ОДЛУКА АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Канонизована царска породица Романових
У последњем руском цару и члановима његове породице видимо људе који
су искрено покушавали да пренесу заповести из Јеванђеља у сопствене
животе. - Политички или верски чин. - Постоји ли опасност од раскола
међу верницима
(Од нашег сталног дописника)
Москва, 14. августа 2000.
Веће патријарха Руске православне цркве одлучило је данас једногласно
да последњег руског цара Николаја Другог Романова и све чланове
његове породице - супругу Александру, принцезе Олгу, Татјану, Марију
и Анастасију и сина Алексеја, прогласи за свеце.
Према саопштењу представника за штампу Московске патријаршије,
у одлуци Већа стоји: "У последњем руском цару и члановима његове
породице видимо људе који су искрено покушавали да пренесу заповести
из Јеванђеља у сопствене животе".
"Светлост свеопште хришћанске вере појавила се кроз патње
кроз које је царска породица са спокојем, миром и скромношћу прошла
током свог тамновања, као и кроз њихову мученичку смрт у Јекатеринбургу",
додаје се у одлуци Већа којом је и званично проглашена канонизација
Романових.
Мада учесници Архијерејског сабора, чији је први задатак био да
одреде правце деловања Руске православне цркве у наредном миленијуму,
нису били склони да данашњем чину дају политичку димензију, мора
се рећи да је значај који је целом догађају дат у јавности, умногоме,
управо на то наводио.
Патријарх московски и целе Русије Алексије Други је канонизацију
царске породице оценио као опасну по јединство руских верника. Чињеница
је и да велика већина учесника Сабора није била начисто с тим да
ли Романове прогласити за свеце или не.
Други моменат који, такође, треба имати у виду јесте чињеница да
је канонизацију царске породице Руска православна црква, која делује
изван матичне земље и која се у много чему не слаже са овдашњом,
прогласила још пре више година.
Сем тога и даље је спорна аутентичност посмртних остатака који
су пре две године, као царски, сахрањени у цркви Петра и Павла у
Санкт Петербургу. Подсетимо, поменутој сахрани нису присуствовали
највиши представници Руске православне цркве, која и даље улаже
велике наде у археолошка истраживања на локалитету некадашњег Ипатијевог
дома у Јекатеринбургу, на Уралу, где су од стране бољшевика били
заточени а потом и погубљени цар Николај и чланови његове породице.
С. Самарџија
