ГРЧКА АРХИТЕКТУРА И АРХЕОЛОГИЈА
Предели модернизације
Изложба у галерији "Прогрес" мултимедијалним средствима
обједињује две теме: трагања за аутентичним изразом грчке архитектуре
у савременим токовима и нови пројекат заштите, презентације и укључивање
у модерне градске функције археолошког наслеђа Атине
6. 9. 2000.
После Холандије, Шпаније и Финске, изложба о грчкој архитектури
60-их и 90-их година и интеграцији археолошких локалитета Атине
представљена је и у београдској галерији "Прогрес". Изложбу
организују Прес-биро амбасаде Републике Грчке у Београду, амбасада
Грчке и Републички завод за међународну, научну, просветну, културну
и техничку сарадњу. Реч је о изложби постављеној на два нивоа.
На горњем спрату су фотографије и макете, обједињене под називом
"Предели модернизације: грчка архитектура 60-их и 90-их",
а на доњем нивоу фотографије које сведоче о интеграцији археолошких
локалитета Атине.
Стереотипна слика
Аутори изложбе су архитекта Јанис Езопос и архитекта - критичар
Јоргос Симеофоридис, који су и гости Београда. О поводима за организовање
ове изложбе говорили су, на јучерашњој конференцији за новинаре,
поред Бориса Иљенка, директора Републичког завода за међународну
научну, просветну, културну и техничку сарадњу, аутори изложбе и
Харис Орфанидис, саветник за штампу амбасаде Грчке. Он је истакао
да је повод за организовање ове изложбе, најпре у Хагу, а потом
и у другим европским градовима, сазнање да је просторна архитектура
Грчке непозната Европи, као и да су становници северне Европе због
непознавања грчке архитектуре базирали слику о тој земљи и народу
према стереотипима. Изложба, такође, представља допринос за разјашњавање
и праћење проблематике архитектуре у овом делу Европе.
По речима Јаниса Езопоса, изложба "Предели модернизације -
грчка архитектура 60-их и 90-их" представља две декаде током
којих грчка архитектура постаје модернија и отвара се ка европској
архитектури. Шездесете одликују миграције становништва на релацији
село-град, изградња великих објеката: аеродрома, хотела, дакле,
почетак стварања друштвене инфраструктуре. Деведесете опет миграције,
али оне које се односе на насељавање људи из источне Европе и Азије,
прихватање евра, изградња објеката за предстојећу Олимпијаду 2004.
године...
Предели модернизације обухватају, дакле, три теме: становање, јавни
сектор и естетику пејзажа. Сви експонати распоређени су на шест
"столова" специјално дизајнираних за ову изложбу. "Предели
модернизације" су, по речима аутора, покушај да се нађе одговор
на питање шта је то што, упркос међународним утицајима и новинама,
чини да је грчка архитектура и даље остала непогрешиво - грчка.
Археолошки парк
На изложби је представљено 130 објеката грчких архитеката. По речима
Јоргоса Симеофоридиса, изложба има више историјско-критички карактер,
а у савременијем сегменту презентира рад млађих архитеката Грчке.
Други део изложбе односи се на план интеграције археолошких локалитета
Атине који тежи синтези у јединственој целини историјског и савременог
града, да би се истакао њен архитектонски и урбанистички лик. Програм
предвиђа мале и велике интервенције у историјском језгру града и
код археолошких локалитета, да би се створио јединствен простор
- археолошки парк. Прва фаза програма требало би да буде завршена
до почетка Олимпијских игара у Атини 2004. године.
У оквиру изложбе, која ће трајати до 29. септембра, организују
се и предавања, данас у 18 часова о савременој грчкој архитектури
и у уторак, 12. септембра, у 18 часова, о археолошком наслеђу Атине.
Улаз је слободан.
М. Ђорђевић
