ИСТИНА О НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У НИШУ

Где је царско и народно благо

Ниш, 31. јануара 2001.

Невероватно је али истинито: Народни музеј у Нишу у овом тренутку нема ниједан излобжени простор са сталном поставком којом би представио бар део обимног културно-историјског блага које чува. Све је утолико чудније што је ово један од најстаријих музеја у Србији - постоји више од седам деценија, па је природно и да има једну од најбогатијих збирки, са више од 40.000 предмета. Све то је далеко од очију и, што је најгоре, у неусловним депоима, у којима је судбина неких ретких предмета неизвесна.

Износећи ове податке, садашњи вршилац дужности директора нишког Народног музеја, Дивна Пешић, још наглашава да Ниш, као богато археолошко налазиште и историјска раскрсница на којој су многи остављали своје трагове, сада онима који дођу у овај град може да покаже само неколико изузетних споменика, којима је такође потребна већа пажња. а као разлог што је сакривено све што је деценијама сакупљано или откривено вишегодишњим архолошким ископавањима, најпре се може навести неусклађеност жеља и могућности, али и, опет, последице историјских збивања.

Потребна боља заштита

Изложбена поставка у нацистичком логору на нишком Црвеном крсту затворена је зато што је током НАТО бомбардовања и овај историјски споменик оштећен. Изложбени павиљон на Медијани, летњој резиденцији императора Константина Великог, затворен је када су га, пре скоро две децнеије, лопови обили и однели вредне експонате, који су, срећом, враћени. Али крађа је показала да је за поставку велике вредности потребна боља заштита, која још није обезбеђена. Најзад, изложбени простор у Улици Николе Пашића, у којем је некад била археолошка поставка, у запуштеном је стању и тек сада се сређује, да би у њему били изложени археолошки експонати Бињичке културе.

А све ово је, ипак, највише последица вишедеценијског планирања да се подигне нова, наменска и функционална, зграда Народног музеја у Нишу. Увек су то остајали само лепи снови, који су, пре шест-седам година, остварени толико да је крај Нишаве одређена локација, урађен и прихваћен пројекат, положен чак и камен темељац, али се - питање је да ли само због промена на локалној политичкој сцени - ново здање музеја последњих година и не спомиње. Према речима в.д. директора, Дивне Пешић, то решење се и даље сматра најбољим. Мада уз њега иде и предлог који је ближи предлогу који се, такође деценијама, понавља и гура у други план: да се, уместо, вероватно скупљег, подизања нове јединствене зграде музеја, издвоји неколико атрактивних здања у центру града и да се у њима, најпре као поставке, припрема подела на више музеја: археолошки, етнографски, историјски, итд.

Кафана у Кући Стамболијских

Музеј сада, наиме, предлаже да се једно од старијих здања у Нишу, познато као Кућа Стамболијских, преуреди у Музеј старог Ниша. Међутим, ради се о примерку старе архитектуре који је пре више од две деценије срушен, па од савременог материјала поново изграђен, по некима, не до краја верно, али углавном парама предузећа "Путник" које сада у Кући Стамболијских држи кафану "Синђелић"! И на тај несклад се годинама указује, али је питање да ли је и сада његово уклањање уопште могуће.

У таквој ситуацији, стиче се утисак да је за Народни музеј у Нишу, у садашњим (не)приликама за културу, остало једино да тражи пре свега боље депое у којима би велико благо било бар добро чувано. Као што се са задовољством износи чињеница да је, после девет година, објављен нови број "Зборника", у којем су сарадници Музеја могли да објаве бар део радова. И треће - како закључује Дивна Пешић - да се користе други изложбени простори у граду како би, бар привремено било приказивано нешто од блага. Тако се, примера ради, за 1. април, Дан Народног музеја у Нишу, најављује изложба дела којима ће бити представљени ликовни уметници који су у овом граду стварали од 1945. до 1970. године.

И да се, ипак, боља времена за подизање музејске зграде не чекају седећи скрштених руку.

Тихомир Нешић