Srpska arheologija / Serbian Archaeology


"Политика", Београд


ЗИМСКА (НЕ)КУЛТУРА У КЛАДОВУ


Бескућници "освојили" тврђаву

Дела академског вајара Михајла Томића налазе се широм земље и света, али не и у уметниковом родном граду. - Средњовековна тврђава Фетислам запуштена до те мере да би се од њеног данашњег изгледа оградили и сами градитељи


Кладово, јануара 2001.

Помало очекивано, Општински одбор Демократске странке Србије у Кладову подигао је ове зиме глас због, како кажу, нездраве политике која се у граду крај Дунава већ дуже води у култури. У саопштењу за јавност које је достављено новинарима каже се да изражени проблеми у овој важној друштвеној области код општинских власти (челници у СО Кладово су из редова социјалиста) неоправдано наилазе на "зид ћутања".

- Поред катастрофалних промашаја око реализације завештања академског вајара Михајла Томића, чија уметничка дела красе знамените изложбене просторе у Србији и свету, галерије и изложбени простори у уметниковом родном граду су и поред обећања неоправдано без Томићевих рукотворина - каже Дејан Швајнер из ОО ДСС у Кладову. Неуспела је и обнова сталне поставке легата сликара Бранка Станковића и његових уља на платну са мотивима у време градње ХЕПС "Ђердап 1". Причу за себе чини и Археолошки музеј у Кладову где уместо вредних оригинала "живе" гипсане копије.

Прави пример немарног понашања локалних моћника је и средњовековна тврђава Фетислам, коју су Турци подигли још 1524. године после освајања ових крајева Србије. Старо турско утврђење подигнуто је на остацима римског кастела Занес, а данашњи изглед овај споменик од прворазредног значаја за нашу културу добио је после пада средњовековне српске државе 1453. године, за време владавине Сулејмана Величанственог. Кладовска тврђава је због друштвене небриге данас оронула до те мере да би се од њеног изгледа оградили и сами градитељи - Турци.

- Тврђава Фетислам, што у преводу значи "Чувар вере" или "Капија мира" је вековни симбол Кладова и његове бурне историје. Утврђењу које се простире на 18 хектара Турци су придавали велики значај због пролаза кроз Ђердапски теснац. После наше представке децембра прошле године, Министарство културе Србије је овде извршило надзор и том приликом утврдило да се тврђава налази у лошем стању - прича наш саговорник. Простор бивше војне постаје, противно прописима претворен је у угоститељски објекат који већ годинама не ради и право је ругло на улазу у Фетислам. Споменици - део зграда у малој тврђави - користи се као штала за ситну и крупну стоку, док у некада реновираним казаматима живе кладовски бескућници.

Овде, настављају у саопштењу за новинаре људи из ОО ДСС-а, има и нелегално постављених објеката, а две зграде које су донедавно уживале посебну заштиту, сада више не постоје. Због света што се у овом средњовековном здању догађа надлежном министарству је предложено да се бесправно подигнути објекти уклоне, краве и друга стока усмере на друге пашњаке, а људима без крова над главом нађе други смештај како би се стари турски град заштитио од даљег пропадања.

С. Станковић





© 2002. Редакција пројекта "Српска археологија" и носиоци појединачних ауторских права.
Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности.


Hosted by uCoz