ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ У КРИЗИ

Научни резултати једини критеријум у избору

6. 5. 2001.

Академик Милоје Сарић, члан САНУ, поред свог редовног посла изучио је рад 26 светских академија наука, међу којима су француска, руска, америчка и мађарска академија, а нарочито развој Српске академије наука и уметности од њеног оснивања (1841. године) до данашњих дана.

Академик наводи да САНУ у свом раду има много недостатака који могу да сметају њеном даљем развоју. Неки од њих су критеријуми за избор нових чланова, старосна структура, недостатак квалитетног програма рада Академије, а самим тим и програма научне и уметничке активности.

У овом пакету недостатака, према академиковим истраживањима, налази се начин вредновања научног рада и незаступљеност великог броја научних области које су у свету признате. Ту је и проблем још увек недовољно развијене сарадње између САНУ и универзитетских центара и научних институција.

Критеријуми за избор кандидата

- Ако се зна да је Академија највиша научна установа једне земље, од пресудног је значаја успостављање правих критеријума за избор нових чланова, а то може бити само допринос науци и уметности. Овај основни постулат често се губи из вида па се у Академији бирају и они ствараоци који то не заслужују. На тај начин наноси се неправда научницима и уметницима који имају већа достигнућа а нису чланови Академије - каже академик Сарић.

Основни задатак Академије требало би да буде, када је реч о избору чланова, да се од два или више кандидата за исту научну дисциплину или исту уметничку област изабере један или више који су по научном или уметничком стваралаштву исти, или скоро исти, вели академик, јер други критеријуми не смеју да постоје.

- У супротном, како се може објаснити чињеница да кандидат који је први пут предложен за избор у Академију добије знатно већи број гласова, али недовољан за његов избор у чланство, а да у следећој кандидатури после две или три године добије изузетно мали број гласова - коментарише професор Сарић.

Стиче се утисак да чланови Академије нису довољно заинтересовани за избор нових чланова, а посебно за избор оних личности које нису њихови кандидати, или не припадају истој научној области, односно итом одељењу.

У контексту оваквих односа у САНУ може се поставити питање појаве нових академија као што су Југословенско-инжењерска, медицинске и ветеринарске и многе друге, чији број рапидно расте, а тиме и број академика. Вама је свакако познато, наглашава академик, да уплатом одређене чланарине академик може постати сваки научни радник у неким иностраним академијама, а самим тим и њихов члан. Да ли је то циљ Српске академије наука и уметности?

Једина истина је да при пријему чланова у Академију не сме да постоји политичка припадност, друштвена активност, конфесионална опредељеност или било која друга надмоћност кандидата, већ иза њих мора да стоје њихови резултати остварени у науци и уметности.

Како мерити допринос умних стваралаца

Према речима академика Сарића, веома је тешко измерити допринос у домену умног стваралаштва. Он се не може мерити или вредновати било којим физичким мерилима или математичким израчунавањима, изузев оних које се користе у оваквим случајевима при избору, објашњава наш саговорник. Ту нису у питању метри или километри, грами или килограми. Овде има пуно елемената који су специфични не само за одређене науке и научне области већ и за поједине умне ствараоце, почевши од оригиналности научне идеје па до вредновања добијених резултата.

- Истакао бих да су садашњи чланови Академије изабрани на бази већ постигнутих резултата, али то не значи да они треба да прекину своју научну и уметничку активност већ напротив - да је интензивније наставе - каже академик Сарић.

У раду САНУ доминира још један битан проблем, а то је недостатак једног броја научно признатих области, међу којима су астрономија, археологија, фармација, стоматологија, шумарство, рударство, саобраћај, геологија... У овим областима има много научника који завређују титулу академика, тврди професор. Међутим, непостојање ових наука у САНУ доказује да њена одељења не воде довољно рачуна о заступљености научних дисциплина и разних врста уметности.

- Имајући у виду све ове чињенице могло би се замерити члановима Академије да себе сматрају јединим особама које заслужују да су у Академији и да није потребно мислити о наследницима - закључује на крају академик Милоје Сарић.

Светлана Беара