|
СУДАР СВЕТОВА: ЕНГЛЕЗИ И АЦТЕКИ
Богови уливају страх
Ацтечка "окупација" Лондона: изложба поклоника канибализма
утерује језу и изазива незапамћено интересовање
24. 11. 2002.
Ацтеки су освојили Британију пола миленијума пошто је Европа окупирала
и уништила домороце у обе Америке. Полушаљив тон британске штампе,
нескривено узбуђење којим је дочекано отварање изложбе "Ацтеки"
у Краљевској академији уметности, не може да прикрије извесну симболику
у овом ступању Индиоса на европско тло, више од пет стотина година
пошто су они практично збрисани са тада проглашеног "новог
света". Енглези са смислом за историјске дугове и поуке осећају,
пред културном најездом ацтечке "крвожедне" империје,
како им се "студен увлачи под кожу".
 |
|
Експонат
са изложбе
|
Тек што је отворена, а већ су пробијени сви рекорди, и петнаест
хиљада посетилаца је унапред резервисало карте да види какве су
то цивилизације владале Америком, пре него што се она тако звала
и пре него што се у "нови свет" комотно и без гриже савести
проширила Европа.
Већ је израчунато да ће, настави ли се са оволиким интересовањем,
за пет месеци, колико траје ова привремена ацтечка окупација Лондона,
пола милиона људи имати прилику да се о њој осведочи, што ће бацити
у сенку све раније изложбене тријумфе које памти престоница на Темзи:
"Благо Тутанкамона" у Британском музеју 1973, "Елдорадо"
1978. и "Африка, уметност једног континента", 1995.
Господар смрти
Било је потребно шест година даноноћног рада да би се овај шоу,
како га Енглези зову, довео у Лондон. Норман Розентал, секретар
Краљевске академије, радио је заједно са врхунским кустосима мексичких
музеја и експонати су позајмљени из 14 земаља широм света. Али неки
богови су ипак ту да их стари свет види први пут, пошто их је освајањем
закопао под земљу пре пет векова.
Једна безбрижна радничка дружина је пре двадесетак година градила
нову електричну подстаницу у Мексико Ситију и под земљом метрополе
наишла на складиште старина које су ту неким случајем остале после
освајања и уништавања "шпанских конквистадора", како наглашавају
Енглези.
 |
|
Ацтечки
бог смрти
|
Од тог дана почела су ископавања на археолошком налазишту некадашњег
пирамидалног великог храма, а неки од експоната ископани су тек
пре две године и први пут се могу видети на изложби у Лондону. Звезда
изложбе је фигура у природној величини, ацтечког Господара смрти,
чија је кожа раздерана и с џигерицом која виси. Фигура од теракоте
Мицтлантецухтлија, ископана је тек 1994. и први пут је за лондонску
премијеру изашла из Мексика.
Састављена је из хиљада парчића, а представља бога кога су се и
Ацтеки безгранично плашили. Ацтеки су владали из свог главног града
Теночтитлана, а Европа их познаје као поклонике канибализма: јели
су људско месо са сосом од чоколаде, истиче уметнички критичар лондонског
"Гардијана".
На врхунцу своје моћи од 1325. контролисали су огромну територију
централне Америке софистицираним системом данака, намета и култа
људских жртвовања. Мексиканци се и данас плаше ацтечке богиње живота
и смрти Коатликуе, па је њено тело било прекривено параваном када
је први пут излагано у Мексику.
Параноја и креативност
Показало се да ови богови изазивају језу и код Енглеза. Познато
уметничко име, Антони Громли који припрема програм о изложби за
Канал 5 британске телевизије, препоручује свим уметницима да обавезно
виде ову поставку. Он, како је изјавио, никада није био на некој
изложби која је тако свеобухватно језовита.
По Громлију, Ацтеки подстичу уметнике на занимљива размишљања:
о "стваралаштву које произилази из параноје". Њихова идеја
о смрти је сасвим друкчија, закључује британски уметник. Смрт није
поништење, већ узвишавање.
И тако смрћу узвишени Ацтеки су дошли у Европу која је углавном
већ проћердала све своје богове, преко острвске Британије. И док
се пред благајничким шалтерима Краљевске академије вијугао ред за
карту, кажу да је неко црвено светло "као разливена крв"
обасјавала ово мноштво Европљана.
Десет одсто од продатих улазница, а свака кошта десет фунти, отићи
ће натраг у Мексико, за очување историјских и уметничких споменика
Ацтека. Да ли је то за "крвожедне" Ацтеке довољан данак,
имајући у виду све историјске околности и дугове?
Зорана Шуваковић
|
