КУЛТУРНА СВАКОДНЕВИЦА: ЈАГОДИНА

Музеј у Соколани

Јагодина, августа 2000.

Завичајни музеј у Јагодини носи име Душана Дује Вукићевића, свог првог директора, јер је настанак ове значајне музејске установе нераскидиво везан за име и дело Душана Вукићевића. На место управника Државног архива и музеја у оснивању у Светозареву (Јагодини) постављен је одлуком Народног одбора Градске општине у Светозареву 30. сепембра 1954. године. Овај датум сматра се и даном оснивања завичајног музеја.

Душан Дуја Вукићевић остао је на дужности директора Завичајног музеја све до пензионисања 31. августа 1961. године. Био је пасионирани истраживач историје Јагодине и околине. Објавио је велики број чланака и фељтона из области историје и музеологије. Прикупио је огромну архивску грађу и написао "Хронику Светозарева". Овај рукопис од око 1.500 куцаних страница, неколико пута је досад, од његове смрти 1969. године, био озбиљно разматран и предлаган за штампање, али од тога, на жалост, није било ништа па је богата архивска грађа коју је прикупио и даље доступна само појединцима. Скупштина општине је чак 1969. године донела и одлуку о штампању Дујине "Хронике Светозарева". Књига је требало да се појави већ следеће, 1970. године. Тек после десет година, урађена је редакција рукописа и рукопис је приређен за штампу, али ни тада није објављен. Крагујевачки лист "Светлост" објавио је 1963. године у 11 наставака изводе из "Хронике Светозарева".

Откриће Трибала

Овај неуморни истраживач јагодинске прошлости трасирао је пут којим су се кретале генерације музејских радника при истраживању, прикупљању, обради и презентовању грађе значајне за историју Јагодине, односно средњег Поморавља. Тако данас Завичајни музеј у Јагодини спада међу кадровски најјаче музејске установе у Србији. Да поменемо само познатог археолога Саву Ветнића, који је недавно отишао у пензију, и још младог научника, некадашњег сарадника професора Срејовића, др Милорада Стојића, сада запосленог у САНУ, који је открио станиште Трибала недалеко од Јагодине. Велики број археолошких локалитета, од праисторијских до средњовековних, открили су сарадници Завичајног музеја у Јагодини, а неки археолошки налази спадају у врхунска европска открића. Недавно је на врху Јухора откривено велико келтско утврђење, о чему смо опширније писали.

Музеј се налази у згради некадашње Соколане, касније ДТВ Партизана, у центру Јагодине. Има велику салу са сталном изложбеном поставком, која је сваким радним даном отворена за посетиоце и малу галерију у којој се редовно организују изложбе најразличитијих карактера, од ликовних до етнолошких, археолошких и историјских. Истина, велики део музејског блага недоступан је широј јавности јер је велика музејска збирка разних предмета од праисторије до данашњих дана недоступна јавности и чува се у депоима Завичајног музеја.

- Музеј је завичајног типа, са делокругом рада на подручју ппштине Јагодине, али му је 1995. године, накнадном уредбом Министарства културе Републике Србије, предато у надлежност спровођење законитости у вршењу музејске службе и на подручјима општина Свилајнац, Деспотовац и Рековац. То је комплексна организација заштите културних добара, са природњачким и културно-историјским смером, која обавља основну делатност преко стручних извршилаца у природњачком, археолошком, историјском, етнографском и уметничком одељењу, а пратеће делатности преко одељења помоћних стручних служби (библиотечке, водичке, препараторско-рестаураторско-конзерваторске, документалистичке) и Одељења заједничких служби (административне, финансијско-рачуноводствене, чуварске, техничке и др.). Музеј поседује око 110.000 предмета из природњачке и културно-историјске прошлости, од којих по једну трећину чине: димензионирани предмети, архивалије и фотографије, разврстани по одељењима, одсецима и збиркама - каже директор Бранимир Пантић.

Део српског блага

Од овог броја, према речима директора Пантића, око 200 предмета припадају природњачком, 25.000 археолошком (20.000 археолошких и 5.000 нумизматичких предмета), 70.000 историјском (50.000 фото, 20.000 архивских и 3.000 нумизматичких), 3.000 етографском и 1.500 уметничком одељењу. Око 15.000 предмета имају изложбени карактер, а остатак чине студијски предмети.

- Са прикупљеним споменичким артефактама, јагодински Музеј је у стању да путем издавачке или изложбене делатности документује вишеструке људске активности на политичком, привредном и друштвеном плану, од пре 20 милиона година до данас. Споменичко благо које је прикупио јагодински Музеј током протеклих 45 година рада представља део националног блага српског народа. Оно је део материјалног и духовног наслеђа, којим се исказује пијетет према прошлости, гради садашњост и учвршћује вера у будућност - каже директор Бранимир Пантић.

Музеј има 14 запослених. Као таква цивилизацијска тековина, лоцирана између стратешких објеката и зграда Завичајног музеја била је угрожена у прошлогодишњим ратним дејствима. Истина, највише је у бомбардовању страдао Музеј "Хореум Марги" у Ћуприји. Иначе, на територији Поморавског округа постоји и Завичајни музеј у Параћину, као и специјализовани Музеј рударства у Сењском руднику, а у Јагодини раде и Историјски архив "Средње Поморавље" и надалеко чувен Музеј наивне уметности. Богату историју овог увек немирног, али од памтивека настањеног подручја, Завичајни музеј "Душан Вукићевић" у Јагодини сваке године настоји да самостално, или у сарадњи са поменутим музејским установама из Поморавља, представи широј јавности кроз специјализоване изложбе.

Слободан Жикић