|
АРХЕОЛОШКИ МУЗЕЈ У КЛАДОВУ ПРИВЛАЧИ ПАЖЊУ ДОМАЋЕ И СВЕТСКЕ ЈАВНОСТИ
Гвоздена врата Ђердапа
Културно благо и светски вредне локалитете крај Дунава у минулој години
видело 2.500 посетилаца из наше и других земаља. - Кладовски музеј
укључен у велики међународни пројекат
Кладово, јануара 2001.
Први археолошки музеј под називом
"Ђердап", отворен у Кладову октобра 1996. године, од оснивања
до данас драгоцени је чувар пребогате културне батине Подунавља.
Под кровом ове установе културе, која ради у саставу Народног музеја
из Београда, на око осам стотина квадрата, налази се више од четири
стотине највреднијих предмета од праисторије до касног средњег века.
Збирка репрезентативних предмета пронађених на простору између две
ђердапске хидроцентрале, одскоро је допуњена новим експонатима:
малом античком иконом, средњовековном фреском и накитом који су
се протеклих година налазили у депоима сличних установа широм Србије.
 |
|
Прародитељка,
скулптура из Лепенског вира
|
- Културно благо Ђердапа у нашем музеју, али и светски вредне локалитете
крај десне обале Дунава као што су Праисторијско насеље "Лепенски
вир" код Доњег Милановца, Римски војни логор "Дијана"
у Караташу и остатке Трајановог моста у Костолцу код Кладова, у
минулој години видело је и око 2.500 људи. Лане смо имали 75 организованих
група са 1.943 посете и 557 појединачних разгледања. Осим домаћих
заљубљеника у археологију, ову јединствену баштину видело је и стотинак
странаца из Енглеске, Бугарске, Грчке и бивших југословенских република,
сада држава, Македоније, Словеније и Републике Српске - истиче Светлана
Радојковић, водич у Археолошком музеју "Ђердап" у Кладову.
Наши стални посетиоци су ученици основних и средњих школа из свих
крајева Србије који на Ђердап долазе организовано, али и студенти
археологије и полазници Међународне школе за конзервацију која успешно
ради крај Римског војног логора "Дијана" у Караташу.
Кладовски музеј укључен је у велики Међународни пројекат под називом:
"Гвоздена врата Ђердапа - културне вредности као основ просторне
интеграције подунавских земаља". Јесенас је у Кладову и румунском
граду Турн Северину одржан први стручни састанак просторних планера,
историчара, археолога и музичких педагога из Србије, Румуније и
Бугарске који настоје да ово гранично подручје ускоро постане и
Међународни парк културе АРХЕМ.
- У време када без много помпе помињемо 19 векова од првог доласка
римског императора Трајана на Дунав, чији су неимари са леве и десне
обале велике реке за собом оставили грандиозна дела, италијански
професор Роберто Коста се у нашој земљи недавно прихватио пионирског
посла. Реч је, наиме, о походу који је назван "Римске стазе
у Подунављу". За италијанске научнике и читав археолошки свет
оживљавање римских каструма, а то су сачувани локалитети дуж дунавског
лимеса у Србији и Румуниј, имаће велики значај - говори водич у
кладовском музеју. Италијански професор, без сумње, има одговоран
задатак да Научноистраживачки пројекат "Ђердап", о коме
се у протеклој деценији веома стидљиво говорило, и званично добије
међународну потврду.
С. Станковић
|
