НА БЕРЗИ РАДА НЕДОВОЉНО ПОСЛА, АЛИ И РАДНИКА

Часови исплативији од катедре

28. 8. 2000.

Продавачице, конобари, пекари, пица-мајстори, агенти за продају некретнина, молери, зидари - само су нека од занимања која се највише траже на "црном" тржишту рада. Судећи по огласима који испуњавају странице штампе, нико ко је спреман да ради не може бити без посла.

Иако на први поглед све делује савршено, право обличје рада код приватника најчешће није тако ружичасто. Газде, по правилу, траже младу радну снагу, ради се без радне књижице, а није реткост да су приватници некоректни према својим радницима. Многи младићи и девојке ипак су принуђени да своје парче хлеба зарађују на овај начин. Пре свега код многих приватника зарада је тренутно већа него у друштвеном сектору, па је и то мотивација да не размишљају о отварању радне књижице. Важно је прегурати тренутну беспарицу, а будућност је само далеки и магловити појам.

Већина оних који посао оглашавају у новинама није спремна да ближе информације саопшти телефоном. Сваки разговор обаља се искључиво лично, па се може закључити и да пријем на посао умногоме зависи не само од квалификација, већ и од утиска који потенцијални радник остави на послодавца. Ипак, како смо незванично сазнали, плата у трговинским радњама је у просеку 4.000 динара. У агенцијама за промет некретнина може да се заради и много више јер се ради на провизију, али је зато и ризик већи јер све зависи од умешности агента. У последње време међу тражена занимања убрајају се и послови возача и кондуктера у приватним аутобусима. Плата кондуктера је на нивоу примања у трговини, али је фактички могућност зараде далеко већа (бакшиш, продаја исте карте више пута и слично).

На званичном тржишту рада ситуација је потпуно другачија. Овде се само у ретким случајевима оглашавају власници трговинских радњи, угоститељских објеката, приватни превозници, агенције, галерије...

Према речима Славице Куртовић, руководиоца одељења за посредовање у републичком Заводу за тржиште рада, тренутно најтраженије занимање на територији читаве Србије је занимање професора, посебно за енглески, немачки, српски језик, математику, информатику, па и ликовно и музичко.

- Углавном се врте исти људи које ми позивамо, али нико од њих није заинтересован за рад у просвети. Тако су многе школе принуђене да примају пензионисане професоре или студенте. Свршени филолози чекају боље прилике, а дотле раде као преводиоци или дају часове - објашњава Славица Куртовић.

Међу траженијим професијама су и грађевинци. Због актуелне обнове земље повећана је потреба у грађевинским фирмама за зидарима, молерима, тесарима, заваривачима, паркетарима, али се ни на ове огласе готово нико не јавља. Безуспешни су и покушаји преквалификације.

Највећи број младих људи са завршеним факултетима жели да остане у Београду, па се често дешава да дуго остају упражњена места лекара, стоматолога или фармацеута по мањим местима у Републици.

Београдска деца углавном нису спремна да се отисну пут унутрашњости по запослење у струци, маколико га овде дуго чекали, док су факултетлије из унутрашњости флексибилније па се брже и запошљавају. На Бироу је тренутно највећи број дипломираних правника и економиста, али то је донекле и разумљиво јер се на ове факултете и уписује највећи број младих људи.

- Најдуже на посао чекају свршени политиколози, етнолози и археолози, јер се нова радна места у овим струкама слабо отварају. Може у нашој евиденцији да буде и само петоро незапослених ових занимања, али ако се отвори једно место годишње - рачунајте који им је просек чекања на запослење. На Бироу има и оних који су завршили Учитељски факултет, али и младих који су завршили само Педагошку школу. Они први се лакше запошљавају јер сада школе за посао учитеља захтевају од кандидата завршен факултет. Међу онима који на запослење прилично дуго чекају су и млади са завршеном средњом, па и вишом школом - прича Славица Куртовић.

Очигледно да су многи младићи и девојке, посебно са квалификацијама које нису баш тражене, приморани да привремено прихватају послове за које се нису школовали или који су испод њиховог образовног нивоа, а све у очекивању неких срећнијих времена.

Јелена Церовина