21. 11. 2002.
У Институту за српски језик Српске академије наука и уметности
ускоро ће бити завршена и објављена прва свеска Српскословенског
јеванђељског речника, вишедеценијског пројекта изузетне важности,
поред осталог и за разумевање развоја и историје савременог српског
језика. Поред уводног дела, прва свеска ће садржати низ одредница
слова А и Б, а готово свака одредница има карактер чланка. О значају
Српскословенског јеванђељског речника, који је кроз пројекат Обрада
старих српских писаних споменика формиран још 1969. године, разговарамо
са руководиоцем пројекта Николом Родићем.
- У почетку је наш задатак био да се ексцерпцијом старих српских
писаних споменика од 12. до 16. века формира одређени лексички фонд
за израду Речника црквенословенског језика српске редакције. Такви
пројекти оснивани су готово у свим словенским центрима при националним
институтима за језик, односно у старословенским институтима и одељењима
ако су већ постојала код појединих словенских народа - каже Никола
Родић.
У Прагу - 52 тома
Све је, заправо, иницирано на Четвртом међународном конгресу слависта
у Москви, 1958. године, када је и представљена прва свеска Речника
старословенског језика, урађена у Прагу. Тај велики прашки старословенски
речник сада има чак 52 тома, последњи је изашао 1997/98. године,
и на њему су радиле велике екипе стручњака. У међувремену, слависти
су се договорили да се раде речници националних редакција, па тако
сада у Загребу излази у свескама Речник црквенословенскога језика
хрватске редакције који има већ девет свезака... И опет, и у Загребу
то раде велики тимови истраживача.
- А код нас је сада књига спала на два слова, на само два истраживача,
а некада нас је било пет - каже Родић. - Тада смо, одмах по оснивању
пројекта, почели од најстаријег српског писаног споменика с краја
12. века - Мирослављевог јеванђеља. Извучена је свака реч, колико
год пута се налазила у тексту, и то на два велика листића са једним
сегментом текста, са старословенском нормализованом одредницом,
грчким еквивалентом и обликом из текста. Тај корпус је касније послужио
као база за ексцерпирање осталих српских репрезентативних јеванђеља
до 16. века. Друго по реду српско јеванђеље, Вуканово, упоређивано
је са Мирослављевим, а касније је прегледано и упоређено још пет
изборних јеванђеља (апракоси), и два јеванђеља - апостоли. Истим
методом исписиване су лексичке разлике и из 17 четворојеванђеља
(тетре), као и из најрепрезентативнијих апостола, укупно десет старих
рукописа...
Тако је створена, према речима Николе Родића, лексичка грађа исписана
на више од 100.000 листића из јеванђељског текста и око 50.000 из
апостола. На жалост, грађа из апостола данас је недоступна, нестала
је, пре много година, у сеоби Института за српски језик из старе
у нову зграду, и то скупа са ормарима у којима је била похрањена!
Језик медитеранског окружења
- Последњих година дошло се до сазнања да неће бити у догледној
будућности могуће израдити један прави црквенословенски речник српске
редакције, па је на Одсеку одлучено да се већ постојећа лексичка
грађа из јеванђеља искористи на најбољи начин - прва свеска (А-Б),
Српскословенског јеванђељског речника је резултат те одлуке, истиче
Родић.
Шта одражава српскословенски јеванђељски језик?
- Он сигурно одражава опште стање тог времена, од 12. до 16. века.
Сама садржина Новог завета одражавала је живот у медитеранском окружењу,
а не само у Светој земљи. Другим речима, ова лексика је одражавала
стање писара и преписивача, па и преводилаца, јер су многи текстови
касније ревидирани. Дакле, јеванђељски језик одражава фонетске и
лексичке особине српског језика које су се касније накнадно развијале
све до данашњег књижевног језика. Другим речима, српскословенски
јеванђељски језик и речник, који је пред нама, важан је за разумевање
процеса развоја и историје српског савременог језика, каже Родић.
У размишљањима "за и против" за објављивање оваквог речника,
Никола Родић, на крају разговора, каже:
- Постављало се питање, и сада се поставља, да ли треба радити
један овакав речник. Разлога за и против има више. Може се приговорити
да његова сврха није јасна. Неки ће рећи да је то дуплирање, тј.
да се јеванђељска лексика већ налази у досадашњим старословенским
речницима и да је само прилагођено српској редакцији. Међутим, ако
се завири у лексички фонд, види се да ту - код Срба - има и те како
лексичких иновација, њиме ће се показати колико је старословенска
јеванђељска лексика еволуирала у периоду од 12. до 16. века на српском
терену, у време стварања, јачања и врхунца процвата српске државе.
Овакав речник омогућиће и упоређивања са другима. На тај начин у
будућности би се могао направити један општи речник јеванђељског
текста свих редакција, што бих желео и да предложим - истакао је
Родић.
Даница Радовић
(Снимио: Ж. Јовановић)
