ОБНОВЉЕН ЈОШ ЈЕДАН МАНАСТИР НА РУДНИКУ

Петковица оживела после пет векова

15. 9. 2000.

Цркву рудничког манастира Петковица - саграђеног у време владавине српског краља Драгутина, а срушеног и запустелог после пада Србије 1459. године - освештаће сутра Његово преосвештенство епископ шумадијски др Сава. У новосаграђеном храму, чије су остатке открили археолози тек половином овог века, сачувани су остаци две фреске, за које стручњаци тврде да су по стилу и квалитету равне сопоћанским средњовековним фрескама. Манастир Петковица - од којег је до наших дана сачувано само нешто темеља цркве са припратом, манастирско гробље и остаци оградног зида овог некада великог комплекса - обновљен је после готово пет векова запустелости прилозима дародаваца - верника и средствима епархије шумадијске. Пројекат обнове храма урадио је крагујевачки архитекта Радослав Прокић, проектант многих храмова саграђених у Шумадији у овој деценији.

Манастир Петковица, поред којег се ускоро планира и изградња конака, налази се недалеко од Страгара на Руднику, у области богатој црквама, манастирима и тврђавама саграђеним од краја ћооо до почетка ћЯ века, због чега се и претпоставља да и он потиче с краја ћооо века иако се са сигурношћу не може утврдити ни време његове изградње, ни име ктитора који га је подигао. Недалеко од Петковице, два километра уз Сребрничку реку, налазе се остаци великог и снажног средњовековног утврђења Сребрнице, које се помиње и у дубровачким записима као Сребрениза де Рудниц. У овом утврђењу одржан је сабор на којем је деспот Стефан, син кнеза Лазара, одредио за свога наследника Ђурђа Бранковића. Иако се поуздано не зна ни кад је саграђена Сребрница, претпоставља се да су и ово утврђење и манастир Петковица из доба краља Драгутина, а то значи с краја ћооо и с почетка ћоЯ века. За манастир Петковицу у народу рудничког краја постоји и назив Придворица, што потврђује да је она била придворна црква Сребрнице.

Осим два археолошка записа на манастирском гробљу, из којих се сазнаје да је 1379. године овде сахрањен "раб Божји монах Доментијан", као и да је у манастиру 1443. године било калуђера, јер је тада на монашком гробљу Петковице сахрањен "јеромонах Доментијан", нема доказа докад је ова светиња постојала. Претпоставља се да је манастир срушен "у бурним и тешким временима насталим после слома независне српске државе 1459. године", али о томе нема поузданих сведочанстава у средњовековним записима, као ни у потоњим вековима.

Постојање Петковице евидентирала је, како пише Борисав Челиковић у "Светилиштима рудничког краја", тек екипа Археолошког института Српске академије наука која је 1950. године обилазила археолошке локалитете у централној Србији. После тога екипа Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу извршила је обимна археолошка и архитектонска истраживања, да би пре четири године била започета и обнова цркве манастира Петковица, чије ће освећење бити сутра.

М. Кубуровић