19. 11. 2002.
Најновије минирање православних цркава у Ђураковцу и Истоку на
Косову и Метохији још је једно невесело подсећање на поразну и алармантну
чињеницу да долазак 40 хиљада војника Кфора на Космет није донео
мир у Покрајину, нити обезбедио сигурност за хришћанску културну
баштину на овим просторима. Све више је срушених храмова, па и оних
које су од средњег века до најновијих ратних сукоба поштеделе многе
војске, схватајући да постоји културно наслеђе које превазилази
националне оквире и својим значајем постаје достојно наслеђа будућих
генерација не само европских, него и светских народа. Осим тога,
на црном тржишту антиквитета и уметничких предмета у више европских
земаља све више је икона, богослужбених књига и других изузетно
вредних црквено-уметничких предмета покрадених из православних светиња
на Космету. На мети албанских екстремиста су се нашле чак и мошти
светитеља које су у свим претходним вековима подједнако поштовали
и Срби и Албанци, и хришћани и муслимани.
"Карактер и обим уништавања културне баштине на Косову и Метохији
забрињава", записано је у извештају Координационог центра савезне
и републичке владе за Косово и Метохију, а посебно је указано на
чињеницу да "средњовековни споменици нису уништавани у току
оружаног сукоба или инцидената, него су углавном уништавани пошто
се рат завршио. Уништена је, оштећена или угрожена трећина од укупно
регистрованих споменика баштине Србије и више од половине цркава
у којима се одржавала служба или су биле у завршној фази изградње.
То упућује на закључак да уништавање није било инцидентно, него
намерно", што значи да је "имало етнички, али и верски
карактер".
Према евиденцији Српске православне цркве и епархије рашко-призренске,
на Космету је од 13. јуна 1999. године када су војници међународних
мировних снага стигли на Косово и Метохију са мандатом УН да обезбеде
сигурност за све који тамо живе - порушено или озбиљно оштећено
138 цркава и манастира, иако су до овог лета српске енклаве и светиње
биле под сталном заштитом војника Кфора. Од летос су, уз образложење
да је безбедност знатно боља него раније, православне цркве и манастири
остављени без присуства међународних мировних јединица, чиме је
осујећена и акција епархије рашко-призренске да се почне са обновом
неких порушених светиња.
"Да се не заваравамо: угрожени су сви споменици на простору
Косова и Метохије. То значи и Дечани и Грачаница и Пећка патријаршија,
а свако ко мисли да би било све у реду да тамо нема Кфора, грдно
се вара. Један аустријски официр нам је испричао да је 1999. године
у Богородици Љевишкој пронађена бомба, да је црква била пуна експлозива
и спремна за минирање. То значи да ако је већ једном постојао неко
ко је намеравао да богомољу таквог значаја дигне у ваздух, он неће
одустати да то покуша поново", каже Мирјана Менковић, председник
Управног одбора "Мнемозине", невладине стручне организације
за заштиту културног наслеђа Косова и Метохије.
Подаци, са обимним документацијама, о уништеним, оштећеним и опљачканим
светињама упућени су из "Мнемозине" и Координационог центра
на све адресе у свету надлежне за заштиту заједничке културне баштине.
Тек ретки су се и огласили јавним апелима да се стане на пут овом
злочину против културног и сакралног наслеђа, а међу њима и Светски
савет цркава и Конференција европских цркава, тражећи од главнокомандујућег
снага Кфора на Космету и Михаила Штајнера да престане "насиље
с којим се суочавају верни Српске православне цркве и њено наслеђе".
УНЕСКО и даље ћути.
М. Кубуровић
Фото: А. Васиљевић
