ЕПОХАЛНО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ КОД ВРШЦА
Ризница стара 2.100 година
На локацији праисторијског насеља Жидовар ископано непроцењиво благо,
јавио "Политици" др Мирослав Лазић
Вршац, 17. септембра 2001.
Екипа стручњака Центра за археолошка истраживања Филозофског факултета
у Београду, Народног музеја у Вршцу и Војног музеја у Београду,
дошла је до епохалног открића, чији ће "резултати променити
поглед на историју и културу у Подунављу". Реч је о благу,
буквално непроцењиве вредности, откривеном на локацији праисторијског
налазишта Жидовар, код села Орешца, у близини Вршца, које је "на
мети" стручњака још од 1948. године, с прекидима, а од 1996.
године археолози неуморно истражују.
Најновије откриће, названо данас "Жидоварско благо",
састоји се, углавном, од сребрног накита, изузетне лепоте израде,
пред којим и стручњаци занеме. Накит је рађен од плетене сребрне
жице.
У ископаној ризници, данас изложеној за снимање, доминира осам
великих фибула од сребра, два масивна торквеса од плетене сребрне
нити, две раскошно украшене сребрне кутије за драгоцености са антропоморфним
привесцима, један велики медаљон украшен полудрагим камењем, два
прстена, наруквице од искуцане сребрне жице, стотину великих сребрних
перли и привезака различитих облика, као и више десетина перли од
ћилибара. Ту је и накит израђен од кљова медведића, који, такође,
зрачи лепотом, а и више глинених, раскошно извајаних посуда је ископано,
неке од њих су потпуно очуване.
Старост овог блага се процењује на око 2100 година, а стручњаци
кажу да су и до сада, углавном спорадично, налазили покоји вредан
предмет, што их је мотивисало на даља истраживања. Међутим, најновије
откриће говори да су "заболи ашове" у праву ризницу, оставу
за чување блага.
Жидоварско благо јасно потврђује раније претпоставке истраживача
овог локалитета да је Жидовар током млађег гвозденог доба и у ранијим
периодима био једно од најзначајнијих културних и економских средишта
овог дела српског Подунавља, рекли су нам данас стручњаци.
- На потезу су сада конзерватори, који ће све пронађене, као и
предмете које још крију дебели слојеви земље, очистити и заштитити,
како би били доступни наредним генерацијама. Нећемо се задовољити
садашњим резултатима и стати. Наставићемо истраживања, јер је пронађено
благо подстрек за будући рад - рекао је за "Политику"
др Мирослав Лазић, инсистирајући да се објаве имена и осталих истраживача.
Треба рећи да су у бројној екипи истраживача: доцент др Милош Јевтић,
др Миодраг Сладић, др Мирослав Лазић, са Филозофског факултета у
Београду, затим мр Јован Узелац, из Народног музеја у Вршцу, Мирко
Пековић, из Војног музеја у Београду, као и студенти.
Речено нам је да ће стручњаци, наредних дана, о овом по свему епохалном
открићу припремити више информација за јавност.
Ј. Даниловић
