"Политика", Београд

Рубрика "Међу нама"

Нова књига о Књажевцу

2. 9. 2000.

После "Речника тимочког говора" Јакше Динића (у издању САНУ), завичајног лексикона "Књажевац у 1.000 појмова" Бранислава Стојадиновића (у издању ЈИП "Књажевац"), недавно је објављен и зборник радова "Књажевац и околина" (у издању Етнографског музеја у Београду). Тиме је дат још један значајан допринос културној баштини Србије, као и нови подстицај за даље истраживање овога краја који, како се показало, обилује подацима о низу још недовољно истражених догађаја и појава у историјском, лингвистичком, етнолошком и археолошком погледу наше давне, па и прадавне прошлости којом су се бавили научници и истраживачи, као што су Јован Цвијић, Маринко Станојевић, Светислав Првановић и други, и чијим корацима иду и данашњи истраживачи.

Не треба, наиме, заборавити да је Књажевац, односно цео Заглавак, као уосталом и цела Тимочка крајина, од времена српске државе под Петром Гојниковићем, у осмом веку, па све до припајања Гургусовачке (Књажевачке) нахије матици земљи под Милошем Обреновићем 1833. године, готово непрекидно био под туђинском влашћу - бугарском, византијском и турском и да је све то време био и изван јурисдикције Пећке патријаршије, а да је тај народ сачувао своју првобитност и остао непоколебљив српски живаљ. Стога су нова етнолошка, археолошка и лингвистичка истраживања и даље више него неопходна, поготово што је у том крају још сачуван најархаичнији српски језик.

Треба такође имати на уму и да је у том крају недавно откривено да је тамо било живота и у време неолита, па чак изгледа и у доба палеолита, о чему речито говори цртеж "неолитског јахача на коњу", недавно откривен у пећини на Бараници код Књажевца. А има и других локација које захтевају даља истраживања. Примера ради, још није коначно утврђено где се налазио римски град Тимакум мајус, а није за занемаривање ни прича која се преноси с колена на колено о легендарном цару Барану, градитељу бране на Тимоку код Баранице, по коме је ово брдо и добило име.

На крају, за похвалу је и све оно што је до сада учинио и што и даље чини Завичајни музеј у Књажевцу, али, чини се да би му ваљало пружити и неопходну материјалну помоћ, нарочито од стране Министарства за културу Србије.

Б. Миленковић,
Београд