републички завод за заштиту споменика културе у року од 15 дана од дана завршетка радова на непокретном културном добру за које је министарство надлежно за послове културе донело решење о сагласности на пројекат и документацију о томе писмено не обавести то министарство (члан 195. став 4. овог закона.

Новчаном казном од 1.500 до 15.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице завода за заштиту споменика културе.

Члан 255.

Казном затвора до 60 дана, односно новчаном казном од 9.000 до 90.000 динара казниће се за прекршај физичко лице:

1) које случајно ископа из земље, односно извади из воде или на други начин случајно пронађе добро које ужива претходну заштиту као и лице коме је такво добро поверено на чување ако о томе одмах, а најкасније у року од 24 сата, не обавести надлежну установу заштите или подручно одељење министарства надлежног за унутрашње послове (члан 42. став 1. овог закона);

2) ако у року од 8 дана не преда пронађено добро надлежној установи заштите или подручном одељењу министарства надлежног за унутрашње послове (члан 42. став 2. овог закона).

Члан 256.

Новчаном казном од 30.000 до 450.000 динара казниће се за прекршај орган који припрема просторни односно урбанистички план ако мере заштите културних добара, евидентираних непокретности и њихове заштићене околине и непокретних добара која уживају претходну заштиту које утврди надлежни завод за заштиту споменика културе или мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење предвиђене актом о утврђивању културног добра не угради у просторни, односно урбанистички план (члан 200. став 1. овог закона).

Новчаном казном од 15.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице органа који припрема просторни односно урбанистички план.

Члан 257.

Новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај орган који припрема просторни односно урбанистички план ако уз захтев за достављање мера из члана 200 став 1. овог закона надлежном заводу за заштиту споменика културе не достави геодетске подлоге у одговарајућој сразмери и усвојен програм за израду плана који ближе дефинишу подручје за које се план израђује (члан 200. став 3. овог закона).

Новчаном казном од 1.500 до 15.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице органа који припрема просторни односно урбанистички план.

XXI глава
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 258.

Културна добра стављена под заштиту по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона остају под заштитом по одредбама овог закона.

Члан 259.

На начин и у поступку утврђеним чланом 68. овог закона, надлежни заводи за заштиту споменика културе дужни су да у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона припреме и поднесу надлежном органу преднацрте, односно нацрте аката о допуни аката о утврђивању непокретних културних добара донетих на основу прописа који су важили до дана ступања на снагу овог закона, а који не садрже овим законом прописане катастарске податке или границе заштићене околине, односно списак дела ликовних и примењених уметности и техничке културе и других покретних ствари у споменику културе које с њим чине историјску, уметничку, визуелну или функционалну целину.

Акт о допуни акта из става 1. овог члана садржи и мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење културног добра и његове заштићене околине, а по потреби и превентивно-техничке мере.

Члан 260.

Установе заштите и друга правна лица дужни су ускладити своју организацију и своје акте с одредбама овог закона у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

Обавезна упутства предвиђена овим законом установе заштите од националног значаја доносе у року од године дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 261.

Радници који до дана ступања на снагу овог закона раде у установама заштите, односно другом правном лицу предвиђеном овим законом и положили су одговарајући стручни испит у складу с прописима који су до тада важили, могу и даље обављати послове заштите, истраживања и коришћења културних добара.

Члан 262.

Радник који на дан ступања на снагу овог закона ради дуже од 10 година на пословима заштите културних добара, односно који је стекао научни степен доктора наука или академски степен магистра из области заштите културних добара, односно који има више од 20 година радног стажа, а затекао се на дан ступања на снагу овог закона на обављању тих послова а нема положен стручни испит, може и даље обављати ове послове.

Члан 263.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о културним добрима ("Службени гласник СРС" број 71/94).

До доношења прописа на основу овог закона примењиваће се следећи прописи донети на основу закона из става 1. овог члана:

1) Правилник о подацима који се уписују у регистар, начину вођења регистра и централног регистра непокретних културних добара и о документацији о овим културним добрима (Службени гласник РС" бр. 30/95 и 37/95);

2) Правилник о регистрима уметничко-историјских дела (Службени гласник РС" број 35/96);

3) Правилник о начину вођења евиденције регистратурског материјала који ужива претходну заштиту (Службени гласник РС" број 28/96);

4) Правилник о програму стручног испита у делатности заштите културних добара и начину његовог полагања (Службени гласник РС" бр. 11/96 и 15/96)

5) Правилник о ближим условима за почетак рада и обављање делатности установа заштите културних добара (Службени гласник РС" број 21/95);

6) Решење о утврђивању територије завода за заштиту споменика културе (Службени гласник РС" број 48/95);

7) Решење о утврђивању надлежности музеја према врстама уметничко-историјских дела и према територији (Службени гласник РС" број 28/95);

8) Решење о утврђивању територије архива (Службени гласник РС" број 7/96);

9) Правилник о обрасцима за документацију која се води о археолошком ископавању и истраживању (Службени гласник РС" број 19/95).

Одредбе чл. 42. до 45. закона из става 1. овог члана примењиваће се до доношења прописа којим се уређује обавезно достављање публикација Народној библиотеци Србије.

Члан 264.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".