Srpska arheologija / Serbian Archaeology


"Политика", Београд


НОВА НАЛАЗИШТА ИЗ ПРОШЛОСТИ СОКОБАЊЕ


Римско насеље поред лечилишта

Стручњаци нишког Завода за заштиту споменика културе наишли на трагове насеобине из 3. века у Требичком пољу. - Поред Сокограда црквиште из средњег века. - Предстоје реконструкције атрактивне за туристичку понуду


Сокобања, 2. децембра 2001.

На периферији Сокобање, у Требичком пољу, поред пута према Алексинцу, стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Ниша открили су темеље велике куће из Римског периода. Тако је почело да се потврђује народно предање да се на том потесу налазило велико римско насеље. Археолог Душан Максимовић каже да је потпуно извесно да је ова кућа грађена у трећем веку, да је трајала до петог века и да има индиција да у околини има још таквих грађевина. Плодно Требичко поље, надомак бањских терми, очигледно је погодовало развоју тог насеља. У близини је било лечилиште, а надомак насеља пролазио је и пут који је повезивао Сингидунум и Константинопољ.

Тек нова истраживања показаће колико је то насеље било и колико је трајало.

Истовремено стручњаци нишког завода реконструишу и недавно откривено средњовековно црквиште на потесу Лептерије, недалеко од утврђења Сокоград, грађеног у истом периоду.

Поље пуно загонетки

Археолошка истраживања потеса у Требичком пољу отпочела су 20. септембра ове године, управо када и реконструкција пута између Сокобање и Бованског језера, према Алексинцу. Требало је ту, надомак велике спомен-чесме коју је кнез Милош Обреновић саградио 1860. године, истражити и сачувати старо црквиште новијег датума, познато у народу као Свети Вартолома (Вартоломеј). Црквиште је откривено управо у време када је кнез Милош на том месту градио чесму. Док су трајали радови на откривању црквишта - указали су се темељи до тада непознате грађевине.

- Већ после седам дана, указали су се темељи велике зграде са мноштвом керамике из римског периода, да би, убрзо, било јасно да је у питању велики стамбени објекат из римског периода - каже археолог Максимовић. - Дефинитивно, када је овогодишња кампања била завршена, 5. новембра, откриле су се у потпуности контуре грађевине дужине 24 и ширине 16 метара.

Грађевина је постављена у правцу исток - запад, а зидана је, каже Максимовић, по свим прописима тадашње римске империје. Улаз је са јужне стране, а испред улаза је велики покривен трем. Из трема се улазило у централни део, а одатле бочно у четири просторије - у две на источној и две на западној страни.

Археолози кажу да је најзанимљивија просторија која се налази на северозападном углу грађевине. Реч је, очигледно, о свечаној соби која се, на северозападу, завршавала полукружном апсидом, полупречника шест метара.

Када стари пут буде ускоро реконструисан, изградњом заобилазнице, овде ће, према предлогу нишких стручњака, бити уређен атрактиван археолошко-етнолошки простор. Нишки завод, републичка дирекција за путеве и сокобањска општина учиниће то заједничким средствима. Римска кућа биће конзервирана, а старо црквиште пресељено изван овог паганског објекта.

Црквиште са три имена

Археолози ће, сасвим је извесно, наставити да прекопавају Требичко поље. Мештани указују да се у непосредној близини налази још неколико објеката сличних откривеној римској кући. Има индиција које упућују да се ту налази и једна већа грађевина репрезентативног карактера. То су нам, на овом налазишту, поред археолога Душана Максимовића, потврдили и остали чланови истраживачке екипе нишког завода: Зана Стојичић-Драгићевић, етнолог, Небојша Босанац, инжењер грађевине, и Јован Шурдуловић, фотограф - документатор. На терену из ове екипе није био само Тони Чершков, археолог.

Да је Сокобања спремна да ову замисао реализује, потврдио нам је и Голуб Радовановић, директор сокобањске библиотеке, дугогодишњи пасионирани истраживач сокобањских старина. Он подсећа да су на потесу између његовог родног Ресника и Милошеве чесме средином прошлог века откривене две гробнице из византијског периода. Ту у близини је и некропола коју тек треба истражити.

Стојан Тодоровић





© 2002. Редакција пројекта "Српска археологија" и носиоци појединачних ауторских права.
Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности.


Hosted by uCoz