Након дужег испитивања, то је обелоданио др Милорад Стојић из Археолошког
института у Београду који је и сам учествовао у ископавањима на
Хисару. Као што је др Стојић изјавио у синоћњем ТВ дневнику РТС-а,
ради се о металној игли дужине педесетак сантиметара која представља
праву археолошку сензацију.
Слегли раменима
Данас смо о томе разговарали са археологом Синишом Перићем, кустосом
Народног музеја у Лесковцу.
- Ову иглу пронашао је Шћепан Туровић, љубитељ музеологије и старина,
и са осталим предметима је донео у музеј. Када је прошле године
овде одржан симпозијум посвећен локалитету Хисар, ми смо је показали
учесницима симпозијума и они су слегали раменима. Нико није знао
о чему је реч - каже Перић.
Он објашњава да је реч о игли дужине око 50 сантиметара која има
главу, четвртасти део и шиљак. Направљена је од квалитетног гвожђа
које не рђа и не зна се из ког је периода. Постоји могућност да
је из доба Келта. Милорад Стојић је са прикупљеним келтским материјалом
однео и ову иглу за коју је утврдио да је направљена од нерђајућег
челика изузетне финоће и квалитета.
Шћепан Туровић у изјави за "Политику" каже да је ову
металну иглу пронашао у пролеће 2000. године, након што су Народни
музеј и Археолошки институт организовали ископавања насеља брњичке
културне групе.
У ритуалне сврхе
- У тим ископавањима сам учествовао и ја, као и археолог Капуран,
сарадник др Стојића. Када је ископавање завршено, ја сам и даље
претраживао тај терен којем, сматрам, није посвећена одговарајућа
пажња. На потезу од сонде један према сонди два, трагајући за откривеном
керамиком, у црној и масној земљи угледао сам врх игле коју сам
извукао. Копајући шпаклом, наишао сам на керамику и на посуде које
су биле окренуте вратом наниже. Посуде су врло занимљиве и лепог
су облика. Нисам их дирао да би стручњаци могли да дају коначну
реч о њима - прича Туровић.
По његовом мишљењу, игла потиче из периода 13.000 година пре наше
ере. Била је на испитивању и у Институту у Винчи. Направљена је
од чистог метала, тачније, од нерђајућег челика. Претпоставља се
да је служила у ритуалне сврхе.
- Мислим да је и старија од Келта. Овакви налази у Европи су врло
ретки - каже Туровић.
М. Момчиловић
