О ВРАЋАЊУ ДЕЛОВА НАЈЗНАЧАЈНИЈЕГ СПОМЕНИКА СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Национално биће Грчке

4. 9. 2002.

Историја нам је показала да се, када је један народ поробљен или је држава у ратном стању, суочавамо са суровим разарањима споменика националне културе и њиховим нелегалним изношењем из земље.

Слична судбина задесила је и Елгинове мермере, односно мермере са Партенона. Реч је о деловима најзначајнијег споменика светске културне баштине Партенона који је подигнут као храм Атене Паладе у петом веку пре нове ере, током златног доба атинске демократије. Остао је готово недирнут до византијског периода.

Акропољ је у својој историји имао два разорна удара. Први се догодио 1587. године када су Млечани под командом Франческа Моросинија опседали Турке. Они су на Акропољу имали чак и спаваонице гарнизона и велико складиште муниције. На несрећу, млечански топ је изазвао разорну експлозију погодивши складиште муниције.

Други снажан удар нанео му је Томас Брус, седми гроф од Елгина и једанаести од Кинкардина, иначе амбасадор Британског Краљевства у Константинопољу.

Елгин је био амбициозни шкотски племић, који је одлучио да искористи положај амбасадора код султана како би украсио класичним античким скулптурама свој дом који је градио у Шкотској. У немогућности да на други начин оствари свој план лорд Елгин је даровима засипао турске власти у Атини, али и поред свега Партенон је остајао недостижан. Локалне власти су тражиле специјално одобрење од султана.

Тако су ствари стајале све до енглеске победе над Наполеоном, који је раније напао Египат који се налазио под отоманском влашћу, после чега је султан постао посебно предусретљив према највишем дипломатском представнику Британског Краљевства.

Елгин је искористио ову ненадану срећну околност и затражио од Порте слободан улазак својих људи на Акропољ, премеравање споменика и скицирање, као и дозволу за одношење мањих ископина око темеља.

Како бисмо боље разумели појам "мермери са Партенона", треба напоменути да под њим подразумевамо оне делове скулптуралне декорације храма и капител које је лорд Елгин скинуо у периоду од 1796. до 1804. године са Акропоља и превезао у Енглеску. Поред ових мермера, Елгинови радници су однели многе архитектонске и скулпторалне фрагменте Пропилеја, храма Атене Нике и Ерехтејона, са кога је однета цела каријатида и један стуб.

Када је гроф Елгин банкротирао 1816. године целокупну колекцију је ставио на аукцију и продао је британској влади за 35.000 фунти стерлинга. Она ју је касније проследила Британском музеју где се и данас налази.

Британска влада је прихватила приватни карактер колекције што није смела учинити. Сагледајмо димензије скрнављења Партенона. Од укупно 111 фризова са споменика сачувано је 96, од чега се 56 налази у Британском музеју док је 40 у Атини. Од 92 метопе сачуване су 64 од којих се 12 налази у Британском музеју док су 42 у Атини. И, коначно, од 38 забата сачувано је 28 од којих чак 17 краси одаје Британског музеја док је само 11 остало у Атини.

Гласови који су се супротставили делатности лорда Елгина чули су се чак и у време кад су мермери приспели у Енглеску. Најјачи глас биле су ватрене песме лорда Бајрона. Захтев да се врате мермери прво су изразили грчки археолози, а први пут га је званично изнео службеник првог краља модерне Грчке, Отона.

Енглеско Министарство иностраних послова понудило је 1941. репатријацију мермера као знак захвалности за грчки допринос у борби против нациста током Другог светског рата. Британска влада ову понуду није усвојила. Грчка влада је, потом упутила званичан захтев Уједињеним нацијама 1974. године. Министар културе Републике Грчке Мелина Меркури учинила је то 1982. године на Унесковом министарском састанку одржаном у Мексику и добила апсолутну подршку свих учесника. Велика Британија као држава и чланица УНЕСКО-а одбила је грчки захтев и 1984. и 1985. године. За грчко национално биће мермери са Партенона представљају грчки језик, грчку заставу, грчки национални идентитет и национални континуитет. Верујемо да ће Грчка успети у настојањима да их врати у домовину до почетка Олимпијаде 2004. године. Сваки део Партенона у Енглеској представља једног амбасадора Републике Грчке.

Дубину националних осећања према овом питању најбоље илуструју речи Мелине Меркури у одговору новинару Би-Би-Сија на питање колико често мисли на Елгинове мермере. Мелина је казала: "На њих мислим сваки дан. Чак и недељом. Све док се не врате кући".

И Београд и Београђани дали су свој скромни допринос организујући недавно у Народном музеју предавање о овој теми.

[*] Председник новог друштва српско-грчког пријатељства и
почасни председник Удружења Грка у Србији "Рига од Фере"