|
ЗАВРШЕНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О РЕФОРМИ УНИВЕРЗИТЕТА
Само 11 одсто
дипломира у року
Студентски баласт је огроман, јер морају да савладају много тога
што би могло да се елиминише, сматрају страни експерти
16. 11. 2002.
Прекопотребна реформа високог образовања треба да почне реализацијом
пројекта базе података о укупној делатности универзитета и оснивањем
Агенције за акредитацију, која ће утврдити критеријуме како за старе,
тако и за нове факултете – рекла је ректор БУ др Марија Богдановић,
по завршетку дводневне међународне конференције о реформи високог
образовања.
Она је подсетила да су последипломске студије већ реорганизоване
у складу са Болоњском декларацијом и додала да се ускоро очекује
и реформа основних студија, које су предугачке и претешке. На питање
да ли постоје неке процене колико би реформа универзитета могла
да кошта, ректорка је појаснила да је само увођење европског система
преносивих бодова у Скопљу коштало око 100.000 евра.
Др Алојз Краљ, некадашњи ректор Универзитета у Љубљани је рекао
да је основни проблем ниска ефикасност наших студија, јер само 11
одсто академаца дипломира у року.
По налазима страних експерата, процес наставе је препуштен само
професорима, нема повратне спреге, а студенти губе вољу да било
шта мењају. "Велики број уџбеника који не одговарају међународним
стандардима. Студентски баласт је огроман, јер морају да савладају
много тога што би могло да се елиминише", рекао је др Краљ.
Страни експерти су, такође, указали на то да је организација универзитета
застарела и да му недостају многе важне функције као, на пример,
брига за студенте који не завршавају студије. Примећено је и да
је број доктората низак, што по њиховом мишљењу значи да се у нашој
земљи мало истражује.
Како се чуло, земља која жели брже да напредује мора више да улаже
у истраживања, као што су то урадиле Финска, Ирска, Јапан, Сингапур...
Професори окупљени на овој конференцији истакли су да је неопходно
са реформом почети одмах и паралелно са доношењем новог закона о
високом образовању, који је министар просвете др Гашо Кнежевић најавио
за идуће лето.
Академци су, са своје стране, указали да држава и универзитет у
студентима морају да виде партнере и заложили се за доношење закона
о студентском организовању, како би Студентски парламент могао да
буде формиран већ на пролеће.
С. Димитријевић
|
