|
ФЕНОМЕН ВИСОКИХ ТИРАЖА: КРИСТИЈАН ЖАК
Чари древног Египта
Опус најчитанијег француског писца у свету, аутора
серија књига о Рамзесу и животу у старо доба, египтолога по професији
и аутора бестселера, заокружен и на српском
 |
|
Кристијан
Жак
|
21. 8. 2002.
Откривајући писце са француског говорног
подручја, издавачка кућа "Плато" недавно је завршила са
објављивањем друге серије романа Кристијана Жака, једног од најпопуларнијих
књижевника у свету, прецизније – јединог француског аутора међу
петнаест најчитанијих на Земљином шару! Обе серије – "Египатски
судија" и "Рамзес" – брзо су стекле популарност код
нас, што је још један доказ да су романи Кристијана Жака, свуда
где су преведени, прихватани широко и са нестрпљивим очекивањем
његових нових дела.
Оно што Кристијана Жака чини тако
широко прихваћеним међу читаоцима јесте тема која је, изгледа, непресушни
извор и Жакове инспирације али и наше радозналости, а то је Египат.
Тачније, древна историја ове земље, иза које су остали величанствени
дарови мудрости владања, лепоте мира и просперитета након дугогодишњих
ратова, али и загонетке од којих су највеће, наравно, пирамиде.
Медени месец у Египту
Кристијан Жак (1947) писац је који
је старим Египтом био зачаран још у детињству, у својој тринаестој
години, када му је до руку дошла књига "Историја цивилизације
древног Египта" Жака Пирена. Од тада, живот дечака се у духовном
смислу драматично променио. Он, који је још у знатно млађим годинама
писао песме, па чак и један либрето за оперу, свој живот дефинитивно
посвећује Египту. У Жаковој биографији пише да се оженио у седамнаестој,
пре велике матуре! – и да је на медени месец отпутовао тамо где
се и могло очекивати, на изворе његовог будућег знања и маште, у
Египат.
У двадесет првој години Кристијан
Жак је објавио своју прву књигу: био је то есеј о вези Египта и
Средњег века. Напустио је филозофију којој је првобитно желео да
се посвети, и потпуно се предао студијама археологије и египтологије.
Докторирао је на тему схватања смрти у старом Египту, на основу
текстова у пирамидама и на саркофазима. Универзитетска каријера
била је пред њим, али оно што је њега заокупљало било је писање
популарних књига. Овај француски аутор, чија су дела намењена "и
младима и одраслим", почео је да, поред научних дела, наравно,
историјске податке о животу у старом Египту тако очаравајуће уклапа
у машту да није ни чудо што се његови романи продају у милионима
примерака.
Први књижевни "бум", какав
је целог живота желео, претпоставивши књижевност ове врсте универзитетском
послу, доживео је 1987. године, када је објавио роман "Шамполион
Египћанин". Потом су уследиле нове књиге, и увек везане за
историју Египта; ипак, светска слава му је призната изванредном
трилогијом "Египатски судија" у којој су се нашли романи
"Оскрнављена пирамида", "Закон пустиње" и "Везирова
правда". Потом је дошла величанствена квинтологија под називом
"Рамзес" – "Син светлости", "Храм за милионе
година", "Битка код Кадеша", "Госпа из Абу Симбела"
и "Под багремом на западу".
Успех српских превода
Обе ове серије на српском је објавио
београдски "Плато" у преводу Данијеле Бранковић са француског
језика, а књига "Под багремом на западу" је баш недавно
објављена, заокруживши (само привремено) Жаков опус на српском.
Овај француски писац кога "елитна" француска критика,
ретко вољна не само да саслуша већ и да истражи укус читалачке публике,
пежоративно карактерише речима "народни романсијер" или
"лаки писац", одлучио је да своју богату књижевну фикцију
настави даљим писањем популарних дела о Египту. Напустио је Париз
и са женом и псом Жебеом повукао се у мање место, у кућу у којој
има библиотеку са више од десет хиљада књига, приручника и енциклопедија;
уз њих, небројено много часописа и листова који се баве египтологијом.
Француски извори тврде да је Кристијан
Жак серијом романа "Рамзес" (први том објављен 1995. године)
постигао планетарни успех и да је са 11 милиона примерака тих књига
постао најчитанији писац на свету! Неуморне маште, већ 2000. године
почео је објављивање нове серије од четири романа ("Нефер Тихи",
"Мудра жена", "Панеб Ватрени" и "Место
истине") под заједничким насловом "Светлосни камен".
Само у року од неколико месеци, рекло би се (у стилу наслова) светлосном
брзином, ови романи који говоре о малом селу чији су становници
свет за себе и чији је задатак да украшавају фараонске гробове,
преведен је на двадесет четири језика и објављен одмах у тиражу
од пет милиона примерака! На оваквом успеху Кристијан Жак не треба
да захвали само својој неисцрпној машти, већ и савршеном познавању
теме о којој пише. Зато га у свету смештају у ред писаца какви су,
пре свих, Џејмс Клавел и Џејн Ауел, обоје славни и код нас.
На траг фараона Кристијан Жак је
крочио и најновијим остварењем, поново, дакако, серијским: прошле
и ове године већ су се појавили нови Жакови романи под заједничким
насловом "Краљица слобода". Први том носи наслов "Царство
таме", други "Рат круна" а трећи "Ватрени мач".
"Сваки роман Кристијана Жака увек је нова шетња кроз свет који
је толико древан, али и толико близак нашем данашњем друштву",
записао је један од верних Жакових читалаца који једва чека свако
његово ново остварење. Београдска издавачка кућа "Плато"
обећава нове наслове Кристијана Жака у преводу на наш језик...
Анђелка Цвијић
|
