ПОСЛЕ ОТКРИЋА У СЕЛУ ЛАЗАРЕВЦУ
Фосили још под земљом
Пре годину дана у Лазаревцу откривени остаци праисторијских животиња,
старих 12 милиона година, али због недостатка пара још нису почела
откопавања и истраживања
Коњух, јануара 2002.
Прошло је годину дана од када је земљорадник Радослав Спасић из
села Лазаревца код Коњуха копајући бунар у својој њиви откопао необичне
кости - кљову и велики зуб. Спасић је обавестио стручњаке Природњачког
музеја из Београда, који су одмах дошли и констатовали да се ради
о веома значајном открићу фосилних остатака старих 12 милиона година
и да потичу из периода раног миоцена.
У почетку се мислило да су то фосилни остаци мастодонта, али је
истраживањима одонтолошких материјала који су прикупљени током 2001.
године утврђено да остаци припадају роду динотеријум.
- Зуби су рестаурирани и конзервирани у Природњачком музеју у Београду
због опасности од распадања - каже за "Политику" мр Зоран
Марковић, кустос палеонтолог у овом музеју.
- На лицу места смо извршили заштиту осталих видљивих делова скелета,
који су прилично оштећени при експлоатацији песка. Међутим, од великог
значаја су и остаци ситних кичмењака који се налазе у седименту
око скелета, јер се на основу њих може утврдити геолошка старост
налазишта.
Локалитет у Лазаревцу се налази на терену који је обухваћен предлогом
пројекта којим је Природњачки музеј конкурисао код Републичког министарства
за науку и развој, па је још неизвесна судбина даљих истраживања.
Ако се обезбеди новац за археолошка ископавања и истраживања могло
би да почне да се ради већ на пролеће.
Стручњаци цене да је ово налазиште вредно и због велике старости
фосилних остатака, а и због тога што је права реткост да се наиђе
на такву целину. Пошто су једне уз друге нађене кости динотеријума
и многих ситних животиња, претпоставља се да су их ту наталожили
већи водени таласи језера.
Даље анализе остатака биљног и животињског света послужиће за реконструкцију
целог еко-система. На основу анализе прикупљеног одонтолошког материјала
претпоставља се да је у овом делу Шумадије, између западног Поморавља
и Левча, живела фауна која одговара оној која данас живи у топлијој
и влажној суптропској клими, каква је данас у неким деловима Африке.
Налазиште у Лазаревцу је конзервирано и заштићено од пропадања,
а тајна испод дебелих слојева земље и песка је само начета.
З. Гилић
