Srpska arheologija / Serbian Archaeology


"Политика", Београд


СПОР ОКО ЦЕНТРАЛНОГ ТРГА У НИШУ


Награђени архитекта остао усамљен

Бранислав Јовин, аутор награђеног пројекта за уређење центра Ниша, незадовољан како је његова замисао до сада реализована, а у међувремену му се супротставиле и колеге из Ниша, урбанисти, архитекте и стручњаци за заштиту споменика


Ниш, 28. децембра 2000.

Уређивање централног градског трга у Нишу је почело пре једне деценије, када је на југословенском конкурсу првом наградом издвојен идејни пројекат београдског архитекте Бранислава Јовина, аутора садашњег изгледа Кнез-Михаилове улице у Београду. Иако је изглед центра Ниша до данас промењен набоље, за све време су избијали неспоразуми између пројектанта, града као инвеститора и извођача радова, предузећа "Нишпројект".

Сада су се једној Јовиновој замисли - да се под североисточним делом нишког Трга ослобођења изграде подземне гараже - успротивиле и његове нишке колеге, урбанисти, архитекте и стручњаци за заштиту споменика. Њихов аргумент је да нишки Завод за заштиту споменика има доказе да се баш на том месту налазе значајни, неистражени, археолошки остаци - темељи старог града и утврђење које је служило као мостобран насупрот улаза у нишку тврђаву - и да то не би требало да буде уништено пре него што се истражи и провери колика је вредност.

Пројектант Бранислав Јовин, остаје при томе да је градња подземних гаража неопходна, да би се остварила једна од основа његовог пројекта - да се јавни градски саобраћај кроз центар града одвија само трансверзалом Вождова - Лешјанинова улица, а да приватна возила користе околне улице.

Подземни пешачки пролаз, са неколико десетина локала, наметнуо је и да се тражи решење за четири силазна улаза. Урађен је, наводи Јовин, пројекат по узору на бечки метро, али "Нишпројект", извођач радова, нашао је своју рачуницу: око силазака у подземни пролаз назидане су, од бетона и цигала, праве мале грађевине са по неколико локала, чиме је затворен поглед на целину центра Ниша. Спор је решен тако што су порушене те грађевине, које су и зидане да би продајом локала донеле приход. А потом су, опет неусаглашено с пројектом, над улазе у подземни пролаз дигнуте лакше и полупровидне надстрешнице које такође руже трг, наводи Бранислав Јовин и додаје да је било проблема и са постављањем канделабра на Тргу и дуж главне нишке улице, чији се доњи део сада поплочава бетонским плочама уместо мермерним, како је пројектом предвиђено и како је покривен остали део градског центра.

Понуђено је средње решење - да се простор најпре археолошки испита, па да, ако се покаже да нема вредних налаза, урбанистичким планом буде озваничена градња подземних гаража. Пошто су таква истраживања у центру града скупа и не могу брзо да буду изведена, нишки урбанисти и архитекте сматрају да уређење овог дела Трга требало уобличити стварањем пешачке зоне, с тим што би ту била враћена из парка Чаир Краљева чесма, која би оплеменила Трг и била противтежа Споменику ослободиоцима Ниша. То би, опет, донело наметање и ново одступање од награђеног и усвојеног пројекта, па се поставља питање да ли ће, после свега, центар Ниша имати бар сличан изглед ономе архитекте Бранислава Јовина.

Тихомир Нешић





© 2002. Редакција пројекта "Српска археологија" и носиоци појединачних ауторских права.
Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности.


Hosted by uCoz