МАЈДАНПЕК КАО ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР

Булдожери за туристе

Мајданпек, 28. фебруара 2002.

Премијер др Зоран Ђинђић у Бору на трибини предложио је рударима Мајданпека да када остану без посла своје будуће радно место потраже у туризму, развоју дрвне индустрије или другим делатностима из области мале привреде. И није премијер погрешио, јер и мајданпечки рудари мисле тако. Они су чак неколико деценија припремали "терен" за такву могућност.

Док су били имућни помагали су целу земљу, а себи су изградили низ објеката важних за туристичку привреду, хотеле, ловачке куће, ски-стазе, спортске хале, олимпијске базене и бројне друге објекте. Треба додати да им је историја оставила у наслеђе и многе знаменитости, а природа подарила раритете, што све заједно чини велики потенцијал за развој туристичке привреде.

Најстарији рудници на свету

Поред археолошког налазишта Лепенски вир, постоје и два најстарија рудника бакра и гвожђа на свету. Један је у селу Рудна Глава, други у самом Мајданпеку. Ти рудници су, по познаваоцима старина, изменили – историју настанка света. Археолози су потврдили а затим и "померили" почетак цивилизације за неколико векова. Доказали да је Гвоздено доба почело баш на Балкану, што значи у Европи, а не на Средњем истоку како се веровало и то неколико хиљада година раније. Градски Музеј у Мајданпеку располаже ретким експонатима за које се својевремено интересовао и лондонски Би-Би-Си у време снимања једночасовне документарне емисије о археолошкој тези да је Гвоздено доба почело баш овде.

– За туристичке агенције ово је непознат терен и убеђен сам да би веома лако организовали долазак великог броја туриста у овај крај уз атипичан програм боравка и активан одмор – изјавио је председник Управног одбора ЈУТЕ и власник агенције "Магелан", Бранко Кресојевић.

Он је оквирно скицирао начин и организацију боравка туриста у Мајданпеку. А туристи би могли овде много тога да виде. Поред посете најстаријим рудницима на свету, могли би, у исто време, да виде и један од најмодернијих рудника у Европи, какав је још увек рудник бакра. Да се провозају у највећим возилима на свету – дамперима, носивости 200 тона. Или би им било занимљиво да управљају багерима и булдожерима, који су последња реч технике. Затим би могли да посете Рајкову пећину, за коју тврде да је једна од најлепших у Србији надалеко позната по својој ризници пећинског накита. С пролећа и у јесен, туристи би могли да беру лековито биље у околним прашумским шумама. Зими би могли да се скијају у ски-центру на Рајкову, а лети да се купају и пецају на Рајковом језеру. А ту постоји и спортска хала са саунама као и базен олимпијских размера. Ако су ловци на њих чека раскошан Ловачки дом саграђен на планини Оман и ловиште високе дивљачи.

Шта Мајданпек нема

– Мајданпек нема савремен хотел. Међутим, привлачан за откуп је део хотела "Касина" који је веома модеран – нагласио је у време свог боравка у Мајданпеку Мурадин Реброња, члан Г 17 плус и наш човек из дијаспоре, повратник из иностранства (Канаде и САД где је био менаџер у ланцу хотела "Шератон").

– Мајданпеку недостају и мали објекти за брзу храну. Недостају и сувенири. Недостаје комплетно уређење око комплекса Рајкове пећине и језера. Може се, што да не, и самачки хотел преуредити у савремени апартмански комплекс са 500 лежајева.

Мајданпек, међутим, нема пара за сва неопходна улагања у оно што савремени туристи траже. Где пронаћи преко потребан новац? Кажу овде: у фондовима за развој Владе Србије, али пре свега код страних улагача и наше дијаспоре. Реброња је већ изразио спремност да доведе стране улагаче, а Красојевић је, преко своје агенције, организовао неколико боравака овде, али искључиво са Београђанима из Удружења "Културна мапа", а гости из главног града били су одушевљени оним што су видели и доживели.

Процењује се да би даљи развој туристичке привреде на овим основама лако прихватио комплетан вишак рудара из рудника бакра, а њих је 800 који ће, што је извесно, за неколико месеци, остати без посла. Уз новчану помоћ и подршку из земље и иностранства, свеједно, кренуло би се ка експанзији туризма.

И. Телесковић