Сталешке вести

• Српско археолошко друштво
• Избор из штампе, нова рубрика, јануар 2003
• Годишњице
• Дипломе, магистратуре, докторати, специјализације
• Радна места за археологе
• Разно

Српско археолошко друштво

Редовни годишњи скуп и XXIV Скупштина САД биће одржани 27. и 28. јуна, односно за Видовдан. Свечани почетак је у четвртак, у 12 сати, у амфитеатру Филозофског факултета.

Годишњице 2002.

• Вршачки музеј слави 120 година.
• Музеј у Требињу слави 50 година.
• Музеј града Београда наредне године обележава 100 година од оснивања и прославља већ столетну традицију европског престоног музеја без сталне поставке – вероватни светски рекорд.
• Наредне године Српско археолошко друштво навршава 120 година од оснивања, 119 година од покретања свог часописа, Старинара, и 19 година од покретања Гласника Српског археолошког друштва.

Дипломе, магистратуре, докторати, специјализације

Дипломирани студенти и теме у 2002. години

Праисторијска археологија

• Ана Живчевић, Уметничке тежње келтских племена на простору западног и централног Балкана.

Класична археологија

• Ангелина Раичковић, Фигуралне перле из античког периода.

• Слободан Радовановић, Ликовне представе на хумским мраморовима.

Магистарски радови у 2002. години

• Самара Панадиоти, Архајска рељефна керамика.
• Мирјана Арсенијевић, Скупни налази римског новца II и III века у Горњој Мезији као археолошка потврда варварских упада.

Радна места за археологе

Према расположивим подацима, упражњена су места за археологе у више музеја - у Александровцу, Бања Луци, Бору, Књажевцу, Лесковцу, Неготину, Панчеву, Пљевљима, Подгорици, Пријепољу, у заводима за заштиту споменика културе у Котору и Крагујевцу…

Насупрот градовима који настоје да ваљано сачувају наслеђе одржавањем археолошке делатности, као што је Крушевац са четири запослена археолога, стоје већи градови који у свом музеју имају само једног археолога, попут Ваљева.

Честитамо нашим колегама недавно запосленим у следећим установама:

• Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву - Радивоје Арсић,
• Народни музеј у Нишу - Весна Црноглавац,
• Народни музеј у Панчеву - Војислав Ђорђевић,
• Завичајни музеј у Књажевцу - Перо Праштало,
• Завод за за заштиту споменика у Краљеву - Дејан Булић.

Разно

Винчанску фигуру из Предионице
однео Михаил Штајнер

Београд, 30. мај 2002.

У петак, 30. 5. 2002, грађани су могли да виде неуобичајену слику на средини Трга Републике у Београду, где су била паркирана три возила UNCHR-а. Како није уобичајено да се возила чак ни наших председника и премијера паркирају на том месту, изазвали су разумљиву пажњу новинара. Успоставило се да је лично гувернер господин М. Штајнер, у пратњи потпредседника Владе Србије господина Н. Човића и помоћника министра за културу Републике Србије господина Ј. Деспотовића, дошао да узме познату винчанску фигурину из Предионице код Приштине. Није јасно која је законска основа за такав поступак, и по ком основу је господин М. Штајнер потписао реверс за преузети музејски предмет. Ова фигурина је била на изложби “Археолошко благо Косова и Метохије, од неолита до раног средњег века”, у САНУ, склоњеној због бомбардовања НАТО пакта. После бомбардовања више није било интереса да се изложба поново постави у Галерији САНУ, већ је од тада чувана у депоима Народног музеја. Није познато каква је судбина предмета из осталих музеја односно музејских збирки Косова и Метохије, што је још увек у компетенцији разних завода за заштиту споменика културе.

Говори се да је непосредан повод за овај поступак наводно враћање ове фигурине, која је “опљачкана” из Приштине као и остали археолошки предмети који су били на изложби. Ова фигурина неолитске културе Винче, била је знак Музеја Косова и Метохије у Приштини. Њене копије коришћене су за поклањање страним делегацијама Приштини. Зову је чак “Илирска богиња”. Има гласова да се разматра прављење два музеја, од којих би престони био у Приштини, а други у Липљану или Косовској Митровици. У оном првом би, како наговештава одношење винчанске фигурине из Предионице, била Праисторија, Антика и Рани средњи век, а у другом Позни средњи век.

Овај случај добро показује да међународни представници, они који одлучују о подручју бивше Југославије, итекако воде рачуна о тумачењу прошлости односно археолошког наслеђа нашег тла. Реакција Српског археолошког друштва на луксузно штампану публикацију “Природна и културна баштина Косова и Метохије”, објављена 2000. у Гласнику САД 15-16: 455-468, показала се оправданом. Сасвим неприлично добу коме се надамо, заједничко археолошко наслеђе човечанства, користи се за манипулисање народима. Теза да су Албанци домороци Балканског полуострва заступају албански археолози, њихова држава, окупационе власти; она налази не само на инострану подршку, већ и неких наших научника.

У одговору, заједнички став свих археолога, требало би да буде залагање за спашавање и најпогоднију заштиту свог археолошког наслеђа Косова и Метохије, без обзира на епоху којој припада, укључујући и оно национално опредељиво. Археолошка грађа не сме се користити за манипулисање самосвешћу појединаца и народа; мора се приказивати објективно, кроз своје материјалне особине, одређене проверљиво у простору и времену.