|
АКАДЕМЦИ ЧЕКАЈУ ТУМАЧЕЊЕ ЗАКОНА О УНИВЕРЗИТЕТУ
Студирати до бесвести
Студенти обећавају да ће поштовати закон. –Договор код премијера
важи за цео Београдски универзитет
16. 11. 2002.
Настава на београдском Правном факултету јуче се нормално одвијала,
пошто ни они у протесту најупорнији студенти, њих нешто више од
200, јуче нису штрајковали.
– Људи су се разишли. Сада чекају да се испуни договор постигнут
на састанку код премијера и министра просвете Србије др Зорана Ђинђића
и професора др Гаша Кнежевића, објашњава за "Политику"
студент Драгослав Љубичановић.
Академци неће више протестовати, напоменуо је наш сабеседник, без
обзира на то да ли ће им се допасти будуће тумачење Закона о универзитету,
методологија за смањење школарина и спецификација трошкова факултета.
– Прихватићемо све што је по закону. Држаћемо се прописа – истакао
је Љубичановић.
– Све што је договорено код Ђинђића и Кнежевића важиће за све факултете
Београдског универзитета, а не само за Правни – објаснио је за наш
лист професор др Сима Аврамовић који је био у делегацијама управе
факултета и тако разговарао и преговарао и са студентима и са премијером
и министром.
Клопка за лажна уверења
– Нико неће бити потпуно ослобођен школарина. Свако ће, па и онај
најсиромашнији, морати бар нешто да плати – образлаже професор.
Да не би било могућности за злоупотребе и лажна уверења о финансијској
ситуацији, користиће се различити начини за утврђивање материјалног
положаја, узимаће се у обзир подаци из различитих извора и све то
ће се укрштати.
Проблем ће се решити и са такозваним суфинансирајућим студентима.
Право или привилегија
– Суфинансирајући студенти сматрају да они кад год испуне услов
могу да пређу у редовне, али и да, без испуњења услова, односно,
полагања испита, могу доживотно да буду суфинансирајући студенти.
Они члан 145 Закона о универзитету тумаче као студирање до бесвести,
пошто се у том параграфу отприлике каже да они студенти који су
затечени у статусу суфинансирајућих остају у том положају. Али се
не каже до када. Правни факултет приликом тумачења ове одредбе која
је заиста нејасна узима у обзир одредбу 43 истог закона на основу
које су утврђени услови за редовне студенте, сматрајући да суфинансирајући
студенти не могу имати више права од редовних. А редован студент
може, иако је искористио право на "празну годину", још
два пута да понови годину – наглашава професор.
И, на крају сви факултети, па и Правни, обелоданиће студентима
спецификацију трошкова на основу које се формирају школарине.
– Школарина од 32 хиљаде на нашем факултету је у друштвеној групацији
међу најнижим на БУ, а у сагласности је и са висинама школарина
на осталим сродним факултетима у земљи. Самофинансирајући студенти
права у Новом Саду морају да плате 40 хиљада, у Нишу – 30 хиљада,
у Крагујевцу 25 хиљада динара.
– Школарина на београдском Економском факултету износи 36 хиљада,
на Филозофском 45 хиљада динара. Нижу од наше школарине у групацији
друштвених факултета има само Факултет цивилне одбране (29 хиљада)
– вели професор Аврамовић.
А. Бркић
|
