ОЛИМПИЈАДА РЕМЕК-ДЕЛА

Свет има седам нових чуда

29. 12. 2000.

Каже се: "Ко у чуда верује, тај чуда и ствара". А о седам светских чуда античког света први је писао отац историје Херодот. У трећем веку пре Христа, Калимах из Кирене написао је дело "Сва чуда у свим земљама света". Али се мисли да је прву листу светских чуда саставио грчки песник Антипатрос из Сидона, између 150. и 120. године п. но. е. Радило се, заправо, о најзначајнијим достигнућима оног времена, то јест, "седам знаменитости", које су тек поглед и схватање средњег века прозвали чудима.

Једна арапска пословица каже да време пркоси свему, али пирамиде пркосе времену. Пирамиде из Гизе (Кеопсова, Кефренова и Микериносова) још од Херодотовог времена сматране су за једно од чуда старог света. Једно, и до данас, од некадашњих седам, једино сачувано у "животу".

Само описи и рушевине

Из пера јеврејског писца Флавија остали су описи висећих вртова Вавилона; спиралне, терасасте грађевине, са невероватно лепим и богатим баштама, које је по старом веровању саградио Набукодоносор за своју супругу Семирамиду. Када је Александар Велики ушао у Вавилон, раскошна кула и рајски вртови су већ били пропали, а приликом ископавања 1819. године, у Вавилону, немачки археолог Роберт Колдевеј је у остацима засвођене грађевине са дубоким бунаром идентификовао вавилонске вртове.

Да би себи и својој жени осигурао славу за сва времена, богати краљ Маузол је 360. године пре н. е. наручио монументални мермерни надгробни споменик. Грађевина је давно уништена, а према штурим документима и непрецизним реконструкцијама вероватно се радило о правоугаоној грађевини високој преко 50 метара, са јонским стубовима, изнад којих се налазио степенасти кров. Ово раскошно здање, које се памти као Маузолеј у Халикарнасу, крунисале су велике двоколице са статуама покојника.

Од преко 3.000 статуа, колико се мисли да је у античко доба красило острво Родос, од којих многе колосалних размера, сигурно је најпознатији Колос са Родоса; ливена фигура бога Хелиоса, представљеног, са буктињом у десној руци, раширених ногу постављених на огромне камене постаменте, на уласку у пристаниште. Зна се да је послом руководио вајар Карес, а да је статуа била тешка преко седамдесет тона. После свега 50 година земљотрес је продрмао Родос и статуа је заувек пала у море. Од тада је Колос са Родоса једно од седам светских чуда старог света.

Артемидин храм у Ефесу, грађевину четири пута већу од атинског Партенона, још је Плиније уврстио у нешто величанствено и значајно. Када је енглески инжењер Џ. Т. Вуд, на месту данашњег Аласолука, нашао остатке храма, показало се да Плиније у свом дивљењу није претерао.

О последњем делу чувеног грчког вајара Фидије, насталом 456. године пре н.е, Зевсовој статуи у Олимпији, мало тога се данас зна. Кип висок 15 метара, извајан у слоновачи и абоносовом дрвету, богато украшен златом и драгим камењем и тада је сматран "чудом", а Грк који није посетио светилиште и видео кип важио је за несрећног човека.

Александријски светионик, кула светиља на полуострву Фарос, испред ове грчке луке, сматран је највећим техничким достигнућем старог века. Градитељ Сострат је на правоугаоној основи подигао витак, осмоугаони торањ, висок преко 100 метара, на чијој је највишој платформи сваке ноћи горела ватра. Земљотрес из 1375. године уништио је и последње остатке овог старог "чуда".

У време ренесансе, упоредо са откривањем класичног света, јавља се знатижеља и за седам светских чуда. На жалост, већ тада, шест од седам заувек је изгубљено. Видокруг Европе почео је да се шири са појавом светских путника, истраживача, освајач. У 18. веку је састављена прва "комплетна" листа светских чуда у којој су своје место нашли Кинески зид, Колосеум, Порцелански торањ у Нанкингу, катакомбе у Александрији, доломени Стоунхенџа, Аја Софија и многе друге грађевине. Увек је човечанство знало да је свет пун "чуда". Тако Енглез Томас Кук у чуда света почиње да убраја и природна "чуда", а после дугогодишњег истраживања, почетком ћћ века, Ернест фон Хесевартеф прави листу на којој се нашло преко 700 ствари које вреди сматрати светским чудима.

Засад "води" Таџ Махал

Како не постоји апсолутни канон по коме би се одредило чему може да се припише епитет "светског чуда", листа је, природно, временом расла, а кандидата за улазак у овај престижан круг било је све више. Да ли због симболике уласка у нови век и нови миленијум, швајцарски истраживач Бернард Вебер је одлучио да, после 2000 година, званичну листу од седам светских чуда старог века обогати са седам нових. Закуцавши на врата Унеска, интернационалне организације која се брине о 630 ремек-дела човечанства, подржан од глумца и режисера Дениса Хопера, писца Паула Коеља и истраживача Бернарда Пикарда, господин Бернард Вебер предложио је седамнаест нових кандидата а да се гласање изврши преко Интернета, како би учешће узело што више људи, широм света. По отварању сајта, на велико изненађење Унеска, али и самог идејног творца ове необичне анкете, са свих страна света одзив је био крајње неочекиван. Стизале су сугестије и предлози, а после неколико месеци првобитној листи од 17 додато је још шест нових кандидата.

Ново са резултатима

Када се ради о чудима, зна се да је све могуће. Али оно што је само дан пре новог миленијума и затварања овог необичног конкурса сасвим извесно јесте да на листи предложених кандидата води индијски Таџ Махал, кога су историчари с правом назвали "сан у мермеру". За њим следи највећи бедем од крви и суза, Кинески зид, а на трећем месту је Чичен Итце на Јукатану, некада престоница царства Маја, како су је неки крстили "Грчке новог света". Како времена има још мало, тешко да ће се овај редослед променити, а остала четири "чуда" до првог дана новог миленијума остају тајна. Међутим, није тајна да ће господин Бернард Вебер од маја 2001. године организовати турнеје и обилазак нових седам чуда света, наравно преко Интернета, као ни списак земаља из којих је гласано. Занимљиво је да су се најзаинтересованији за нова чуда показали Турци. Из ове земље је стигло чак 31,48 одсто гласова, следе Индија, Мексико, Сједињене Државе, Перу, Немачка, Италија, Шпанија и Аустралија. По броју гласача, наша земља се за сада налази на 101. месту, са 0,15 одсто гласова.

Ко ће се придружити списку седам античких чуда света сазнаћемо 31. децембра 2000. године, јер када је о чудима реч, рекосмо, све је могуће. Резултати гласања, као и све информације о овој чудној акцији, и даље се могу пронаћи на адреси: www.неw/wондерс.цом.

Ратка Петровић