УПРАВНИ ОДБОРИ У БЕОГРАДСКИМ МУЗЕЈИМА

Поглед у буџет

14. 2. 2001.

Будући да у београдским музејима после октобарских догађања није дошло до промена када је реч о људима на руководећим местима, остао је непромењен и састав управних одбора ових институција. Људи који чине управне одборе највећих београдских музеја углавном су људи из струке али, у појединим случајевима, нека имена обављају своје функције на том месту још од времена када је министар за културу био Ђоко Стојичић.

У сваком музеју чланове Управног одбора чини неколико људи ван музеја и, по двоје или троје, из куће који се бирају на скуповима запослених.

Практични разлози

У Народном музеју чланови Управног одбора су академик Дејан Медаковић (председник), професор др Иван Ђорђевић са Катедре за средњи век Филозофског факултета у Београду, др Бранко Вујовић, доскорашњи декан Факултета примењених уметности у Београду, а из куће др Татјана Цвјетићанин, шеф Одељења за археологију и Никола Кусовац, музејски саветник.

Председник Управног одбора Музеја савремене уметности у Београду је Момчило Антоновић, професор Факултета ликовних уметности у Београду, а чланови су Драгош Калајић, Никола Кусовац (ван куће) и, из Музеја, Жана Глушица, задужена за пропаганду и Снежана Маринковић, конзерватор.

Музеј примењене уметности у Београду је институција која је од Министарства за културу тражила да у Управном одбору, поред људи из струке, буде и нека особа из привреде. Овај захтев условљен је практичним разлозима, тачније самим концептом рада тог Музеја који је окренут потребама индустрије.

У Управном одбору ове куће налазе се др Мирјана Теофановић, музејски саветник, Иванка Зоркић, виши кустос (сада у пензији), као и троје људи ван музеја: Драган Гачић (именован још за време министра Ђоке Стојичића), сада запослен у Архиву Србије, Добривоје Цвијић, директор "Биротехне" и др Марица Шупут, професор историје уметности на Филозофском факултету у Београду.

Подршка из буџета

Министри културе који су уследили после Ђоке Стојичића именовали су друге људе али, услед одређених трагичних околности везаних за та именовања, вратили смо Драгана Гачића. Иначе, увек је добро у Управном одбору имати човека из републичке владе, с обзиром да смо на њиховом буџету. Човек који се именује из области индустрије такође нам пружа велику подршку, јер ми смо мања институција од других музеја и неће баш сви потрчати да одмах нама помажу - каже Светлана Исаковић, директор Музеја примењене уметности, додајући да Добривоје Цвијић из предузећа "Биротехна" помаже око штампања каталога, техничког материјала...

Управни одбор Музеја примењених уметности, у принципу, верификује програм али се, према речима директорке Исаковић, не може много мешати у уређивачку концепцију, будући да овај Музеј већ годинама има традиционални концепт са утврђеним планом великих пројеката као што су "Диплома", Дечји октобарски салон, Студијска изложба за Дан музеја...

Изузетак у погледу промена чланства Управног одбора је Удружење ликовних уметника Србије. На својим годишњим скупштинама они гласањем бирају чланове. Њихов Управни одбор састоји се од девет чланова који су изабрани на недавно одржаној Скупштини. Њих четворо су из сликарске секције и то су самостални уметници Дивна Јеленковић, Мирјана Крстевска, Ратко Вучинић и Драгослав Крнајски. Из графичке секције је Синиша Жикић, а требало би да буде изабран још један члан, што важи и за вајарску секцију у којој је за сада Жељка Момиров. У области проширених медија изабран је Миша Савић. Управни одбор ове институције верификује одлуке Уметничког савета галерије УЛУС и Уметничког павиљона "Цвијета Зузорић". И у Улусу се размишља о потреби именовања људи из републичке владе, због финансијске подршке.

На питање да ли се чланство у управним одборима музеја плаћа, уместо одговора углавном нам је узвраћено питањем: "А од чега?"

М. Ђорђевић