Као пре много деценија, неготинску
културу поново помажу донатори из овог краја. Музеј Крајине први се
нашао на "удару" доброчинитеља, баш као и 1934. године,
када је ово здање основано, управо прилозима богатих Крајинаца. Догодило
се то у јеку велике и помпезне прославе стоте годишњице ослобођења
Тимочке крајине од Турака а и припајања овог краја Кнежевини Србији.
У клубу донатора ондашњег музеја, који се првобитно звао Градски музеј
"Хајдук Вељко", било је тада четрдесет приложника.
Сада је у току формирање новог клуба донатора Музеја Крајине (тако
се сада званично зове институција), а Гордан Јањић, директор музеја,
каже да је донација и донатора све више и да је, захваљујући њима,
музеј ове године добио нови радни простор, а у његовом дворишту
обновљени су спомен-чесма и лапидаријум. Музеј сада припрема и сталну
археолошку поставку са око пет хиљада вредних експоната, а ново
рухо треба да добије и етнолошка збирка овог музеја, једна од најбогатијих
у Србији, са више од три хиљаде предмета.
Помоћ из комшилука
Прву и највећу помоћ, вредну 20 хиљада марака, Музеј Крајине добио
је ове године из непосредног комшилука. Дародавац је Крста Динуловић,
грађевински предузетник на привременом раду у Немачкој, чију нову
кућу у Неготину, још у изградњи, од музеја дели само ограда. Ћаскао
је он тако са комшијом директором Јањићем и дознао за многе невоље
комшијског музеја. Без много речи комшија Динуловић ангажовао је
мајсторе своје фирме, купио потребан материјал и почео да гради
у дворишту музеја.
Никла је, убрзо, помоћна зграда, по пројекту нишког Завода за заштиту
споменика културе, и тако је добијен нови радни простор величине
80 квадратних метара. Затим је комшија Динуловић издвојио новац
да се обнови и стара чесма, према пројекту Небојше Босанца из поменутог
нишког завода. За њену обнову купљено је две тоне најквалитетнијег
мермера из Црне Горе. Реконструисана је, у ствари, стара чесма,
коју је још пре шест деценија саградио тадашњи донатор Душан Јотић.
У обнову ове чесме део новца уложили су и неготинске породице Младеновић,
Југовић, Поркојевић, Владејић, Миловановић, Филиферовић и Станојевић.
Дародавац Динуловић каже:
- Било ми је веома стало да поред сопствене лепе куће имам и лепу
околину. Искористио сам то и као прилику да помогнем родном граду,
кад већ могу. Надам се да ћу подстицајно деловати и на друге успешне
земљаке. Зашто да не помогнемо сви? Уосталом, наша деца живе у овом
граду. Ја већ 32 године радим у иностранству и 22 године имам успешну
грађевинску фирму, а Неготин има око 15 хиљада гастарбајтера. Све
се може ако се добро организујемо, ако се свако од нас годишње одрекне
макар само једног ручка. Сад ме радује што се моје комшије радују...
Музејско благо "путује" у свет
Сада пример Крсте Динуловића следе и други Неготинци. Из неготинске
породице Николић понудили су да финансирају умножавање касете на
којој је снимљена дводелна емисија Радио-телевизије Србије "Траг
у времену - вертикала живота", аутора Виде Томић, о неготинском
музејском благу. До сада је умножено 40 примерака ове касете и оне
су, посредством неготинских гастарбајтера, већ стигле до Јапана,
Шведске, Немачке, Аустрије и Америке.
И странци су сада у прилици да дознају више о томе како неготински
музеј брине о заштити Музеја хајдук Вељка Петровића, о Родној кући
Стевана Мокрањца, о чувеном манастиру Короглаш... Музеј Крајине
даје значајан допринос и истраживању археолошког локалитета "Врело"
у Шаркамену, код Неготина, на коме је академик Драгослав Срејовић
1995. године указао да би градитељ ове античке палате могао бити
император Максимин Даја, сестрић цара Галерија, који је у Гамзиграду
код Зајечара саградио чувену Палату Ромулијану. Откривен је те године
у Шаркамену и изузетно вредан накит за који се претпоставља да је
припадао императоровој мајци.
Ускоро ће, како се очекује, бити формиран и клуб донатора Музеја
Крајине. Добро организовани, неготински добротвори могли би, зашто
да не, помоћи и наставак истраживања у Шаркамену. У овој години
држава за то није имала новца, па су радови прекинути. Очекује се
да ће део донација бити употребљен и за припрему нове сталне археолошке
поставке. Постоји и пројекат да се направи копија царског накита
из Шаркамена. Његовом продајом, помогао би се и рад Музеја, а можда
би нешто претекло и за финансирање археолошких радова на локалитету
"Врело" у Шаркамену.
Стојан Тодоровић
