|
СЕДАМ И ПО ВЕКОВА МОРАЧЕ (2)
Фреске небеског царства
Православну иконографију немогуће је тумачити помоћу познатих ликовних
и естетских критеријума који су у наше образовање и школе долазили
са запада
(Први део)
18. 11. 2002.
На управо завршеном дводневном
научном скупу који је у манастиру Морачи и у Подгорици одржан поводом
обележавања 750 година задужбине великог кнеза Стефана Немањића,
унука Немањиног - учествовао је и београдски сликар Предраг Драговић.
Његово саопштење посвећено је уметности попа Страхиње из Будимља,
једног од најбољих мајстора морачког живописа.
Следећи прстен фресака испод свода
схваћен је као симетрична спирала која се умножава и огледа у сценама:
Премудрост себи сазда Дом... и Во гробе плотски... Ове симетричне
композиције, у односу на Логоса и осу исток-запад, кључ су за тумачење
и анализу живописа у овом делу олтара где се врши припрема литургије
и приноса који ће се уз свештенодејство претворити у крв и тело
Христово.
Фреска Во гробе плотски заузима две
горње зоне на јужном делу, док фреска Премудрост себи сазда Дом
- само једну, последњу зону северног зида. Обе фреске припадају
небеском царству пошто су им горње странице оивичене сводом. Ове
две сцене праве целину са Логосом и старозаветним пророцима на своду.
На северном зиду приказана је небеска бесмртна трпеза са анђелима
који призивају на причешће. На јужном зиду Христос је себе приложио
на Крст као чисту жртву Богу Оцу. На рукама и ногама виде му се
ране од страдања у сценама у рају са разбојником и у аду из којег
изводи Адама. Док изводи Адама Крстом, трофејем његове победе, пробада
сатану.
Унутрашње исијавање
Анђелима, који призивају на причешће
прилазе испод равних линија свода (које представљају јединство неба
и земље) са западног зида шест и са источног зида седам фигура.
Они приступају "где ће се насладити бесмртне трпезе и Логоса
који се вазнео и поучиће се од Логоса - Премудрости разним поукама
мудрости и сазнања". Са западног зида долазе апостоли Петар,
Филип и Павле а иза њих цареви пророци, са свицима у рукама, предвођени
песником и пророком Давидом. Из његовог племена је Христос чији
је долазак прорекао пре двадесет шест колена. Он држи развијен свитек
са својим псалмима (34, 8) и гледа у младог цара Соломона који показује
Логоса. Са источног зида прилазе Три Јерарха, за које је речено:
"међу њима нема првог и другог, који су једно код Бога и међу
којима нема ништа противуречно". За њима су четворица светих
ратника мученика, који уздигнутим рукама моле Христа.
У нижим зонама ређају се ликови светитеља
Новог Завета, светих патријарха, епископа и презвитера, познатих
по учености, светском и духовном образовању, који су се држали заповести
Божјих и чували предања Отаца кроз подвижништво и строгоћу живота.
"Они су благодаћу постали свеци као што је Христос свет по
својој природи".
Портрети ових светаца ликовно су
схваћени широко, красе их необично унутрашње исијавање и сличан
карактер физиономија, јер припадају истој породици, Христовој светој
војсци.
Њихове фронтално насликане фигуре,
тврде и статичне као камење, освежавају благим покретима архиепископи:
Вавила антиохијски и Арсеније српски који служе проскомидију око
жртвеника, насликаног идентично као и онај постојећи.
 |
|
Фреска из Мораче: Христос
Логос
|
Тврдим вертикалама, као окамењени, ови светитељи подупиру као стубови
свод на коме је представљен Логос. Они су везани за тло и стабилно
се уздижу у другом правцу. Та статична група изгледала би као тараба
и ограда да је на окупу не држи центар на своду где је смештена
фигура Логоса у кругу.
Фигуре двојице светитеља у овој живописаној целини отварају посебна
питања:
Да ли се појава светог Арсенија уместо светог Саве може објаснити
јаком везом Мораче и Пећи у ропству - или је тај одговор другачији?
За другу фигуру, изнад које пише "Праведни Лазар епископ Јерусалимски"
питање је: да ли је Страхиња направио грешку? Праведни четвородневни
Лазар, пријатељ Христов, био је епископ на Кипру а његове мошти
је 890. године пренео у Цариград цар Лав Мудри. Местом на коме је
насликан овај светац, с десне стране врата која воде светом престолу,
могли би тумачити да се ради о Лазару четвородневном, сведоку Спаситељеве
власти над смрћу и васкрсења на Страшном суду.
Кроз анализу живописа морачке проскомидије потврђује се да су ликовност,
теолошка и литургијска симболика једно и да нема смисла издвајати
и анализовати само ликовно. За црквено сликарство се каже да је
то "визуелна теологија".
Православну иконографију немогуће је тумачити помоћу познатих ликовних
и естетских критеријума који су у наше образовање и школе долазили
са Запада. Православна иконографија је израз истинског богословља
и уметничко-литургијско остварење целокупне културе и присуство
Духа Светога, које изражава богословску свест и савест живе Цркве.
Православна естетика
Ликовним језиком и његовим могућностима православни сликар није
се разметао да се не би удаљио од суштине. Због тога је ликовност
"исцеђена" и уткана лакоћом до непојмљиве густине слике.
Зна се да је морачки сликар нашао узоре у фрескама ранијих векова.
Ако судимо по ономе што је сачувано до данас, морачка проскомидија
се издваја по својој иконософији и даје редак пример јасног теолошког
и сликарског израза. Ове фреске су допринос изучавању историје православне
естетике, јер објашњавају духовност и величину канона православног
сликарства, који уметнику није стега и шаблон него кључ и духовни
принцип.
Наслеђена решења, причу и узоре овај зограф је пречистио, и приложио
на морачки олтар лични духовни набој који уједно украшава Пећину
и Јасле Витлејемске и објашњава несхватљиву силу Господњу.
Морамо се дивити зографу Страхињи, дубоком зналцу, који је исказао
своју веру и теологију бојом и грубом четком на свеже омалтерисаном
зиду морачке проскомидије.
Замишљам га како са морачким монасима тумачи Давидове Псалме и
Козмине тропаре Канона и побожно објашњава: "Како је Логос
постао тело и непромењиво остао што је био. Како је тело постало
Логос не изгубивши оно што јесте, поистовећено уз то са Логосом
у ипостази".
Предраг Драговић
|
