ОДЛУКА РУСКЕ ЦРКВЕ

Спорни цар постаје светац

(Од нашег сталног дописника)

Москва, августа 2000.

Недеља 13. август 2000. године биће за Руску православну цркву више од обичног датума. На овај дан у Москви почиње дуго најављивано заседање највиших црквених представника из целе земље. Заседање великодостојника дешава се управо на двехиљадиту годину од рођења Исуса Христа, што целом догађају даје посебан значај и тежину.

Циљ овог скупа руских верских поглавара, како је најављено, биће да се да оцена о многим догађајима из ближе и даље прошлости, затим да се утврди политика Цркве за предстојећи миленијум, усвоји нова повеља и прилагоди друштвена улога божијих следбеника, али и да се у свеце преведе неколико стотина мученика који су током прохујалог века патили због своје привржености вери.

Овај последњи, али изузетно важан, посао који стоји пред владикама изазива и највише интересовања у широј јавности. Ради се, наиме, о превођењу у свеце, између осталих, и последњег руског цара Николаја Другог, његове супруге Александре Фјодоровне, четири ћерке Олге, Татјане, Марије и Анастасје и сина принца Алексеја.

За и против цара - свеца

Подсетимо, пре неколико месеци праву узбуну у руској јавности изазвало је саопштење да су археолози који су у потрази за подрумом и темељима Ипатијевог дома у Јекатеринбургу, на Уралу, где су бољшевици 1918. године држали царску породицу и неколико дворских слуга да би их на крају све стрељали, пронашли остатке жене и детета.

Узбуна је настала због тога што су званични посмртни остаци Романових, уз све пригодне почасти, сахрањени још 17. јула 1998. у царској гробници Петра и Павла у Санкт Петербургу. Руска православна црква, међутим, никада није прихватила доказе да су сахрањени остаци аутентични.

Како се испоставило, два поменута пронађена тела потичу из 18. века и немају никакве везе са царском породицом. Ипак, ископавања на локацији Ипатијевог дома настављена су несмањеним еланом.

Али, вратимо се недељном догађају.

Треба рећи да Николај Други није заслужио светачки ореол својим владарским понашањем. Ово је и званичан став Цркве. Наиме, многи су и данас спремни да управо његовој погрешној политици припишу долазак на власт бољшевика и све оно што се догађало у тим бурним данима револуције, па и касније.

Црква, међутим, сматра да је понашање његово, као и његове породице, током заточеништва у подрумима Ипатијевог дома, било сасвим у складу са мученичким. Царска породица се у својим последњим тренуцима пред погубљење у потпуности окренула Богу, став је црквених великодостојника.

Пример последњег руског цара није и једини. Слично се догодило и са кијевским кнезом Владимиром (980 - 1015), који је пре преласка у хришћанство био познат по изузетној окрутности и раскалашности (историја каже да је имао чак 800 љубавница). Светац је постао због неуморног ширења Христове вере међу својим поданицима.

Али, далеко од тога да је предстојеће превођење цара у свеца нешто у чему су сви потпуно сагласни. Колико је присталица толико је и опонената. Па ко ће победити?

Према речима представника за штампу патријарха московског и целе Русије, до сада није било случаја да Скупштина митрополита одбаци предлог Светог синода.

Додатно објашњење Цркве

Ипак, руководство Цркве нашло је за сходно да изнесе и додатна објашњења. Наиме, давање светачког звања Николају Другом и члановима његове породице, нема никакве везе са идеологијом царизма, изјавио је агенцији "Интерфакс" председавајући Организационог комитета Синода.

"Канонизација монарха ни на који начин не значи и канонизацију монархије као облика друштвеног уређења", објашњава митрополит Јевеналиј. Комитет је закључио да "нема основа за канонизацију последњег руског цара због његових јавних или црквених делатности, него је овај чин заснован искључиво на његовом држању у последњим часовима живота".

У сваком случају, жеља Организационог комитета Синода је да предстојећа канонизација буде ослобођена од било каквих политичких или других мотива, закључује митрополит Јевеналиј.

Слободан Самарџија