МИ У ОЧИМА СВЕТА

Судбина два града

17. 11. 2002.

Пре тридесет година, 16. новембра 1972, представници 93 земље на Генералној конференцији УНЕСКО-а (Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација) у Паризу усвојили су Конвенцију о заштити светског културног и природног наслеђа. Идеја да највредније културне и природне области на Земљи припадају сваком појединцу, да имају наднационални карактер, добила је званични, међународни оквир.

Догађаји који су следили на нашем тлу одлучујуће су утицали на прве три деценије развоја идеје: створена је листа Светског наслеђа у опасности и дефинисан је појам "злочин против културног добра".

А они су били везани за два географски блиска, а по свему другом данас прилично удаљена историјска места: Котор и Дубровник.

Скидање са листе

Године 1979. разарајући земљотрес, какав се дешава једном у 300 година, оштетио је готово деведесет процената грађевина унутар зидина старог средњовековног града Котора. Град је одмах стављен на листу Светске баштине, а постао је и одредиште којим је отворена листа Светског наслеђа у опасности. Саграђен на месту где се додирују европска и афричка континентална плоча, дубоко у Земљиној утроби, изложен је, научно је доказано, потресима јачине преко девет степени Меркалијеве скале у правилним интервалима од три века.

Истог трена земљотрес је оштетио Дубровник, па се град, урезан у сентиментално сећање свакога ко га је посетио, нашао на листи Светског наслеђа у опасности. Оба града су обновљена и последице земљотреса саниране средствима некадашње заједничке државе у којој су се налазили, и садашњих државица. Стручну помоћ и експертизу дао је УНЕСКО.

Дубровник је у земљотресу био мање оштећен од Котора, а дванаест година касније додатно је оштећен минобацачким гранатама са оближњих брда. Унутар зидина старог града пало је укупно 2.300.

Обнова Котора и Дубровника од последица земљотреса данас је потпуно завршена. Последице бомбардовања другог још се понегде могу уочити, али је највећи део радова на санацији кровова и кућа окончан. Он је већ избрисан с листе Светског наслеђа у опасности, а Котор ће званично бити скинут у јануару или фебруару идуће године (одлука је донета).

Живот или туризам

Бомбардовање Дубровника утицало је и на усвајање такозваног Другог протокола Хашке конвенције (заштита културних добара у случају оружаних сукоба из 1954). То је први међународни инструмент који омогућује дефинисање "злочина против културних добара". Појединци ће одговарати за таква дела и биће изручивани међународним органима. Протокол је усвојен 1999. и тек треба да ступи на снагу. Тим питањем бави се Центар за светску баштину УНЕСКО.

Дубровник и Котор наставиће да живе својим испреплетеним, а одвојеним животима. Оба насеља унутар старих зидина имају приближан број становника - око 3500. У Котору живе у 258 грађевина, а у Дубровнику у 824. Котор се издржава претежно од привреде, Дубровник само од туризма. Дубровчани се плаше да ће се стари град претворити у велико, празно викенд-насеље - музеј у коме се прозори отварају петком, а затварају недељом.

Ове године у Дубровнику је унутар старог града продато 36 кућа, углавном странцима. И отворен први страни хотел, неколико десетина метара од Страдуна, на Гундулићевој пољани. Хотел је власништво турске компаније.

Да ли очувању споменика светске културне баштине погодује више модел Котора или Дубровника? Свакодневни живот или краткотрајна туристичка живост? Можда ће два града у будућности поново подстаћи неки од помака у развоју идеје о наднационалности светског наслеђа.

Пре тога, УНЕСКО у пригодном осврту поводом тридесетогодишњице Светске баштине тврди да је та идеја толико добро схваћена у свету да су места са листе Светске културне и природне баштине (730 у 125 земаља) постала магнет за међународну сарадњу. Можда је у Котору то видљиво на следећи начин: једини мали хотел унутар зидина старог града угостио је јапанске стручњаке који су нови власници фабрике кугличних лежајева и грчке стручњаке из локалног нафтног предузећа. Нови власници дубровачких здања од камена са Брача и Срђа чекају нове туристе.

Артур Демек