17. 11. 2002.
Нашим научницима смеше се бољи дани, судимо ли према првим најавама
са управо завршеног скупа "Истраживање 2002", од 11. до
13. новембра у Бриселу, на којем је учествовао и српски министар
проф. др Драган Домазет.
После више од деценије изопштења, овдашњи институти и факултети
ће моћи да се укључе у европске истраживачке програме, у раздобљу
од 2002. до 2006. године, за које је Европска унија издвојила 17,5
милијарди евра. Упућени истичу да је то највећи новчани износ за
те сврхе у свету.
Знање покретач
Велико саветовање окупило је више од осам хиљада учесника из 61
земље, укључујући и двадесет европских министара за науку, три нобеловца
и мноштво пословних људи. Уприличена су бројна предавања (200 предавача),
обраћања и округли столови, на којима је разматрано девет крупних
тематских подручја у склопу подухвата "Европски истраживачки
простор" (ЕРА).
Огроман новац европских пореских обвезника утрошиће се на генетику
и биотехнологију у здравству (откривање генома живих организама
и побољшање здравља грађана), технологију информатичког друштва
(електронска Европа), нанотехнологије, интелигентне материјале и
нове производне процесе (еко-ефикасност и смањење загађења), аеронаутику
и свемир (европска ваздухопловна и космичка индустрија), здраву
исхрану и контролу ризика, одрживи развој (енергетски системи, површински
превоз итд.), управљање отвореним друштвом засновано на знању, надзирање
нуклеарног отпада и заштита од радиоактивног зрачења.
"Само економија утемељена на знању може да буде покретач развоја
Европе", нагласио је у уводном излагању комесар за науку Европске
уније Филип Бискен.
- Европска унија примениће два кључна механизма: интегрисани пројекти
(у више земаља ради се на појединим деловима истраживања који се
касније обједињују) и мреже изврсности (постојећа опрема се удружено
користи). А то би требало да побољша покретљивост истраживача и
убрза размену знања - објашњава др Драган Домазет. - У финансирању
научних истраживања очекује се веће учешће малих и средњих предузећа,
јер Европска унија жели до 2010. да садашња улагања са 1,9 повећа
на три одсто бруто националног дохотка.
Србија предводник
Српски министар за науку, технологију и развој је, на радном састанку
посвећеном земљама западног Балкана, предочио стање у нашим научноистраживачким
установама, предложивши шта да се уради на побољшању. Упозоривши
да је наша земља једина претрпела велике штете од НАТО бомбардовања
и да је десет година била изопштена, тражио је да се за западнобалканске
земље обезбеде додатне паре за научну и техничку опрему и да се
обједини коришћење постојеће.
- У следећих годину дана Србија ће координисати научноистраживачку
политику земаља југоисточне Европе, прва у том својству, после скорашњег
сусрета министара за науку у Софији. У децембру се у Београду одржава
нови састанак на којем ћемо изнети две понуде: повезивање с нашом
Академском рачунарском (Интернет) мрежом и заједничко коришћење
"Тесле", јединог акцелераторског постројења у овом делу
Европе. Предложићу и да саставимо заједничку листу врхунских научника
који ће прегледати и оцењивати програме и радове - каже министар
Домазет.
Што се тиче огромног колача Европске уније од 17,5 милијарди евра,
наша земља ће, ако се прихвате истраживачки програми, учествовати
у два фонда: први је намењен тзв. трећим земљама и износи 300 милиона
евра, а подразумева учествовање истраживача из три садашњих или
будућих чланица Европске уније и три из западнобалканских; други
има 13,5 милиона и посвећен је медицинским и еколошким темама (последице
НАТО бомбардовања).
- Морамо што пре да изаберемо људе који ће усклађивати овдашње
истраживачке напоре са земљама Европске уније и западног Балкана,
а то је у стручном погледу веома захтеван и одговоран посао.
Станко Стојиљковић
Фото: Д. Ћирков
Препород "Тесле"
Председник Савета Регионалног истраживачког центра "Тесла",
професор Болоњског универзитета Ланфранко Мазоти и руководилац пројекта
изградње акцелераторске јединице при Институту "Винча"
др Небојша Нешковић потписали су у белгијском граду Лувену два споразума
о сарадњи са највећим светским произвођачем акцелератора за потребе
здравства, белгијском компанијом ИБА.
Први се односи на будућу сарадњу ИБА и "Тесле", регионалног
истраживачког центра који окупља истраживачке организације из седам
земаља и чије су амбиције да изгради акцелератор за потребе истраживања
и производње радиоизотопа за дијагностику у онкологији.
Према другом, стручњаци "Винче" и ИБА ће радити на развоју
уређаја за производњу радиоизотопа (ФДГ) који се користи у дијагностици
обољења од карцинома. По том пројекту, "Винча" ће добити
први произведени производ бесплатно за потребе производње акцелераторске
јединице, док ће белгијска фирма стећи право да производ продаје
широм света.
Представници ИБА су изразили интересовање и за сарадњу на другим
пројектима. То је потврдио и министар за науку Валоније Серж Кубла,
потпредседник валонске владе. Он је на свечаности која је организована
поводом потписивања споразума истакао да ће његова влада подржати
дугорочну сарадњу ИБА и "Винче".
Кубла се посебно интересовао за пројекат "Винче" који
је подржао Унеско, а који подразумева даљу доградњу акцелераторске
јединице. Тај пројекат је припремљен за донаторску конференцију
Унеска која ће се одржати у марту идуће године. Конференција је
искључиво намењена за прикупљање страних донација за регион југоисточне
Европе.
Очекује се да ће акцелератор бити пуштен у рад за 28 месеци. За
завршетак акцелератора је потребно још око пет милиона долара. Очекује
се да ће пола средстава дати италијанска влада као донацију, а пола
ће обезбедити влада Србије.
На потписивању споразума су били српски министар за науку, технологију
и развој др Драган Домазет, заменик министра здравља Србије др Драгомир
Марисављевић и југословенски амбасадор у Белгији Зоран Поповић.
