Уводна реч о подухвату
"Српска археологија"

Ово приказивање на Интернету појављује се пред археолозима и свима заинтересованим за археологију, како стручњацима тако и осталима, као прека потреба. Иако у Југославији има више сајтова посвећених делимично или у потпуности археологији, они не задовољавају савремене потребе археологије. Чини се да основни узрок слабости наших сајтова лежи у нередовном обнављању. За то је узрок недовољан број заинтересованих учесника у њиховом остваривању, односно недостатак новца. Овде се жели укључивање што већег броја учесника, нарочито из основних установа заштите археолошког наслеђа, као што су музеји, као и оних из научних установа. Посебно ће бити поздрављено учешће студената, који у будућности треба да унапреде археолошку делатност.

Најхитнији задатак сајта биће рад на заустављању даљег уништавања археолошких налазишта услед неодговарајућег система заштите, преузетог из наше прошловековне прошлости. Наиме, у Југославији влада начело да надземни делови археолошких налазишта нису у надлежности археолога. Поред тога, не постоји ни одговорна група археолога, компетентних за различите стране археолошког деловања, успостављена уобичајеним стручним и демократским начелима, која би била надлежна да одлучује о заштити археолошког наслеђа. Зато је један од основних циљева овог сајта, да се сви ставови Европске конвенције о заштити археолошког наслеђа, усвојене у Ла Валети 1992, доследно уграде у наше законе, и затим примене. Код нас је уобичајено да представници службе заштите нису у стању да спрече уништавање археолошког наслеђа. Ту често лошу улогу играју они који нису археолози, покривајући се законом утврђеним ауторитетом археолошки некомпетентне установе. Са друге стране, ни сами археолози не сносе одговарајућу одговорност за нестручан или неодговоран рад. Треба истаћи да је сваким ископавањем, било илегалним било легално спроведеним од стране археолога, заувек уништен контекст археолошких налаза од пре петсто, хиљаду или пет хиљада година. Нарочито је тежак проблем непубликовања археолошких налазишта. Археолошка истраживања су неопходна, али ни ми ни методи истраживања којима се користимо нису савршени. Нешто треба оставити и будућим генерацијама – добру документацију, сачуване и конзервиране све пронађене предмете, заштићена налазишта.

Наша јавност није упућена у вредност археолошког блага којим располажемо, као и да га свакодневно треба штитити од уништавања. Просветна и пропагандна делатност упућени су на градитељски и уметнички део археолошког наслеђа, претежно из Средњег века, али је њихов археолошки контекст по правилу занемариван, а често и уништаван. Треба знати да је археолошко наслеђе, правилно сачувано, неисцрпни извор не само знања, већ и прихода, за разлику од многих природних богатстава, које ће у будућности добијати све више на вредности. Зато ће нам бити неопходна подршка из остале Европе, за пројекте спашавања и проучавања заједничке европске прошлости, пре свега Праисторије и Средњег века. Праисторија нашег тла је једна од кључних за разумевање прошлости Старог света. Без средњевековне археологије није могуће разумети прошлост Словена, који чине велики део становништва савремене Европе, а ни других народа. Није занемарљива ни Римска епоха, јер је повремено наше подручје имало одлучујућу улогу у Римском царству.

Природа Интернета у овој фази развоја, омогућује демократизацију научно-истраживачког рада кроз равноправну приступачност објављеним подацима у највећој могућој мери, оним који се налазе у различитим базама података. Козма Презвитер је пре хиљаду година пребацивао монасима који крију књиге од своје сабраће: “Крију речи божанствене од браће своје; тога ради су писане, да и ти спасу се њима, а не на изједање плесни и црвима на храну.”

Потребно је поспешити свакодневни рад археолога и установа у којима делују. Нашој струци је потребна разнострана сарадња – у размени са другим наукама, сарадња између установа различитих намена, сарадња са другим језичким подручјима, размена искустава са другим културама. У том смислу неће бити никаквих ограничења на овом сајту, јер је незамисливо да се истраживачки рад на утврђивању истине ограничава.

На крају, циљ сајта је и опште прихватање археологије у друштву. Археологија нам пружа могућност да разумемо себе, детињство сопственог народа и свог човечанства. То археологија чини проучавањем материјалних сведочанства, која откривају и многе духовне стране људске прошлости, које условљавају и неке наше данашње поступке, а и будуће. У том смислу су исходи археолошких истраживања проверљивији а тиме и истинитији, за разлику од историографских, оптерећених политиком победника. Зато ће посебна пажња бити посвећена археолошком виђењу Старог и Новог Завета, односно антропологији. Треба разумети прошлост да би се сагледала будућност. Појаве у прошлости нису биле случајност; заборавили смо их затрпани медијском садашњошћу, често празном, и зато не умемо да изаберемо бољу будућност.

Све колеге који се баве археологијом нашег подручја, без обзира на језик, који располажу или желе податке везане на било који начин за археолошку делатност, могу да се укључе. Позивамо да пишете на адресу arheologija@narod.ru и дајете предлоге, прилоге и питања. Од наших археолога очекујемо да се укључе у рад на решавању сталешких проблема – неће бити цензуре било какве дискусије засноване на утврђивању истине. Све заинтересоване археологе позивамо да се укључе у решавања општих научних археолошких питања везаних за тло југоисточне Европе, а има их много.

Надајмо се да ће основним корисницима, односно археолозима нашег подручја, овај сајт бити користан, и да ће својим стручним прилозима и личним радом и новчаним средствима омогућити да буде стално обнављан и одржаван. Подразумева се да ће овде бити извесних пропуста, а можда и грешака, али могу се исправити.

Ђорђе Јанковић

Београд, јуна 2002.