СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

Ускоро закон о културним добрима

21. 7. 2001.

Нацрт закона о културним добрима, који припрема посебно формирана комисија Министарства културе у завршној је фази и већ у току августа "ићи" ће на јавну расправу. Реч је о капиталном закону, уз то, веома обимном (око 250 чланова), а израда Нацрта трајала је три месеца, уз консултовање стручњака који се баве заштитом добара, представника музеја и археолога, речено је на јучерашњој седници Одбора за културу и информисање Скупштине Србије.

Како је рекао Новица Антић, секретар Министарства културе, у септембру би требало да буде завршен и Нацрт закона о фондацијама, фондовима и задужбинама, а у току су и припреме за израду Нацрта закона о стваривању општег друштвеног интереса у култури, као и Нацрта закона о кинематографији и закона о издавачкој делатности.

Чланови Одбора изнели су јуче доста примедби на сарадњу са Министарством културе, оцењујућуи да би Министарство морало редовније да обавештава Одбор о ономе што ради или планира. Због тога је од представника Министарства затражено да убудуће Одбору доставља редовне месечне извештаје, који би требало да садрже информације о томе у којој је фази припрема одређеног закона и ко га припрема, податке о томе колико је средстава уплаћено и којим установама културе, као и о именовањима у установама културе.

Чланови Одбора су, такође, подсетили представнике Министарства да по скупштинској Декларацији о стању на Косову и Метохији, имају обавезу да ово скупштинско тело сваког месеца обавештавају о својим активностима у тој покрајини. Затражена је и информација о раду комисије која "ослобађа "плаћања пореза књиге и публикације, као и израда каталога свих културних манифестација у Србији, и њихова категоризација.

Председник Одбора Предраг Бајчетић истакао је и да је неприхватљиво да је Одбор пету верзију Закона о радио-дифузији добио од представника ОЕБС-а, истакавши и да у њему има много проблематичних одредаба, попут оних о радио- дифузном савету, као и неких које практично уводе цензуру. Закон је подложан чак и критикама због језика, јер како је рекао, има чак двадесетак "новоговорних" термина. Између осталог, по овом закону РТС би убудуће била РУС (Радио-дифузна-установа Србије).

Новица Антић је рекао да и Министарство културе има доста примедби на овај закон од којих су најзначајније да 50 одсто програма мора да буде из домаће продукције и да сви медији морају да имају културне програме, што значи и редакције културе. За министарство, такође, није прихватљив ни предлог да само два телевизијска и два радио канала могу бити "државни", првенствено због Трећег програма Радио Београда.

Г. Новаковић

Протест због народњака

Група од 300 грађана упутила је протестно писмо Одбору за културу и информисање због тога што РТС не емитује народну музику. Чланови Одбора сматрали су да на то не треба реаговати, је Одбор не може да сугерише националној телевизији које певаче ће "пуштати у програм". Осим тога, "овај протест је противкултуран", оценио је, уз осмех, председник Одбора Предраг Бајчетић.