|
СТО ДЕСЕТ ГОДИНА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Традиција за будућност
У Коларчевој задужбини вечерас ће бити одржана свечана академија.
- Култура и просвета једини сигурни ослонац друштва
27. 11. 2002.
Основана 29. априла 1892. године у некадашњој згради Српске краљевске
академије, Српска књижевна задруга вечерас, у великој сали Задужбине
Илије Милосављевића Коларца, прославља 110 година постојања. Тим
поводом биће уприличена свечана академија на којој се очекује присуство
великог броја угледних званица, међу којима и председника СРЈ Војислава
Коштунице.
 |
|
Славенко
Терзић: Задрузи је стран провинцијски дух
|
- Српска књижевна задруга се убраја у неколико културних установа
у нашем народу које су успеле да се одрже више од једног века, упркос
бројним искушењима, у која спадају и недовољно увиђање значаја књиге
и културе у укупном животу нације, као и помањкање смисла за неговање
континуитета у друштвеним пословима - тврди др Славенко Терзић,
председник СКЗ-а.
Према његовој оцени, обележавање 110. годишњице рада Задруга дочекује
у тешкоћама које може превазићи само ако се ослони на своја изворна
начела, ако црпе снагу из широкога и дубокога врела и целокупне
духовне тековине народне, и ако не изневери велики труд и замисли
многих умних и далековидих задругара, писаца и задужбинара.
Културна мисија
Према оценама познавалаца, културна мисија Српске књижевне задруге
заснована је на уверењу да су култура и просвета једини сигурни
ослонац друштва, најпоузданија средства изградње духовног јединства
и свеукупног националног напретка. Због тога важан део рада ове
установе и представља издавачка делатност.
- Задруга никада није била само издавачка кућа, у класичном значењу
те речи - сматра Терзић.
"Брижљиво и стрпљиво негована културна и духовна вертикала,
која је окупљала водећа имена српске науке, књижевности и уметности,
прибавила је задрузи име велике националне установе са изузетном
културном мисијом", истиче Терзић.
Подсећајући на редовно коло са препознатљивим знаком, које је постало
симбол историје ове знамените установе, Славенко Терзић истиче и
класичне едиције, као што су "Забавник", "Поучник",
"Савременик", "Посебна издања" и велики број
других библиотека новијег датума, укључујући и капитално издање
"Историја српског народа" у десет књига.
У издању Српске књижевне задруге појавила су се и драгоцена дела
аутора из српске књижевности и науке: Доситеја, Његоша, Стерије,
проте Матеје и Јакова Игњатовића, преко Стефана Митрова Љубише,
Матавуља, Кочића, Лазаревића, Глишића, Јакшића, Змаја, до Бранка
Радичевића, Војислава Илића, Иве Андрића, Десанке Максимовић. Задруга
је, такође, објавила "Антологију дубровачке лирике" Милана
Решетара, "Дубровачку трилогију" Ива Војновића, "Наше
приморје" Марка Цара, "Знамените Србе муслимане"
настале из пера Миленка Вукићевића.
Национално и европско
- Српска књижевна задруга је од почетка била широм отворена и за
сва добра дела европске културе - напомиње председник СКЗ-а.
"То се сматрало нормалним дијалогом са другим срединама, јер
је Задрузи био стран провинцијски дух, али и било каква културна
једностраност".
Због тога се, додаје Терзић, у сваком колу нашло места за велика
имена европске књижевности, науке и уметности: Валтер Скот, Шекспир,
Балзак, Гогољ, Тургењев, Шилер, Молијер, Гете, Иго, Дикенс, Толстој,
Зола, Стендал, Волтер...
 |
|
Трајање
више од једног века
|
Оцењујући оснивање и почетак рада Српске књижевне задруге великим
културним покретом, Терзић напомиње да се већ 1892. године, поред
бројног чланства у градовима Краљевине Србије, чланови задругари
јављају и у многим местима некадашње Аустроугарске: Будва, Бечкерек,
Вараждин, Вршац, Госпић, Дубровник, Загреб, Задар, Ириг, Карловац,
Книн, Нови Сад...
Четири године после оснивања, 1896. Задруга је само у Београду
имала око 600 чланова.
Историјска кретања на друштвено-политичкој мапи, искушења и удари
времена одразили су се на дешавања у Српској књижевној задрузи,
на њене успоне и повремена узмицања. Како каже Терзић, прилике јој
нису увек дозвољавале, посебно после Другог светског рата, а понекад
ни сама није имала довољно снаге, да буде на висини почетних циљева.
- Задруга данас ради под теретом материјалних невоља, али оне нису
несавладиве - истиче председник СКЗ-а, изражавајући уверење да она
може имати знатно већи број чланова него што их данас има, и да
постоји још добротвора који су спремни да подрже културне тежње
ове јединствене националне установе.
Међу добротворима који су помогли обележавање 110 година Српске
књижевне задруге су Војвођанска банка, Министарство културе Републике
Србије, Српско историјско-културно друштво "Његош" из
Чигака, "Мона" и кућа "Политика".
Свечана академија
Свечана академија званично ће почети поздравом речју Славенка Терзића,
председника СКЗ-а, после кога ће се уваженим званицама обратити
Његова светост патријарх српски господин Павле, као почасни председник
Одбора за прославу 110 година ове знамените установе културе. Како
се очекује, окупљене би требало да поздрави и председник СРЈ Војислав
Коштуница.
У уметничком делу програма учествују: академски хор "Обилић",
Јелена Влаховић, Светлана Цицовић-Бојчевић, Владимир Андрић, Драган
Радивојевић, Гојко Шантић, Злата Нуманагић-Токин, Небојша Дугалић,
Матија Бећковић, Слободан Ракитић, Ранко Јововић, Рајко Петров Ного,
Драгомир Брајковић и Милисав Тешић.
З. Карановић
Фото Т. Јањић
|
