ВЕРОВАТИ ИЛИ НЕ

Африканци открили амерички континент

(Специјално за "Политику")

Хараре, јануара 2001.

Многи не верују, али: Африканци су открили све три Америке! И то давно, пре него што је извесни господин Кристофер Колумбо крочио на лађу "Санта Марија", пише месечник "Њу Африкен".

Заташкавање афричког открића Америка траје вековима.

Ово фалсификовање је део покушаја да се историја Црног континента сведе на "преколонијални полумрак", долазак белих, и оно после.

Афрички морепловци на својим прекоокеанским лађама, њихова равноправна културолошка фузија са другим световима, без и пре аманета белих, многима звучи непојамно, чак и делу озбиљне науке.

Вековима пре Колумба

Ако су "нигро" успоставили прекоокеанске везе са америчким домороцима сами, онда пада теорија о "црначкој инфериорности", а баш њом је дуго правдана трансатлантска трговина афричким робљем.

Африканци су путовали у Америке вековима пре него што се Колумбо (1451-1506) и родио. Афричко присуство у Америци датира још од преисторијских времена. Египћани су стигли у Америке око 1300 година пре Христа. Западноафриканци су препловили Атлантик 1307 година пре Христа. На стотине афричких фигурина у теракоти (период 1300 пре Христа до 1500. после Христа) пронађене су широм две Америке.

Археолошки налази потврђују старе афро-америчке везе.

Исламски историограф Ал Умсар из 14. века забележио је причу Манса Канкан Мусе о, императора Малија, о путовању његове царске фамилије преко Атлантика још око 1300. године - да испита границе Атлантика. Мусин царски претходник Абу Бакари оо послао је на пут флоту од 2.000 бродова. Експедиција је вероватно стигла до Карипског, али и Мексичког залива. То чак потврђује и Кристофер Колумбо у својим дневницима.

Колумбо вели да су црни трговци из западне Африке стизали до Средње Америке са товарима злата и многим другим благом.

Сличност скулптура

На језицима Антилских острва злато се назива врло слично као и у језику старог Малија. Потомци афричке Мандинга династије, којој су припадали и Муса о и Абу Бакари оо, основали су насеља на тропском острву Сент Винсент, потврђују извештаји првоприспелих Европљана.

Црнци које је у Америци срео Кристофер Колумбо вероватно би били истребљени као и домородачко становништво Америке. Шпанци су истребили Инке, спалили њихову престоницу 1534. и заувек затрли једну велику цивилизацију. Афричка духовност је, ипак, успела да остави дубок траг на преколумбовску Америку.

"У склопу лица колосалне базалтне фигуре у селу Трес Запотес (Мексико) запрепашћујућа је сличност са физиономијом Етиопљана, написао је историчар Хосе Меглар 1862. године. Меглар је пошао у забито мексичко село трагом вести да је 1858. тамо пронађено 17 гигантских глава клесаних у базалту, необично округлих лица, пуних усана, ситно коврџаве кратке косе из 7. века пре нове ере.

Потврда Мегларовог "афричког утиска америчких фигура" стигла је први пут 1937. "Статуе у Трес Запотесу су огромне. И поред физичких димензија стваралац је све време имао сигурну руку. Та лица неодољиво подсећају на црначка лица", записао је истраживач са Смитсонијан института.

Уздржана званична наука

Званична наука је дуго остала уздржана. Понеки од стручњака дозвољавао је теоретску могућност да су тамнопути домороци из Меланезије допловљавали у Америку. Афричке експедиције преко Атлантика, пре Колумба, звучале су као јерес.

Дубина афро-америчких веза пре Колумба је такође тема академских кругова широм света данас. Сличност египатских и јужноамеричких пирамида, идентичан систем мерења, хроматска истоветност симбола...

Није толико више спорно да ли су Африканци били - давно пре Колумба - припадници патрицијских слојева америчких заједница. Одакле су све Африканци пре Колумба пристизали у Америку велико је ново питање модерне историографије.

Истраживачке страсти средњовековне Африке одвеле су њене морепловце, изгледа, преко Атлантика. Да ли ће ова научна теорија изменити афрички поглед на себе и свет?

Тања Вујић