|
КИПАРСКИ МИТОВИ И СВАКОДНЕВИЦА
Гробнице и богиње
Град Пафос добија нови симбол: џиновску фигуру
богиње Афродите у камену
15. 4. 2002.
Кипарске власти су одлучиле ових
дана да, ипак, у граду Пафосу, на крајњем југу острва, подигну статуу
Афродите, џиновских размера. Свиђало се то или не домаћој јавности,
замисао министра трговине, индустрије и туризма Никоса Роландиса
и његових сарадника тако ће, после годину дана прегањања и убеђивања,
бити остварена као једна од битних критика за туризам у наступајућој
сезони ове мале медитеранске државе.
Грчка богиња лепоте, љубави и плодности,
која је, према миту, рођена у водама надомак овог питорескног месташца
и из морске пене на врховима таласа изашла на његове обале, красиће
центар насеља и моћи ће да се види са пучине, са велике удаљености.
Заштићено благо
Полемике да ли овом насељу које са
својом околином има довољно "аутентичних прастарих атракција"
заиста треба једна таква камена грдосија, па била она и у обличју
најлепше жене света, пале су, по свему судећи, пред неумитном чињеницом
да се ове године туризму острва (као главној привредној грани) мора
издашно помоћи. Поготово у ситуацији када већ месецима њеног првог
суседа - Израел, потресају трагични догађаји, што је и разлог да
гости, углавном, из прекоокеанских земаља, сада нерадо долазе на
Кипар, који важи за мирну луку.
То је, уосталом, и синоним за Пафос,
други по значају туристички центар на острву, који се за непуних
десет година, од "малог миста" буквално претворио у праву
туристичку меку. Јер осим луксузних хотела, апартмана и вила, љупких
ресторана и кафића, он нуди осунчаним и доконим гостима - разгледање
остатака краљевских гробница, старе катакомбе светог Соломона, шупље
стене Хаврике, чудесних мозаика из ооо века, базилике где је, кажу,
једно време био заточен свети Павле, или тврђаве у луци чији су
темељи ударени још у време Александра Великог, а по други пут грађени
1592. године.
 |
|
Прошлост
као туристички изазов: призор из Пафоса
|
У проспекту који се купује на улазу
у ограђено место назначено као "Краљевске гробнице" стоји
да је "овај подземни град мртвих", познат као Палиокастро
(старе тврђаве), од 1980. године, са још две суседне регије, увршћен
на листу светског културног блага УНЕСКО-а. Потиче из грчко-римског
периода (од 3. века пре Христа до 3. века н. е.) и практично је
удубљен у стене.
Да ли је ту икада сахрањен иједан
владар са царском круном, досадашња ископавања то још нису потврдила,
али најновија открића у једном од гробова прилично уверљиво сугеришу
да су ту сахрањивани Птоломејеви доглавници, богати грађани и важне
личности. Претпоставља се да су гробнице давно опљачкане, чак неких
две хиљаде године пре него што су их открили први археолози и трговци
антиквитетима.
Цео "систем" досад откопаних
одаја, степеништа и пролаза, чудесно извијених и повезаних, негде
обилато подупретих високим каменим стубовима грчке архитектуре,
одише стилом и културом из времена хеленизма. Трагове су оставили
и силни завојевачи из Македоније, али и ветрови из блиског суседства
- древног Египта. Отуда и остаци целих гробница, архитектонски бескрајно
занимљивог изгледа, које, по египатској традицији, треба да личе
на "пребивалишта за живе".
Ово археолошко налазиште, попут златног
рудника, веле Кипрани, стрпљиво и систематски тихо прекопавају екипе
стручњака. Отуда и приче шта све "ново" не крије тај град
мртвих који је "у неким временима служио и као склониште и
убого уточиште од силника, али и место за молитву и клањање Богу.
Недалеко од гробница, ту у срцу Пафоса,
откривени су својевремено и прекрасни мозаици, који су красили подове
римских кућа. Кипрани посебно наглашавају да се ти мозаици, по оцени
неких експерата, сматрају "најлепшим на Медитерану", а
приказују углавном ликове и сцене из грчке митологије - од Диониса,
грчког бога винове лозе и плодности, до Тезеја који убија Минотаура.
Смрт чувеног хирурга
Посебну атракцију у овом градићу,
који мирише на жуте лимуне и печену рибу, сувлу и чувени кипарски
сир халуми, представљају остаци старе базилике из 4. века после
Христа. Јер уз њу је везана легенда о кратком заточеништву светог
Павла - под њеним кровом, док је био на острву, али и прича о чудесном
леку против маларије чији је један састојак "скинут" са
мермерног стуба цркве. Захваљујући "напитку" близу 600
кипарских Грка и Турака, који су ту заједно живели, излечено је
од те опаке болести која је у првој половини 20. века харала тим
крајем.
Чувеног светског хирурга Јужноафриканца
Кристијана Бернарда ту је, крајем прошле године, у 78. години затекла
смрт. Стигао је са Црног континента у Пафос на двоструку промоцију:
своје прве књиге "50 начина за здраво срце" и нове технике
подводне терапије погодне за дијабетичаре, али и људе које мучи
мигрена или имају срчане проблеме, а коју је пронашао његов земљак
Гарт О’Конор.
У лепотама Пафоса уживао је кратко
и био, преко сваке мере, жива атракција за све оне који су га, изван
сала и званичних скупова - сусрели и препознали.
А данас, већ се мало ко сећа да је
чувени доктор ту уопште био и провео своје последње дане. Легенда
сасвим друге врсте сада окупира Пафос. А колико ће тек да кошта
џиновска Афродита? Остаје да се види. Колико материјално, толико
и у очувању самог мита о њој.
Мирјана Аксентијевић
|
