ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА У ТОПЛИЦИ

Бакарно длето старо седам миленијума

Плочник, децембра 2000.

Оно за чим су трагали археолози, наши и светски, деценијама, успели су да пронађу ових дана чланови екипе Народног музеја у Београду и Музеја Топлице у Прокупљу. Предвођени археолозима Јулком Кузмановић Цветковић и Душаном Шљиваром, они су, на налазишту код села Плочника, открили једно мало бакарно длето чија старост досеже у далеку преисторију - 5.200 до 5.300 година пре нове ере. Тиме је за читав миленијум померена хронологија почетака прераде метала на тлу Европе.

Док је остали свет, како каже археолог Шљивар, још дубоко био у каменом добу, овде је била организована прерада руде бакра и израда алата од овог метала. То је ова екипа истраживача, вођена и науком и интуицијом, као и вештом руком професора др Борислава Јовановића, нашег најпознатијег стручњака за археологију металургије - настојала да докаже истражујући простор од скоро сто хектара у атару села Плочника код Прокупља.

Истраживања су овде почела још далеке 1927. године, када су налажена артефакта која су говорила да је код Плочника било људско насеље које се датирало у млађу фазу неолита, односно на око четири до четири и по хиљаде година пре нове ере. Међутим, претпоставке да је реч о још дубљој преисторији, дала су истраживања која је 1978. године обновила екипа Народног музеја у Београду на челу са др Блаженком Станлио, која је овде открила предмете од бакра. У трагању за тим доказима од 1996. године, на самој обали реке Топлице откривени су остаци огромних јама за топљење руде. Већ се тада могло са сигурношћу да тврди да је овде био велики центар за прераду и обраду метала.

Сада за то постоје и ваљани докази. Посрећило се младој екипи археолога, да на простору који чини ископина од свега 4Ш4 метра, недалеко од железничке станице, открију зарушене објекте који су били грађени од камена и блата, и у њима, поред керамике и фигурина из доба неолита - открију и бакарно длето. Оно је нађено у тачно дефинисаном слоју коју археолози означавају као Винча - Тордош Б, а то значи да је налазиште Плочник добило хронолошки приоритет у историји прераде метала на југоистоку Европе.

Научни свет ће, тврде археолози Јулка и Душан, похрлити овамо. Јер, нигде у Европи нема тако огромног простора на којем се, готово на сваком кораку, могу наћи докази о почецима људске цивилизације. То је прилика, додаје археолог Шљивар, да Србија, а посебно Топлица, отварајући богату ниску налазишта од праисторије, преко римских и византијских споменика културе, до наших средњовековних манастира и њихових фресака - докаже своје историјско трајање.

Д. Борисављевић