24. 7. 2001.
Мада помало јеретички звучи, рећи ће одмах у разговору за "Политику"
Марко Омчикус, нови директор Републичког завода за заштиту споменика
културе, тачне су две ствари: служба заштите и Завод, као институција,
успели су да буду сачувани током протекле деценије али је зато велико
споменичко наслеђе страдало од недовољног чињења. То је просто тако,
јер је заштита вероватно била међу последњим стварима на које је
обраћана пажња, а на све то још је дошло и бомбардовање НАТО, тако
да у наредном периоду предстоји велика ревизија приоритета и прављење
средњорочних, односно дугорочних програма, у складу са тенденцијама
споменичке заштите у свету.
Да би илустровао ову тврдњу, Омчикус одмах каже да је као директор
кренуо на терен, што по позиву што да се и сам увери у стање споменика.
Тамо га срећу пријављени проблеми, али неки као да "падају
с неба", изненада, да би само доказали колики је степен нечињења
био и колико труда и новца ваља уложити у предстојеће послове заштите.
Тако је директор Завода прошле недеље био у Челареву ради договора
са цигланом која би требало да финансира археолошка ископавања,
што јој је обавеза, а онда је сазнао да се у дворцу Дунђерски, споменику
од изузетног значаја, срушила греда и кров се урушио. С друге стране,
у Врднику, драстични пример осионости над термоцентралом је још
гори: она је просто срушена, а цигле су развучене од, за сада Н.Н.
лица, против којег ће бити поднета тужба.
Лепенски вир
То је вандализам који ничим не може бити оправдан, каже Марко Омчикус,
који у оваквим драстичним примерима просто види неопходну потребу
да се заштита споменичког наслеђа врати у свој пређашњи простор
који је што њеном пасивношћу што политичким фактором, некако изгубљен.
- Проблем је у томе што ми не можемо да се ослонимо на буџет државе
јер колико год да је држава богата или није, то не може ићи искључиво
преко ње. Добро је да се јављају спонзори, домаћи, на првом месту,
али има наговештаја да су стране фондације заинтересоване да нам
помогну. Ми смо већ једној немачкој и јапанској фондацији послали
елаборате за препокривање Лепенског вира, а нисмо далеко од тога
да преко ИЦОМОС-а организујемо и неку врсту спонзорске конференције
на балканско-источноевропском нивоу како бисмо не само анализирали
стање већ и видели шта ћемо даље и шта се може.
У оквиру ове међународне организације постоји пројекат Херитаге
ат риск, за коју се припрема већ друга група споменика који су угрожени,
што вандализмом (Косово и Метохија), што земљотресима или другим
непогодама. Уз ту помоћ, Републички завод за заштиту споменика рачуна
и на домаће спонзоре из привреде.
Косово и Метохија
Када је реч о Косову и Метохији, обилазак стручњака из Завода зависи
од спремности УНМИК-а и Кфора на сарадњу. "У односу на раније
време, нешто је мало другачије, али ништа још није конкретизовано",
каже Марко Омчикус, али наглашава да се експерти за заштиту споменичког
наслеђа организују преко невладине организације "Мнемозина"
и преко ње одлазе на Косово и Метохију (до сада су обишли Пећку
патријаршију и Дечане). Друга и трећа група одлазе већ ових дана,
а и нови директор Завода има намеру да им се прикључи. На основу
снимљене документације, и оне коју поседује Завод, вероватно ће
бити урађени пројекти заштите, и то углавном оних споменика који
су уништени а налазе се у енклавама у којима су Срби.
У свету, тренутно, пројекти заштите трансформишу се у пројекте
такозване интегративне заштите, што значи заштите читавих простора.
"Ту смо још у повоју", каже Марко Омчикус, али се нада
да ће за његовог мандата и у то да се крене. Десетлеће је, додаје,
прошло некако у инерцији сабирања списка жеља и одлагања неурађеног
за идућу годину. "Сви су ти планови личили једни на друге,
а другачије тешко да је и могло бити јер новца није било",
каже Марко Омчикус, указујући на то да и приоритети морају да буду
ревидирани. Па и тада, могућа су изненађења као што је и "греда
Дунђерски"; али, важно је да ће моћи да се планира дугорочније.
А. Цвијић
УНЕСКО и политика
- Дечани и даље остају номиновани за светску споменичку баштину
и Завод ће се за то и те како борити - каже директор Марко Омчикус.
- Дечани још стоје у некој фијоци Унеска, а унесковци нису чак ни
крили да је политика имала утицаја да Дечани не доспеју на листу,
којој с правом припадају. Међутим, Републички завод ће се јавити
са документацијом и за Грачаницу, Пећку патријаршију и Гамзиград
који се тренутно налазе на прелиминарној листи али, да би били номиновани,
потребно је да се комплетирају пројекти, укључујући и пројекат целог
простора око споменика.
А. Ц.
