ИНДИЈА: ЈЕДНО КОНТРОВЕРЗНО ИСТРАЖИВАЊЕ

Различити кастински гени

12. 11. 2001.

Тим од осамнаест угледних западних и индијских генетичара, антрополога, археолога и социолога бавио се генетским разликама међу кастама, и дошао до необичног закључка: разлике заиста постоје а касте су не само друштвена већ и (некаква) природна подела а више касте су уз то - европског порекла!

Дакле, током више миленијума постојања индијског друштва на његовом челу, на његовом врху, налазили су се потомци белих људи а не мрких или тамнопутих аутохтоних житеља потконтинента.

Касте и остали

О кастинском систему у Индији написано је у буквалном смислу воше тона књига, постоји бар стотину врло озбиљних теорија о његовом постанку и развитку. Укорењена подела на друштвене слојеве хиндуиста које је немогуће променити јер је то нешто што се стиче рођењем, једна је од основа хиндуизма, најраспрострањеније религије у том делу света, која је успела да буде не само вера него и наметнут комплетан начин живота и људских односа.

Устав нове и независне Индије гарантује једнакост свих људи без обзира на кастинску припадност, али није укинуо касте. Тај друштвени анахронизам, како га је назвао Махатма Ганди, мада попушта, и данас је мрежа у којој се налазе стотине милиона људи. Створен да влада људима, да усмерава њихове поступке, да их тера да мисле и схватају ствари на исти, прописани начин, жилаво се одржава у животу. Посебно у селима владају окоштали принципи давне прошлости, и казне за све оне који се о света кастинска правила огреше сурове су и страшне.

У Индији, односно хиндуизму, постоје четири главне касте: брамини свештеници и образовани, кшатрије - ратници и војсковође, вајшје - трговци, занатлије, "обичан радни народ", и шудре - слуге, потчињени свим вишим кастама. Испод тога су они који не припадају кастама уопште, називају их недодирљивим, хариџанима, паријама, слој без икаквих друштвених права.

Компјутери и генетски инжењеринг

Тим од осамнаест научника вођен генетичарем Мајклом Рамшадом са универзитета Јута у САД није се бавио друштвеним аспектом каста. Истраживао је разлике у њиховом генетском саставу. Уз помоћ најновијих сазнања из генетичког инжењеринга и уз употребу најмоћнијих компјутерских програма дошао је до резултата који су објављени у часопису "Геном рисерч".

Једна је - постоје генетске разлике између виших и нижих каста, дакле између брамина и кшатрија који управљају, и вајшја и шудра који раде и служе. Друга је - више класе су пореклом са Запада. Сигурно је да нису из Америке, јер кад су се у Индији касте стварале тамо су у вигвамима живели само Индијанци.

Рекло би се да су индијски научници били затечени овим открићима, којима не споре да су прилично акуратно обављена. Објављени чланак у "Геном рисерчу" је изазвао велико интересовање у научним круговима, али антрополози и генетичари су засад доста уздржани. У штампи се каже да је то вероватно зато што научници наслућују да им Запад опет припрема неку позамашну подвалу, сада на научној основи.

Нико не спори обиље података које су истраживачи објавили, али све чешће се поставља питање из којих разлога су та истраживања уопште обављена. Јер, ако се више касте разликују од нижих, а више касте потичу са Запада, зар није очигледно шта се тим хоће?

Људе са других, далеких страна понекад готово нервира индијска уздржаност, превелико поштовање права на сопствени став. Али Индија много дуго траје, и опрезност је ваљда последица искуства.

Мерење носева

Како се досећају индијски научници а преносе тамошњи листови, 1901. године, дакле пре тачно једног века, истраживач сер Херберт Ризли је за британску краљевску кућу обавио повелик посао у Индији - мерио је носеве и црте лица Индијаца и утврдио да више касте имају друкчије, углавном оштрије носеве од нижих, па је тако установио непобитне разлике међу кастама односно међу друштвеним слојевима. Његов закључак је био да су више касте природно ближе британским колонијалистима.

Намеће се помисао да је разлог за оно што је пре сто година сер Херберт Ризли радио са сантиметром а истраживачки тим Американца Мајкла Рамштада са компјутером - исти.

Тешко је и овде непотребно улазити у детаље истраживања међународног генетичког истраживачког тима и објашњавати како су поређене генетске ознаке садашњих Индијаца и Европљана и источних Азијата, коришћени генетски маркери и утврђиване патерналне везе кроз Y-хромозоме, а на неки други начин матерналне везе. Тај домаћи задатак је добро обављен, каже један индијски генетичар. У сваком случају испада да су сви људи на свету браћа, али неки мало више.

Многа питања остају неразјашњена. Теорија о доласку Аријеваца на потконтинент је оборена, претпоставка о ступању европских миграната на индијско тле непотпуна и без доказа, јер то би требало да се догађало у време стварања Риг веда, а у њима нема ни речи о дошљацима. У све то су укључене и лингвистичке теорије, сличност санскрита и европских језика, и ствари се компликују.

Ми не треба да будемо уплашени од истине, нити од истраживачких података који су нам презентирани - каже познати индијски антрополог Шив Вишванатан. Време ће проширити наша знања и показати шта је заиста истина. Истина о прошлости налази се тако у - будућности.

Мирко Бојић