ДАНАС ЈЕ ДАН РУДАРА

Историја рударења писана 130 година

6. 8. 2000.

Костолачки рудари ове године славе велики и значајан јубилеј - 130 година од почетка производње угља. Стога не чуди што је централна свечаност којом је Електропривреда Србије обележила шести август, Дан рудара, одржана баш у овом граду. У години када се обележава 13 деценија производње угља, ЈП ПК "Костолац" ради на површинским коповима "Кленовник", "Ћириковац" и "Дрмно", и према плану, до истека двехиљадите, "даће" око 7,4 милиона тона угља и 19,5 милиона кубика откривке. Међутим, у овом предузећу верују да ни дан у коме ће овдашња производоња достићи цифру од десет милиона тона угља на годишњем нивоу није далеко.

Темељи рударења и развоја целог краја

Ископавање угља на овим просторима озваничено је 1870. године, па се зато она и узима као година - међаш, када су ударени "темељи" рударењу и развоју целог овог краја. Наиме, управо захваљујући експлоатацији угља, на овим просторима никла су насеља и градови, развила се индустрија и овамо се доселили људи из многих крајева бивше Југославије па и Европе.

Међутим, како се наводи у монографији о историји рударења у Угљеном басену "Костолац" богатство овог краја откривено је знатно раније. Запазили су га још Римљани, који су, на освајачком путу ка истоку, баш овде саградили логор: у доба највеће моћи римског царства он је бројао и до 30 хиљада војника. Археолошки налази казују да је угаљ овде копан од давнина, вероватно за одржавање ватре, а потом и за ковачнице војног логора.

Према старим документима, 1870. године, овде су издати налози за истраживање угља, да би само три године касније Министарство финансија Краљевине Србије издало "Повластицу за обделавање мрког угљена и других руда и копова у простору села Костолца, господину Фрањи Вштечком, на 50 година, од данас рачунајући".

Производња угља, која ће умногоме променити изглед читавог овог краја, почела је у јами "Стари Костолац", на месту где се данас налази Спомен обележје костолачким рударима. Сувласник рудника, Ђорђе Вајферт, чије је име, првенствено због улагања у истраживања рудног богатства Србије, у историји српског и костолачког рударства исписано великим словима, 1881. године исплатио је ортака Фрању Вштечку, и постао једини власник рудника.

Већ 1885. године отворен је и други рудник, јама "Кленовник", чији је власник било Акционарско друштво из Пожаревца. Услови рада у обе јаме били су слични - ходници су изграђивани у угљу, он се у јамске вагонете утоваривао ручно, а одвозиле су га коњске запреге. Како би осигурао да откопан угаљ буде крупан, власник онај ситни није плаћао, а рудари су сами давали новац за експлозив. Из костолачких рудника угаљ је до купаца стизао Дунавом, ваздушном жичаром од Кленовника до Пожаревца или индустријском пругом до пристаништа у Дубравици, где је товарен у шлепове.

Најкраће радио "Ћириковац"

Јама "Кленовник" је затворена 1959. године и из ње је извађено 3.305.441 тона угља. "Стари Костолац" је престао да ради 1966. године а рудари су из њега укупно "изнели" 7.703.182 тоне угља. Најкраћи производни век имала је јама "Ћириковац". Отворена је 1955, прве тоне угља ископане су 1957, а после 18 година, током којих је ископано 4.247.382 тоне угља, затворен је и овај рудник. Од тада историја производње у костолачким рудницима записује се само на површинским коповима.

Први површински коп у земљи и на овим просторима отворили су, иначе, Немци 1943. године. Намера им је била да топлоту из угља са Површинског копа "Костолац" претворе у термоенергију за потребе индустрије, све до борског рудника и Београда. У првој години, од септембра 1943. овде је произведено 460.000 кубика откривке и 19.000 тона угља.

Површински коп "Костолац" био је први површински коп у земљи, због чега је после Другог светског рата одиграо значајну улогу у индустријализацији наше земље, обуци кадрова као и примени нове технологије у производњи угља. Седамдесетих година, после реконструкције, повећан је капацитет производње на милион тона угља годишње, а рекордна производња од 1.025.000 тона остварена је 1975. године. До затварања, 1980. године, на овом копу је укупно добијено 21.677.268 тона угља.

У оквиру реконструкције копа отворено је и Поље "Кленовник", над простором некадашње истоимене јаме. Површински коп "Кленовник", најстарији је површински коп у земљи али и на просторима бивше СФРЈ, где се још обавља експлоатација.

Битка са природом

После затварања јаме "Ћириковац" и израде инвестиционог програма, 1973. године почела је изградња копа "Ћириковац". Његов првобитни пројектовани капацитет износио је 2,5 милиона, да би касније био повећан на 3,2 милиона тона угља годишње. Почетак производње на овом површинском копу свечано је обележен 1980. године, када је прва композиција овдашњег угља кренула ка Термоелектрани "Костолац А".

Наравно, највећи изазов и подухват била је градња Површинског копа "Дрмно", смештеног недалеко од истоименог села. Јер, када су 1970. на Међународном симпозијуму стручњаци дали "зелено светло" за изградњу овог копа, то је означило две битке: једну за добијање средстава из "плитког инвестиционог џепа", и другу - са природом. Пошто се угаљ овде налази 50 до 80 метара испод нивоа Дунава, свим радовима на терену морало је да претходи одводњавање површинских и подземних вода.

Инвестициона изградња површинског откопа "Дрмно" почела је 1977, две године касније уследила је монтажа основне механизације, тада најсавременије у свету, када је реч о површинској експлоатацији угља, а на пољима Стига су се срели радници наших највећих колектива металског комплекса.

У историју је, као датум почетка експлоатације угља са копа "Дрмно", ушао 30. април 1987. године.

"Дрмно" је, како се чуло на недавно одржаној конференцији за новинаре у Јавном предузећу Површински копови "Костолац", најперспективнији коп. На њему се, са реализацијом плана развоја, очекује годишња производња од око девет милиона тона угља уз 20 милиона тона откривке.

У протеклих 130 година, у костолачком угљеном басену, укупно је произведено око 119 милиона тона угља.

Маја Перовић

ЧЕСТИТКА ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ СРБИЈЕ ВЕЋУ ССС

Огроман допринос рудара обнови и развоју земље

Ваши резултати су пример за све, каже се у честитки премијера Мирка Марјановића

Поводом 6. августа - Дана рудара, свим рударима Србије у име Владе Републике Србије и у своје име упућујем срдачне честитке.

Својим самопрегорним радом рудари Србије пружали су и пружају огроман допринос обнови и развоју наше земље.

Желим вам да и даље остварујете добре производне резултате, који су пример за све, каже се у честитки коју је Већу Савеза самосталних синдиката Србије упутио председник Владе Србије Мирко Марјановић.

ЧЕСТИТКА РУДАРИМА У ИМЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ

Изузетан допринос у обнови и развоју земље

"Желим рударима још више успеха у раду, добро здравље њима и њиховим породицама. Срећно", каже се у честитки генералног секретара СПС Горице Гајевић

Генерални секретар Социјалистичке партије Србије Горица Гајевић честитала је, у име СПС и своје лично, свим рударима и Републичком већу Савеза самосталних синдиката Србије 6. август - Дан рудара.

У честитки се, између осталог, наглашава изузетан допринос који рудари, радећи овај изузетно тежак посао, дају обнови и развоју наше земље.

"Желим рударима још више успеха у раду, добро здравље њима и њиховим породицама. Срећно", каже се, поред осталог, у честитки коју је генерални секретар СПС Горица Гајевић, у име Социјалистичке партије Србије и своје лично, упутила свим рударима наше земље, саопштила је Служба за информисање Главног одбора СПС.

СВЕЧАНОСТИ НА ЗЛАТАРУ

Солидарност рудара, солидарност свих нас

Рударима празник честитао Ферид Хамидовић, члан Дирекције ЈУЛ-а

Нова Варош, 5. августа

Данас је у хотелу "Панорама" на Златару код Нове Вароши одржан свечани сусрет рудара - представника Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља у Србији, чији је домаћин био рудник лигнита "Штаваљ" код Сјенице.

Пре почетка сусрета, коме је присуствовало око 150 рудара и рударских пензионера из свих рудника угља за подземну експлоатацију у Србији, одржана је свечана седница Управног одбора Јавног предузећа за подземну експлоаацију угља, којом је председавао Тома Милошевић. Честитајући рударима празник, савезни посланик и члан Дирекције ЈУЛ-а Ферид Хамидовић је између осталог рекао да је традиционална солидарност рудара данас потребна и у солидарности, снази и јединству свих грађана СРЈ.

- Наш задатак је - нагласио је даље Хамидовић - да фер и демократским изборима сачувамо СРЈ у којој ће сваки њен житељ имати могућности за свестран лични и друштвени просперитет. Слога, међусобно разумевање, толеранција - то је оно што ће допринети да себи створимо срећнију и бољу будућност - закључио је Хамидовић.

Генерални директор Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља Радомир Марић уручио је после тога за 10, 15 и 20 година рада проведених у рударским окнима заслужним рударима часовнике, које је добило 25 камарата и шест пензионера.

У оквиру данашњих свечаности одржана је и ревијална рукометна утакмица традиционалних спортских пријатеља, рудара из Пљеваља и Раса из Новог Пазара на терену спортског центра Сјеница.

Н. Бојић

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА РУДАРА СРБИЈЕ У КОСТОЛЦУ

Година са рударским рекордима

Купцима је већ испоручено близу 400 хиљада тона угља, или за 48.000 тона више него лане, саопштено у руднику "Колубара"

Костолац, 5. августа (Танјуг)

Рудари јамских и површинских копова угља, метала и неметала данас и сутра обележавају 6. август - Дан рудара Србије, који протиче у остваривању све значајнијих производних учинака и доприноса бржем развоју земље.

У Костолцу се већ 130 година копа лигнит. У руднику "Колубара" дневно се и до 100.000 тона лигнита испоручи купцима, а протеклих седам месеци већ је ископано више од 15 милиона тона угља. Овде најављују да ће крај ове године бити дочекан са учинком од рекордних 30 милиона тона лигнита, што би био својеврстан успех свих запослених у највећем нашем угљенокопу.

Рудари јамских рудника празник обележавају повећаним учинком за 12 одсто у односу на лањску производњу. Већ је купцима испоручено близу 400.000 тона угља или за 48.000 тона више него лани.

ЈУЧЕ У БОРУ

Седморици стручњака награда "Инжењер Шистек"

Производња од 650 хиљада тона биће повећана за 40 одсто у наредна два месеца, рекао је Коста Прстић, председник Управног одбора РТБ Бор

Бор, 5. августа (Танјуг)

На свечаној седници у Рударско топионичарском басену Бор, поводом Дана рудара Србије, данас је у присуству бројних званица Коста Прстић, помоћник министра рударства и енергетике и председник управног одбора РТБ Бор, уручио седморици стручњака награду "Инжењер Шистек", која се ове године додељује 32. пут.

Прстић је истакао да су у РТБ-у дефинисани програми за повећање производње бакра из сопствених сировина за 15 до 20 посто, односно на ниво од 85.000 тона бакра у концентрату годишње. Овај раст производње подразумева повећање капацитета у Бору и ревитализацију рудника бакра Мајданпек која је у току и треба да се заврши крајем 2001. године и производња бакра крене 2002. године.

Капацитет до сада реализованог програма је производња и прерада 650 хиљада тона руде, а у наредна два месеца капацитет ће бити повећан за 40 посто. Тиме ће се обезбедити годишња производња од 22 до 25 хиљада тона цинка, 7 до 8 хиљада тона олова са одговарајућим количинама злата и сребра у концентрату. Годишња вредност производње оба ова пројекта износи око 23 милиона долара.

И за ову годину у складу са расположивим могућностима рекао је мр Прстић, предвиђене су приоритетне инвестиције у Мајданпеку, Борској јами, на конверторској линији у оквиру програма модернизације топионичких капацитета у Бору и друге. Укупна улагања у то износе 750 милиона динара.

У ВРАЊУ

Награђени најбољи рудари

Врање, 5. августа (Танјуг)

У склопу обележавања 6. августа Дана рудара, председник већа Савеза синдиката Пчињског округа Божидар Јовић приредио је пријем и у пригодној беседи истакао значај ове привредне гране у оквиру развојне политике у нашој земљи.

Са по 1.000 динара, као најбољи рудари, награђени су Драган Станојковић, из рудника "Неметали", Јован Марковић и Радомир Стевановић, обојица из "Благодата" у Кривој Феји код Врања, и Томислав Трајковић, из бујановачког "Фелдспата".

УЗ ДАН РУДАРА ОБЕЛЕЖЕНА И ГОДИШЊИЦА РУДНИКА "НЕМЕТАЛИ" У ВРАЊСКОЈ БАЊИ

Велика тражња неметаличних сировина

Фабрикама у Косјерићу и Новом Поповцу ове године испоручено 34.000 тона вулканских туфова, који учествују са 20-30 одсто у производњи цемента

Врањска Бања, 5. августа (Танјуг)

Паралелно са празником рудара, 6. августом, запослени у руднику "Неметали" у Врањској Бањи, данас су обележили и 36. годишњицу постојања и рада.

Камаратима је празник честитао председник Скупштине општине Врање Стојадин Станковић, пожелевши им да "ваде веће количине руде и фирма добро послује".

На свечаности, у присуству председника Већа Савета синдиката Пчињског округа Божидара Јовића, говорио је генерални директор рудника "Неметали" у Врањској Бањи Часлав Ристић.

Он је истакао значај рударске гране у развојној политици наше земље и врањског краја и подвукао да природне ресурсе неметаличних сировина, као компаративну предност, треба боље користити.

Рудник у Врањској Бањи је у првих шест месеци ове године фабрикама цемента у Косјерићу и Новом Поповцу испоручио 34.000 тона вулканских туфова и изнедрио 900 тона природних зеолита и 200 тона бентонитске глине. Вулкански туфови налазе велику примену у производњи цемента, са учешћем од 20 до 30 одсто, а због изузетне тражње тог грађевинског материјала, неопходног у обнови и изградњи после агресије НАТО, улажу се велики напори да план експлоатације буде остварен.

Природни зеолит користи се за производњу препарата потребних агрокомплексу, посебно ратарским и повртарским културама, сточарству и за деконтаминацију економских зграда у којима је смештена стока - у шталама и на фармама. Бентонитска глина налази примену у ливењу калупа у металској индустрији.

"Неметали" у Врањској Бањи у првом полугођу остварили су 10 милиона динара укупног прихода, уз просек плата од 3.300 динара.

НА ДАНАШЊИ ДАН ПОЧЕО ШТРАЈК СЕЊСКИХ РУДАРА

Бесплатан олај и наднице у динарима

Дан рудара, 6. август, обележава се од краја Другог светског рата, а установљен је у знак сећања на велики штрајк у Сењском руднику, започет на данашњи дан 1903. године. Тог 6. августа, сењски рудари ступили су у штрајк после отпуштања тројице колега, чланова радничког удружења. У својим захтевима управнику Рудника они су истакли да повратак ових рудара на радна места, међутим, није једини услов чије би испуњење означило и завршетак протеста.

Рудари су тада, наиме, одлучили да се на посао врате тек када управа рудника укине и плаћање олаја за осветљење, измени услове куповине намирница у Железничкој задрузи и донесе одлуку да се исплата радника врши у динарима а не у тантузима.

Према тадашњем сведочењу неких од учесника штрајка, истина непотврђеном, штрајкачи, тачније, њихова делегација, стигла је и до Београда и Министра грађевина од кога је добила писмено наређење упућено начелнику Округа ћупријског и управнику Сењског рудника у коме је стајало да се удовољи захтевима рударских радника.

Овај штрајк прекинут је после девет дана, 15. августа. Иако тада, истина, сви захтеви штрајкача нису били испуњени, догађаји из августа 1903. сматрају се првом правом победом рудара.