ТРАГОМ ВЕСТИ О ОТКРИЋИМА НА МЕДИЈАНИ КОД НИША

Најстарији хришћански храм?

Ниш, 11. јула 2000.

Темељи и под цркве, на којем је мозаик с Христовим монограмом, нађени ових дана на Медијани код Ниша, можда су остаци најстаријег хришћанског објекта на нашим просторима, а највероватније и на ширим просторима Римског царства.

У овим речима др Милоја Васића, директора Археолошког института из Београда и руководиоца истраживачког подухвата, садржана је једна од кључних чињеница на основу којих је оцењено да археолошка открића на Медијани код Ниша могу имати и епохални значај.

Истраживања су летос вршена као почетни радови у реализацији пројекта да се оформи Археолошки парк Медијана (аутори археолог Гордана Милошевић из Београда и Мирољуб Станковић из Ниша), па је најпре утврђивано шта је под колско-пешачким путем, који би требало да буде главна артерија будућег споменичког комплекса. Ту је урађено осам сондирања и свако је дало изузетне резултате, који су допринели да се добије готово комплетна историјска слика Медијане, као резиденције императора Константина Великог, све њене грађевинске фазе и живот у њој.

Летњиковац и резиденција

Према речима др Васића, и без подробније анализе свега што је летос откривено, сад се може тврдити да је Медијана настала у време када је цар Константин, после 317. године, долазио на ове просторе. По свему судећи, главне градитељске активности су биле око 330. године, када је император и будући светац дуже боравио на просторима садашње границе с Бугарском. Највероватније тада је себи саградио резиденциону палату у кругу који сада затвара стара Нишка тврђава, а на Медијани (на пола пута између Ниша и Нишке Бање) летњиковац. Тад је порушено све што је ту постојало, а подигнуто је ово што се сада налази и што је досадашњим истраживањима - дугим више деценија, а обично краткотрајним - откривено.

Претходним истраживањима откривена је палата, највероватније административна, с атрактивним мозаичним подом и остацима стубова. А сада је нађен угао северозападног зида око комплекса, у којем је, међу осталим грађевинама, вероватно био и царски двор, који је уништен око 378. године у време готских упада. Живот на Медијани обновљен је после 386. у насељу које није имало царски значај.

Али, наглашава Васић, управо из тог периода је гробљанска црква која је ових дана откривена. Судећи по ископаним темељима, грађена од лаког материјала, можда од дрвета. А имала је малтерски под, у чијем центру је мозаик на којем је представљен Христов монограм, тачније, знак који је, пре одлучујуће битке у походу на зимски трон, Константин Велики видео на небу као поруку да ће, стави ли крст на ратне заставе, победити. У близини остатака цркве су нађена два гроба, који указују да је около била некропола, која тек наредних година треба да буде истражена. Али, судећи по предметима који су нађени у гробовима, а и по бронзаном новцу нађеном у остави која је откопана приликом ранијих истраживања, може се закључити да је ово можда један од најстаријих хришћанских објеката, каже др Милоје Васић и додаје:

Археолошка школа

- Нашли смо ових дана и нови доказ о процесу укорењивања хришћанства на овим просторима и о жилавом отпору који су му пагани пружали. Ископана је остава врло пажљиво сложене ограде од бронзе, која је стајала у паганском храму и одвајала његов најсветији део. Чине је ливене решеткасте плотне, величине један пута један метар, које су украшене главама медуза и лавова. Између ових плотни су биле херме, стубићи на којима су бисте божанстава. Нађене су две целе херме, једна с главом богиње Луне, друга Ескулапа и трећа, оштећена, Хигије, што упућује на могућност да су овде у то време коришћене лековите воде Нишке Бање, каже Васић и закључује:

- Како је на Медијани 1972. године нађена, такође уредно сложена, остава мермерних и порфирних глава више божанстава, ова ограда је, поред осталог, доказ да су неки пагани, надајући се да је надолазак хришћанства пролазан, сакривали вредности своје вере, верујући у њен повратак.

Све то Медијану чини не само значајним касноантичним спомеником, већ и налазиштем у којем се налазе путеви којима је хришћанство, преко Балкана, стизало у Европу. То је и разлог да овај локалитет коначно почне интензивније да се истражује, а и основа на којој је утемељен пројекат будућег Археолошког парка Медијана. У којем би, према најави директора Археолошког института, већ од идуће године, у сарадњи са италијанским стручњацима, могла да почне да ради археолошко-конзерваторска школа, у којој би студенти имали шта да раде и да виде реткости каквих нигде другде нема.

Тихомир Нешић