|
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА КОПАОНИКУ
Базилика на Небеским столицама
Старохришћанска базилика са мозаиком на поду и
фрескама на зидовима
Копаоник, 3. септембра 2002.
 |
|
Археолошки
локалитет "Небеске столице"
|
На Копаонику, испод самог Панчићевог
врха, ових дана су настављена археолошка истраживања започета још
1998. године. Екипу истраживача предводи археолог Гордана Тошић,
директор краљевачког Завода за заштиту споменика, а ту су и археолог
Дејан Вулић, архитекта Рајко Чубрић и Александар Матовић. Ради се
на надморској висини од 1.800 метара на локацији одавно названој
Небеске столице. Упркос невољама које потичу од беспарице и честих
невремена, а највише захваљујући упорности поменутих истраживача,
археолошка карта Србије добила је још један значајни локалитет.
– Најпре, каже Гордана Тошић, руководилац
радова, овде је пронађена старохришћанска базилика грађена ломљеним
и притесаним каменом са кречњачким малтером као везивним материјалом.
Ова репрезентативна грађевина имала је под од мозаика и фреске на
зидовима као декорацију о чему сведоче пронађени остаци. Гордана
Тошић нам је објаснила да је проналазак мозаика од изузетне важности
за одређивање периода градње базилике и поуздано се може рећи да
је она саграђена у петом и шестом веку.
– Нажалост, додаје Тошић, мозаик
је оштећен и у руинираном је стању, тако да смо одлучили да га подигнемо
и конзервирамо. Будући да је пронађен на великој висини где је клима
сурова, одлучили смо да мозаик након конзервирања презентирамо у
објекту Националног парка Копаоник, а да након систематског истраживања
локалитета у базилику вратимо копију.
Такође, недалеко од базилике, у оквиру
једног римског објекта пронађен је новац из доба римских царева
Диоклецијана и Константина, као и фрагменти античких керамичких
посуда. Посебну пажњу заслужује део мермерног рељефа изузетно фине
израде на коме је приказан лик са плаштом преко рамена. Тако на
основу досадашњих резултата истраживања може се закључити да се
на Небеским столицама налазио важан култни центар, а насеље, пет-шест
километара ниже подигли су рудари и војници, јер се зна да је Копаоник
у античко доба, као и у средњем веку, био чувен по рудницима сребра
и гвожђа.
Овај локалитет је, такође, значајан
у научном смислу јер се потврђује да је северна граница касноантичке
провинције Дарданије била даље него што се до сада сматрало. Но,
права слика може се стећи тек када се буду обавила систематска истраживања
на ширем подручју и сви локалитети буду посматрани у мрежи у којој
су се некада налазили.
М. Дугалић
Фото: М. Петровић
|
