НОВИ СТУДЕНТ ПРОРЕКТОР О ПРОБЛЕМИМА НА БУ

Пијачно одређивање школарина

24. 11. 2002.

Не слажем се са садашњим "пијачним системом" одређивања школарина. Академци имају права да знају куда иду њихове паре. Тај извештај треба да буде јавни документ, који ће управа достављати студентским организацијама на факултету. Мислим да је то поштено и професори не би требало да се љуте. Можда студенти, након увида у тај документ, предложе неке корисне идеје како би паре могле боље да се утроше - коментарише за наш лист актуелне студентске протесте Дарко Станић, нови студент проректор Београдског универзитета.

Он указује на чињеницу да су академци протеклих месеци у неколико наврата тражили од високошколских установа да доставе спецификације и да је то урадило свега пет-шест факултета и то они са најнижом школарином. "Мислим да су спецификацију доставили и ФОН и Економски факултет, дакле они који су много урадили за своје студенте и те промене су видљиве на тим факултетима", додаје наш саговорник.

У априлу нови избори

Станић се не слаже с тезом да протести имају политичку позадину, јер су их на свим факултетима водиле регистроване и најјаче студентске организације.

На наше питање како се сналази на релацији Министарство просвете-Ректорат, он каже да је посао студента проректора да заступа интересе академаца и да покуша да их реализује балансирајући између ове две институције.

- Све проблеме треба да решава Ректорат, јер су студенти део Универзитета, а не Министарства. Међутим, и Министарство може много да помогне и ја се нећу либити да закуцам на било чија врата, па и да кажем оно што се можда неће допасти мојим професорима. Битно је да се сви окупимо око заједничког циља, а то су студенти - истиче Дарко Станић.

Станић је 1. новембра први пут ушао у своју канцеларију у Ректорату. Да је најбољи кандидат за ту функцију оценили су професори БУ, који су му указали поверење бирајући између три кандидата.

Станић каже да му је част што су га изабрали професори који су наша елита, али наглашава да је ово само привремено решење и да је ипак боље да студенти сами бирају своје представнике. "Мој посао биће да поставим темеље за новог студента проректора", додаје, указујући на чињеницу да у његовом кабинету не постоји чак ни база података о студентима продеканима и студентским организацијама по факултетима.

- За ово кратко време не могу да реформишем Универзитет, али уз помоћ најјачих студентских организација могли бисмо да поставимо темеље студентског организовања код нас. Уколико Скупштина Србије ускоро усвоји закон који тако дуго чекамо, могли бисмо већ у априлу да имамо Студентски парламент и новог студента проректора - каже Станић.

Закон о студентском организовању, по његовим речима, мораће да реши неколико битних ствари, као што су, на пример, модел финансирања студентског парламента или ко ће све имати право да се кандидује на изборима.

Без услова за упис године

Он наводи пример организације студената на једном техничком факултету која се бави постављањем "пушкица" за испите на Интернету и поставља питање да ли ће и они имати право да учествују на изборима за представнике студената у академском парламенту.

На наше питање да ли је и ово удружење "пушкица" један од показатеља неопходности реформе високог образовања, студент проректор каже да, са студентске стране, најважније промене морају да се догоде управо у настави, као и у начину полагања испита.

- Проблем је што су нас навикли да учимо кампањски, уместо да учимо континуирано током целе године кроз колоквијуме. Не може неко, рецимо, на филозофији, да слуша предмет шест семестара, па тек онда да полаже испит. Један од праваца реформе зато мора бити упис године без услова - сматра Станић.

Услов ће, како објашњава, заменити минимум знања, примера ради исказан у 60 кредита, који ће академци стицати током целе године, кроз колоквијуме, вежбе и предавања. Ко скупи тих 60 кредита, моћи ће да добије потпис за упис наредне године студија, појашњава Станић.

На питање како студенти доживљавају Болоњску декларацију (на коју, иначе, део професора баца "дрвље и камење"), Станић каже да нашим академцима Болоња отвара врата Европе, јер уз помоћ преносивог система бодова могу да започну студије у Београду, наставе у Мадриду, а дипломирају у Паризу.

Студент проректор планира неколико иницијатива. Прва је побољшање студентске размене, која је спорадична и не обухвата све факултете. Друга се односи на реконструкцију свих студентских мензи, уз помоћ страних амбасада. Како објашњава, амбасаде би значајно учествовале у трошковима реконструкције, а заузврат у току једне недеље на менију би било национално јело те земље.

Трећа идеја је везана за побољшање квалитета наставе, како за студенте тако и за професоре. У плану је да на сваком факултету по један амфитеатар буде мултимедијалан, што подразумева видео бим, пројекторе, квалитетно озвучење... "Довољна промена биће то што ће професора моћи да чују и они у последњим редовима и што ти исти професори више неће морати да вичу како би надјачали препуне амфитеатре, какви су нарочито на првој години", додаје Станић.

Сандра Димитријевић