THE INDEPENDENT (ЛОНДОН)

Плима деструкције

15. 8. 2000.

Пре неки дан, видео сам постер којим се рекламирају годишњи одмори у Турској. На њему су биле све уобичајене слике: Истанбул, рушевине из Ефеса, залазак сунца над морем. Међутим, није било слика два најнезаборавнија места на којима сам био у Турској - Хасанкеифа и долине Зеугма. Међутим, то уопште не изненађује јер је турска влада заузета уништавањем ова два места, а британска влада жели да финансира рушење Хасанкеифа.

Човек би помислио да ће сада, када је окончан курдски рат, можда бити и окончане патње у југоисточној Турској. Међутим, управо у овом тренутку људи су принуђени да напуштају своје куће против своје воље, њихова села се уништавају, воћњаци које су узгајали читавог живота се уништавају. Све је исувише познато: само се мотивација променила. Турске власти су чистиле ова села да би уништиле подршку курдским побуњеницима. Сада то чине да би направили места за бране.

"Великодушни Блер"

То су бране као што је Илису, која ће приморати 20.000 људи да напусте своје куће и која ће уништити Хасанкеиф, један од најстаријих градова на свету који је ту стајао хиљадама година. Ипак, влада Тонија Блера намерава да британској компанији Балфур Бити да извозне кредитне гаранције за финансирање изградње ове бране.

Брана Илису је саставни део пројекта за југоисточну Анадолију (Гап), једна у низу од 25 брана на рекама Тигар и Еуфрат, са циљем да се ревитализује осиромашени југоисток путем наводњавања и помоћу хидроелектрана. Оне такође треба да омогуће снабдевање електричном енергијом за уносан извоз, а Анкари ће омогућити и контролу над воденим током према Сирији и Ираку - али се, наравно, ниједан од ова два фактора не налази у званичној одлуци да се настави са овим пројектом.

Хасанкеиф се однедавно често помиње у медијима. Међутим, не можете да стекнете прави утисак о овом месту са телевизијских слика и са фотографија. Морате да одете тамо, да путујете кроз град Батман на северу, који је био турска престоница "мистериозних убистава", где су из дана у дан убијани истакнути Курди усред дана, а полиција никада није успевала да ухвати убице. Или, пак, кроз хришћански град Миђат на југу где је мајушна сиријска православна заједница прошла кроз неке најгоре борбе у рату, окружена неповерењем и непрестано угрожена.

У центру свега тога, Хасанкеиф је остао место релативног мира. Преживео је 15 година крвавог грађанског рата да би сада био уништен. Сећам се како сам отишао у Хасанкеиф после безбројних војних блокада на путевима у југоисточној Турској. Прво што сам угледао на овом месту био је чобанин који је своје стадо водио на реку Тигар да га напоји, док су се деца брчкала у води. Локално становништво је на обали пекло рибу ухваћену у реци. Јели су је седећи на старим пећинским стаништима усеченим у живим стенама Хасанкеифа. Ти људи су живели у хармонији са реком читавог свог живота - како је један становник рекао, "Хасанкеиф је Тигар". Ускоро ће се ниво Тигра повећати и уништити га.

Вожња у долину Зеугма такође пружа слично осећање да сте изненада стигли на неко посебно место. После миља пређених кроз пустош, изненада се нађете усред богате зелене долине, међу сељацима који се склањају од сунца под дрвеће пистаћа, у огромним воћњацима које наводњава Еуфрат. Међутим, то је сада неповратно прошло. У тренутку када ово пишем, ниво воде се неумољиво подиже у долини Зеугма и уништава изузетно лепе куће исклесане у камену у Халфетију и Енесу, огромним археолошким налазиштима у Зеугми и Апамеји где се, по речима археолога, вероватно налазе десетине старих мозаика од непроцењиве вредности.

Први мозаик су пронашли прошле године - после тога су ископали збирку која се може упоредити са најлепшим у свету и то само неколико јер су имали само мало времена. Археолози су преклињали турске власти да им дају више времена да на прави начин истраже ову област. Власти су великодушно одложиле потапање за недељу дана.

Мозаици и симболи под водом

Изгледа да нико не схвата размере културног разарања које ће донети овај пројекат. Не ради се само о потапању једног старог града. Најстарије људске цивилизације су почеле на обалама Тигра и Еуфрата. Вековима после тога су цветале на овим местима. Све оне су оставиле трагове - многи још нису пронађени, као ошто је то случај са мозаицима у Зеугми. Међутим, остаци нису на високом терену који неће бити поплављен, већ на обалама реке које ће се наћи под водом.

Турска је збрисала огромну област од културног значаја чији су најуочљивији симболи Хасанкеиф и мозаици из Зеугме. Вода чији се ниво подиже уништава куће људи и у долини Зеугме. Сећам се да сам негде прочитао да су људи у долини задовољни што се селе у нове, модерне градове. Исто тако, сећам се Ајше Јигит како стоји преда мном у башти коју је гајила 60 година - башти које сада већ више нема - са сузама које јој теку низ лице - како каже: "Не можете ни да замислите колико не желим да одем".

Много глупости је речено и написано о турским бранама. Међу њима је обећање Стивена Бајерса, државног секретара за трговину и индустрију и министра задуженог за давање извозних кредита, да ће они бити дати само под условом да се спасе "што већи део" Хасанкеифа. Очигледно је Бајерсу промакло да је Хасанкеиф урезан у живој стени - тако да не постоје велике шансе да се много тога спасе од воде.

Двадесет одсто "онога што има културну вредност" могло је да буде спасено, сматра професор Олус Арик са универзитета у Анкари, надзорник археолошгког ископавања у Хасанкеифу.

Бајерс каже да ће кредити бити додељени тек онда када Британија добије уверавања да је све учињено за оне који су присиљени да оду из својих домова. У долини Зеугма људима је много тога обећано, али је мало остварено. Они који су прихватили новац као компензиацију, нису добили све одједном - "да не би отишли и проћердали то на пиће", како је то рекао један функционер. Уместо тога, дате су им исплате у ратама. Због хроничне девалвације турске лире, касније исплате су вределе само делић онога што им је првобитно обећано. Коначна исплата извршена је веома касно, што их је оставило у страху у домовима који ће ускоро бити поплављени јер се изградња бране приближава крају.

Они који су се определили да се преселе у села која је држава специјално изградила, такође страхују. Пет месеци пре него што је ниво воде почео да расте, изградња њихових нових домова није ни почела. Нико није рекао сељацима када ће вода доћи. Ипак, било је то побошљање у односу на раније изграђену брану Ататурк због које је расељено 50.000 лица којима није ништа обећано и који ништа нису добили.

Запамћени по разарању

Какве сигнале шаљемо Турској у погледу Европске уније којој она тако жели да се придружи? Чланови ЕУ се сада грабе око дела профита од изградње ових брана, обећавајући кредите и слично, само неколико месеци након што је Турска прихваћена као земља кандидат.

Ми говоримо Турској да су људска права значајна, али би се тешко могло рећи да су наше акције у складу са нашим речима. То је порука Еворпске уније: разарајте села, истерујте људе из њихових кућа, уништавајте драгоцене културне рукотворине, под условом да нам то свима донесе профит.

Када све то прође, када будем један од оних који могу да кажу да су видели Хасанкеиф пре него што је уништен, када људи буду заборавили како су некада живели у хармонији са рекама, мислим да ће политичари на власти у Турској бити запамћени углавном због разарања која су проузроковали у својој земљи да би се ове бране изградиле.

Да ли Блер жели да буде запамћен заједно са њима?

Џастин Хаглер