|
ИН МЕМОРИАМ: НИКОЛА К. ПАНТИЋ
Истраживач "историје из камена"
25. 11. 2002.
 У
Београду је, пре три дана, изненада, преминуо академик Никола К.
Пантић, један од највиђенијих наших и европских палеонтолога. Истраживач
са више од пола века научничког рата и читања људске "историје
из камена", читав живот посветио је изучавању и размишљању
о свеукупном времену постојања планете Земље, и о човеку на њој.
Отишао је у моменту када је из штампе управо изашла његова последња
и, можда, најзначајнија књига - "Записи из геолошке прошлости",
и када смо се, баш ових дана, тим поводом договарали за нови интервју
у "Политици". За себе је говорио да је - историчар природе.
Ученик је био славног професора и академика Синише Станковића, творца
балканске и светске еколошке тематике, аутора једне од првих у свету
еколошких књига - "Оквири живота".
Академик Никола К. Пантић рођен је 1927. године у Смедереву, у
породици учитеља. Дипломирао је на Природно-математичком факултету
у Београду, на геолошко-палеонтолошкој групи, 1951. године. На истом
факултету стекао је и звање доктора наука, одбранивши 1956. године
докторску тезу "Биостратиграфија фосилних флора Србије".
Прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора Рударско-геолошког
факултета Универзитета у Београду изабран је 1968. године.
Предавао је, као гостујући професор, на више универзитета у свету,
поред других и на чувеном Геолошком институту Техничке велике школе
у Цириху (Швајцарска), затим на Пенсилванијском универзитету у САД,
са чијом екипом је учествовао у истраживању мочвара Флориде.
Научни рад академика Николе К. Пантића посвећен је многим областима,
највише палеоботаници, палеоекологији, микропалеонтологији и другим
научним областима. Од 1992. до 1995. године радио је као коаутор
на мултидисциплинарном пројекту "Хеносфера" у Музеју савремене
уметности у Београду, што најбоље сведочи о ширини његових истраживачких
интересовања и његовог духа. Објавио је више од 300 научних радова
и дела, у Југославији и другим земљама света, у низу познатих светских
часописа.
Врло је цењен и јавни рад академика Пантића. Био је председник
Српског геолошког друштва и председник Савеза геолошких друштава
Југославије. Од 1968. године је био дописни, а од 1983. редовни
члан Српске академије наука и уметности, затим члан Југославенске
академије знаности и умјетности и Руске академије за заштиту универзалног
живота. У САНУ је руководио радом неколико истраживачких и уређивачких
одбора. Био је и председник Националног комитета за програм пројекта
Унеска "Човек и биосфера" и један од главних сарадника
на међународном пројекту ИГЦП-УНЕСЦО. За научни рад добио је више
признања, међу којима је и Седмојулска награда, и изабран је у три
академије.
Последњих година академик Никола Протић писао је књиге које говоре
о проблемима односа човека и природе, о томе колико духовност човека
и оплемењивање планете утичу на његов опстанак. Његова књига "О
јединству природног и духовног", објављена на српском и енглеском
1997. године, и последња - "Записи из геолошке прошлости",
заправо су приче о људском почетку, садашњости, али и евентуалном
крају или продужетку живота.
- Рекао бих да данас не постоји целовит поглед на свет примерен
новој, првој глобалној људској цивилизацији на прелазу из другог
у трећи миленијум. Нови поглед на свет заправо је данас нужан, јер
без њега, према начелу да без доброг умовања о принципима ствари
и тражењу истине о свету и животу, нема ни добре праксе већ се само
перманентно угрожава егзистенција људи на Земљи у будућности. Тражењу
пута ка једном новом погледу на свет који би био заснован на складном
односу човека и природе посвећене су и ове странице - написао је
Никола Пантић, филозоф природе, у својој књизи "О јединству
природног и духовног", чему је посветио и цео свој живот.
Даница Радовић
|
