ПРОЦЕНА СТРУЧЊАКА ИЗ НИШКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА

Мошти светог Прокопија, ипак, у Нишу

Ниш, септембра 2000.

Где се у Нишу налазио храм у којем су биле мошти светог Прокопија? Ова тајна постаје све замршенија, а чини се исто тако да се ближи њено одгонетање!

То питање су у центар пажње избацила истраживања код једног од најстаријих православних храмова у Нишу, поред цркве посвећене светом Николи. Тамо су радили стручњаци нишког Завода за заштиту споменика.

Како тврди виши стучни сарадник овог Завода, историчар уметности Миша Ракоција, оно што је нађено ископавањима у порти цркве Свети Никола даје основа за претпоставке да су нађени остаци старе катедралне цркве Нишке епархије, храма посвећеног светом Прокопију, чије су се мошти ту налазиле до продора Турака на Балкан.

Одсецање свечеве руке

Овај, хиљаду година по светим моштима познати храм, први пут се спомиње у сачуваним записима из једанаестог века. Међу њима је посебно занимљива за балканске просторе карактеристична прича: да су Угри, када су 1072. године стигли до Ниша, не само опустошили град и катедралну цркву његове Епископије, већ су и одсекли руку с моштију светог Прокопија - свеца заштитника Ниша - и однели је у Сремску Митровицу, у цркву посвећену светом Димитрију. Следећи спомен храм Свети Прокопије у Нишу датира из 1164. године: по њему је византијски цар Михајло Комнен руку моштију светог Прокопија из Сремске Митровице вратио у Ниш.

Последњи запис о значајном православном и историјском споменику је из 1386. године, када су црквене власти одлучиле да, због најезде Турака на ове просторе, мошти светог Прокопија буду пренете у Прокупље. Након тога, о храму више нема сачуваних трагова.

Тек у прошлом веку, аустријски археолог и путописац, Феликс Каниц, у својој књизи "Србија, земља и становништво", записао је вероватно према казивањима која су пренела сачувано предање и веровање:

"Међу значајне нишке споменике у великим махалама на левој обали Нишаве спада стара Црква архангела Михаила и Гаврила, која је освећена 1819. године и није искључено да она стоји на месту цркве из које су Угри, када су 1072. године освојили Ниш, одсекли руку светог Прокопија, који је у њој сахрањен".

Негдашња крстионица

Црква Светих архангела, у Нишу позната као Мали храм, и данас постоји, и привлачи пажњу не само тиме што је крај велике нишке Саборне цркве, већ и зато што се већим делом налази у земљи. Кров јој је, наиме, скоро у нивоу улице, зато што су таква била турска правила - да не би хришћански храм изазивао муслимански живаљ - у време када је тадашњи нишки епископ Мелентије добио дозволу да храм обнови. Дозвола је добијена да се нова црква подигне на месту где је била богомоља која је изгорела када су се Турци светили након неуспелог покушаја Аустријанаца да 1737. године ослободе Ниш.

Пошто су се Аустријанцима у том продору Срби придружили, а тадашњи нишки митрополит Григорије се с народом овог краја придружио патријарху Арсенију Четвртом Шакабенди у масовној сеоби преко Саве и Дунава. Преостали хришћански живаљ у Нишу је остао без иједне цркве. Нови храм, посвећен светим архангелима, освећен је 1819. године и сада је једна од најнеобичнијих хришћанских грађевина.

Када су пре неколико година извршена прелиминарна археолошка истраживања, у трему ове цркве, помоћу две сонде - како је тада тврдила историчар Уметности Бојана Дељанин, сарадник нишког Завода за заштиту споменика - нађени су драгоцени предмети и трагови историје. Најављено је тада и да ће ти налази можда потврдити запис Феликса Каница и досадашња веровања, да се "Мали храм" у Нишу, већ давно стављен под заштиту као пример најстаријег градитељства религиозног карактера, налази на месту, можда и на темељима, катедралног храма у којем су биле мошти светог Прокопија.

На то је највише упућивала откривена кружна површина, која - како је објашњено - "обликом указује да би могла бити негдашња крстионица, коју су каснији неимари богомоље испоштовали". А откривени покретни материјал је указивао да се нађена јама у коју су - можда намерно - похрањени освећени и коришћени богослужбени предмети.

Мермерни крст

Сада, међутим, два млада стручњака истог нишког Завода за заштиту споменика - Тони Чершков и Миша Ракоција - који су вршили истраживања, такође у црквеној порти, али у храму Свети Никола, тврде да су дошли до налаза који указују да би се могло доказати да се стара црква Свети Прокопије ту налазила! Као посебно значајна открића они наводе: откопане делове темеља старог здања (дужине девет и ширине 1,2 метра), затим, делове мермерног крста с олтарске преграде, делове добро очуваног живописа и ктиторског натписа...

Од тих делова - кажу сарадници Завода за заштиту споменика - могла би се саставити истина о значајном историјско-религијском споменику, који је у историјским изворима још 1204. године споменут као катедрални храм, седиште Нишке епископије.

Да би била одгонетнута тајна цркве у којој је био сахрањен свети Прокопије, светац - заштитник родног града Светог цара Константина Великог и његове мајке, Свете царице Јелене, потребно је да се, ако буде интересовања и помоћи, доврше и заокруже истраживања око оба нишка храма који нуде решење историјско- религијске загонетке, која је, колико занимљива, посебно важна зато што одговара и на питања ко је шта, и од када, на овим просторима био, ко је градио, а ко на балканској раскрсници рушио.

Тихомир Нешић